среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.06.2017. у 21:33 Ђуро Ђукић

Депресија ће бити болест број један

Већ 2021. године депресија ће по заступљености престићи кардиолошке болести, до сада најраспрострањеније. – Психијатрија је само у Београду основана пре него у Бечкереку
Др Весела Јашин Лалетин испред колажа од седатива на зиду Дневне болнице (Фото: Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Понекад се рад у Дневној болници чини као копање у руднику пуном људских невоља, туге и страхова. Понекад нас преплави осећање беспомоћности или беса због немогућности да променимо ригидне и болесне одбрамбене системе. И поред тога, рад у дневној болници знатно обогаћује и развија личне и професионалне капацитете свих чланова терапијског тима.

Ово каже др Весела Јашин Лалетин, шеф Дневне болнице на одељењу Психијатрије у зрењанинској Општој болници „Ђорђе Јоановић”.

Комплекс првих зграда ове здравствене установе подигнут је још 1895, а кад је реч о развоју психијатрије на простору наше земље, она је само у Београду основана пре него у Зрењанину, односно тадашњем Бечкереку. У граду на Бегеју 1975. се у склопу одељења Психијатрије издвојила такозвана Дневна болница, специфичан облик лечења психичких поремећаја код оболелих. Такав начин лечења овде је примењен први пут у Војводини.

– Тада се појавила потреба пре свега за лечењем од алкохолизма. То време данашње старије генерације памте као време, за данашње прилике, благостања и солидних зарада у нашој земљи, када су људи често посезали за чашицом. С компликовањем прилика појављује се све више психотичких поремећаја, а онда и до поремећаја попут депресија, неуротичности, нервоза – каже ова докторка која се налази на челу тима у којем су три психијатра, један психолог и шест сестара.

Натпросечно интелигентни људи много чешће имају психичке проблеме

И констатује да је и овде, као и у другим одељењима зрењанинске болнице, присутан недостатак стручњака због забране запошљавања која важи већ дуже време. Рецимо, после одласка једне лекарке у пензију пре пет-шест година овде нема терапеута, мада таквих младих стручњака има међу незапосленима.

Овде пацијенти долазе сваког дана од понедељка до петка и према њима се примењује психосоматски третман, а за терапију се користе музика, сликање, ручни рад и сличне вештине. На основу свог искуства, лекари истичу да би се могло рећи да натпросечно интелигентни људи много чешће имају психичке проблеме. Има ли боље потврде за ту тврдњу од колажа на зиду у Дневној болници, направљеног од таблета – седатива који су ушли у животе оних који се лече.

Специфична је и стална веза с породицом пацијента, а чланови породице активно учествују у лечењу и доласком у болницу и присуством терапији. Када се оствари напредак у лечењу пацијент у Дневну болницу може да долази и ређе, и тада се активно прати његово потпуно излечење.

Лечење психотичних обољења је дуго и представља непрекидну и упорну борбу за повратак пацијената у редовно стање.

– И лекари се, у сталном настојању да проникну у душу пацијента, некад нађу у фази беспомоћности и беса, а из таквог стања изађу кад примете резултате свог тешког рада. У овим болестима стигматизовани су и лекари и пацијенти – каже др Весела Јашин Лалетин.

Упозорава да је данас сваки четврти човек депресиван, а да ће већ 2021. депресија по заступљености престићи кардиолошке болести, до сада најраспрострањеније међу нама.

– На то највише утиче недостатак комуникације међу људима. Она се свакако не може свести на мобилни телефон и интернет мреже. Бојим се да те појаве могу бити погубне по младе људе – закључује наша саговорница.

Коментари7
81fb7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zrtve
rada pod pritiskom, malo odmora,rad za dvoje, prekovremeni rad,nenormalno radno vreme,malo vremena za druzenje sa najlepsim delom porodice,decom,sve to jednog dana donese depresiju.Ljudi treba obavezno da idu kod neuropsihijatra, lekovi postoje!
V.V.B. Danska
U aprilu 2016. Svetska banka i IMF (MMF) su,po obicaju,odrzali svoj prolecni sastanak u Vasingtonu.Teme su bile globalna ekonomija i razvoj u svetu. Na tom sastanku je,prvi put ikada,diskutovana rastuca potreba za finansijskim investiranjem u psihicko zdravlje i ekonomska dobit u vezi sa tim. Rezultate su objavile Svetska banka i WHO pod naslovom"Making Mental Health a Global Development Priority." Rezultati mogu da se procitaju i u naucnom casopisu "The Lancet Psychiatry." Zakljucak je da lose psihicko zdravlje pogada sve veci broj ljudi na globalnom planu sto se negativno odrazava na njihov zivotni kvalitet,ali i na lokalni i globalni ekonomski rast. U Danskoj samo depresija i angst (bez ostalih psihickih bolesti) cine najvece breme za drustvenu ekonomiju jer godisnje kostaju 11,7 mia.kr. (1,56 mia.euro). Izdaci su na ime bolovanja ili ranog odlaska u penziju zbog nemogucnosti funkcionisanja na radnom mestu (cesto i u privatnom zivotu). Mit je da su Danci najsrecniji narod na svetu.
V.V.B. Danska
Pod izrazom "angst" mislim na anksiozna stanja. Izvinjavam se zbog nepreciznosti.
V.V.B. Danska
U aprilu 2016. Svetska banka i IMF (MMF) su,po obicaju,odrzali svoj prolecni sastanak u Vasingtonu.Teme su bile globalna ekonomija i razvoj u svetu. Na tom sastanku je,prvi put ikada,diskutovana rastuca potreba za finansijskim investiranjem u psihicko zdravlje i ekonomska dobit u vezi sa tim. Rezultate su objavile Svetska banka i WHO pod naslovom"Making Mental Health a Global Development Priority." Rezultati mogu da se procitaju i u naucnom casopisu "The Lancet Psychiatry." Zakljucak je da lose psihicko zdravlje pogada sve veci broj ljudi na globalnom planu sto se negativno odrazava na njihov zivotni kvalitet,ali i na lokalni i globalni ekonomski rast. U Danskoj samo depresija i angst (bez ostalih psihickih bolesti) cine najvece breme za drustvenu ekonomiju jer godisnje kostaju 11,7 mia.kr. (1,56 mia.euro). Izdaci su na ime bolovanja ili ranog odlaska u penziju zbog nemogucnosti funkcionisanja na radnom mestu (cesto i u privatnom zivotu). Mit je da su Danci najsrecniji narod na svetu.
Божидар
" Надпросечно интелигентни људи много чешће имају психичке проблеме " - o, како је дивно бити глуп!
др Добросав Никодиновић
Већ дуго време депресија је начешћа психичка болест, али на то нико није обраћао пажњу. Депресивни болесници нису способни за рад, чак ни за општу животну активност. Огроман број становника је због деперсије ван животних и радних активности што је велики губитак за друштво-државу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља