петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.06.2017. у 22:20 Ана Вуковић
Девет и по деценија клуба „Црвена звезда – Београд”

Краљица Марија – амајлија београдских веслача

Добродошлицу супрузи краља Александра 1922. године први су пожелели дунавски веслачи и аласи. – Шест година касније она је постала покровитељ веслачког клуба који и данас успешно ради
Клуб је обележио јубилеј поривањем новог чамца названог „Краљица Марија” (Фото Веслачки клуб Црвена звезда)

Са палубе брода који је почетком јуна далеке 1922. године упловио у Београд махала је тада нова српска краљица. Румунска принцеза и унука краљице Викторије, Марија, стизала је у Београд да 8. јуна заузме место српске владарке, на трону поред супруга Александра Ујединитеља.

Свој нови народ поздрављала је још док је била на таласима, јер су колону бродова у њеној пратњи, у близини Панчевачког моста, први дочекали веслачи и речни аласи. Први су јој пожелели добродошлицу у наш град високо подигнутим веслима и бацајући цвеће пред њу.

Дан касније, веслачи су основали свој клуб – „Београд”, а после шест година, нова краљица учинила им је част и постала њихов покровитељ.

Од доласка владарке прошло је већ 95 година, а овај клуб и даље постоји. Деценијама уназад ради под именом веслачки клуб „Црвена звезда – Београд” и био је једна од пет спортских организација које су основале спортско друштво црвено-белих.

Минулог викенда, клуб је обележио јубилеј поривањем новог чамца названог „Краљица Марија”, по својој „амајлији”. Пловилу је кумовао престолонаследник Александар Карађорђевић, Маријин унук.

– Краљица Марија била је омиљена у нашем народу, а о њеној величини најбоље сведочи број доброчинстава која је чинила. Када је се Александар Карађорђевић вратио у Србију, покровитељство је поново обновљено – каже Ковачевић, истичући да овај однос не подразумева финансијску зависност од заштитника, већ да је покровитељство питање части. Исто тако, каже, и у Енглеској веслање има статус краљевског спорта.

Зграда ВК „Црвена звезда” подигнута је 1935. године. За дозволу на Ади Циганлији, у то време било је неопходно прибавити потписе и сагласност свих тадашњих министара. У великој мери, за то се изборио Милутин Петровић, председник клуба, али и тадашњи градоначелник.

– Један магазин објавио је у току Другог светског рата причу да је Веслачки клуб „Београд”, у који су тада на тренинге повремено долазили Немци, за време окупације замро. Новинар је позвао чланове да се активирају и угледају на некадашњег директора Петровића. Он је, како наводе, за то време у логору Дахау, са некадашњим веслачима који су такође били у заточеништву основао веслачку секцију. На дрвеним справама, веслали су на сувом како би одржали дух који им је једини остао слободан – препричава Ковачевић.

Данас овај веслачки клуб има око 300 чланова међу којима је највише деце од 12 до 22 године. Финансира се самостално, новцем од чланарина, а то је прилично тешко јер је веслање, истиче спортски директор „Црвене звезде – Београд”, најскупљи спорт у Србији. Упркос свему, они опстају.

– Некада је веслање било казна и принуда. Данас оно припада категорији господских спортова. Готово да је усамљеничка забава и искушење оних који траже унутрашњу и спољну равнотежу, спокој и тишину, концентрацију и самоспознају. А то је оно по чему се препознаје господски дух. Веслање у комбинацијама вишечланих посада тражи координацију, пуну сарадњу и поверење. Управо оне особине и таленте у којима смо тако оскудни – рекао је Драгомир Ацовић, председник Крунског савета, на свечаности поводом обележавања 95. рођендана клуба.

Румунска принцеза, српска краљица

Марија Карађорђевић била је ћерка румунског краља Фердинанда. Као супруга краља Александра и активна добротворка и задужбинарка брзо је стекла поштовање српског народа. По доласку краља Петра на престо имала је статус краљице мајке. Други светски рат, али и остатак живота провела је у Енглеској, где је и преминула. Земни остаци ове владарке пренети су на Опленац 2013. године, а Марија је наредне године и рехабилитована.

Улица и школа

Српска владарка Марија Карађорђевић последње године живота провела је у иностранству, али је народ није заборавио. У њену част названа је једна од централних градских саобраћајница, која повезује зграду Градске управе са студентским домом „Краљ Александар Карађорђевић”, који је име добио по њеном супругу. Пре три године, у Овчи, насељу у коме већ сто година живе Срби и Румуни, отворена је и Основна школа „Краљица Марија”.

Коментари3
4f33a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natasa Delic
Predivno ,kompliment autorki ovog interesantnog clanka.Kraljica Marija je zaista inspirativna licnost. Verujem da su njene inicijative bile jako zanimljive za nasu zemlju tog vremena .Ona je kasnije bila jak stub nasoj zajednici u Engleskoj i zato joj mnogo hvala.Kakav divan spoj Aristoktratkinje i Veslackog drustva,puno srece u daljem radu.
Зорица Аврамовић
@Јовановић? Шта Вам значи ово "глупост"?! Краљица Марија јесте била српска краљица, српска владарка, с обзиром да је њен супруг био тада витешки краљ Александар Први Ујединитељ, потомак српске династије Карађорђевић. Тачније, праунук вожда Карађорђа. Дакле, на челу Краљевине СХС, будуће Југославије, тада се налазила српска краљевска династија. Иако им је српска војска, својом крвљу натопљеном, донела на тацни слободу од аустроугарске империје, Хрвати никако нису могли да превазиђу своју "тадиционалну" мржњу и завист према Србима. У подмуклој издајничкој сарадњи са Немцима и Бугарима (и ко зна још чијом тајном службом), 1934. године, 9. октобра, у Марсеју, мучки су убили југословенског суверена. Од те, једне од највећих трагедија по српски народ, уследиле су деценије несреће, погрома, ратова, сатанизовања, уништавања српског националног бића, које и данас трају...
Јован Јовановић
Каква глупост - па 1922 г. Србија као држава више није постојала и зато краљица Марија никако није могла бити српска владарка - него краљица Краљевине СХС (касније: Југославије)!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља