четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:41

Дођите голи, без народа, и бићете срећни

Ми смо писци и не желимо било какво место, ми желимо да будемо краљеви из сенке, скривени краљеви, рекао је Петер Хандке
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 10.06.2017. у 21:45
Милован Данојлић и Захар Прилепин (Фо­то Танјуг/Раде Прелић)

Наш је задатак да кажемо гласно да видимо и разумемо све и да нисмо обманути, утешно резонује познати руски писац Захар Прилепин у зениту разговора „Београдског контрапункта”. Озбиљан и критички настројен као и увек, констатује да су писци попут Толстоја и Достојевског креирали дух свога доба, док се данас дрски млади књижевници баве лажним дискурсима и у прози прате задате трендове.

– Да Достојевски живи у наше време, нико га не би звао на запад – нашалио се Прилепин.

У више је наврата овај разговор, који је уприличен у врло уском кругу званица, на теме односа уметности, друштва и политике, и који су водили министар културе Владан Вукосављевић и Емир Кустурица, као домаћини, са Петером Хандкеом, Милованом Данојлићем, Ју Хуаом и Прилепином, попримао носталгични карактер. Нарочито када је било речи о томе да живимо у време постистине и свеприсутном популизму у култури, као последици демократизације. Или када се говорило о томе да има више књига него читалаца, или о општем урушавању вредности у односу на неко прошло време када је уметност имала важно место у животима људи. У том контексту, Кустурица је помињао чувени Скорсезеов филм „Таксиста”, који је средином седамдесетих година навео читаву планету да живи у његовом ритму, док данас анти-јунака таксисту мало ко разуме. Сетно се  познати редитељ присећао времена када је као младић ишао у Венецију да гледа Антонионијеве филмове, који су свима задали задатак како се прави дуги кадар, како се мешају уметност и документарност. Добре речи да одјекну у простору Југословенске кинотеке, у којој су се саговорници срели.

– Велики романи су написани, Прилепинова „Обитељ” таква је књига, али она се више не „живи”. Уметник је у Европи изгубио своју позицију, његов глас више се не рачуна, писаца се више нико „не боји”. Прилепина нико неће чути, осим ако неким случајем не подржи уништавање Блиског истока. До сјајних Френзенових романа треба разгрнути гомилу књига које ништа не значе – сматра Кустурица.

Носталгично је звучало и то када је Милован Данојлић приметио да се и у Француској, где живи, песници повезују и међусобно читају као у раном хришћанству, док је и у књижарама место поезије невидљиво. У опозицији са неким „једноставнијим” временом звучи и данашња ситуација, коју је описао Ју Хуа, а састоји се у следећем: млади писац од двадесетак година, за којим круже обожаватељке, и који већ има своју фирму, не прима лично награду, већ шаље свог менаџера да је узме уместо њега. Министар Вукосављевић надовезује се на речено чињеницом да знамо „све више о све мањем”, да студије доказују да млађе генерације успешно могу да прате и до седам садржаја истовремено, али да ће од тога запамтити врло мало...

Али, по природи контрапункта, носталгија је зазвучала заједно са оштром критиком савремености и глобалне тежње која диктира поништавање идеолошких особености и стапање различитих култура у један осредњи глас. У критици је бриљирао Прилепин:

– Савремени свет позива нас да одустанемо од идеологија и од сопственог идентитета. Каже нам: „Дођите голи, без народа, без бога и идеологије, бићете срећни!” Док они ни од чега не би одустали... Само у Србији омиљена храна на менију нису лоше вести из Русије. Задатак је уметника да не буде подложан манипулацијама. Међутим, у Русији писци „ратују” са писцима, једни се боре против државе, други за њен спас. Моје књиге чита сваки стоти Рус, али чита их и Путин. Дакле, могу да утичем и на Путина.

Данојлић, затим, додаје да се данас на западу на терористе гледа као да су неки ђаволи које треба потаманити, а нико не би гласно изговорио чињеницу да су они последица ратова које је тај исти запад повео против Авганистана, Либије, Ирака...

Као прави одмерени резонер контрапункта Петер Хандке укључивао се у дискусију да јој преокрене ток занимљивим запажањима или да постави нови изазов саговорницима. У једном тренутку био је изнервиран „сталним кукањем”  о томе да су књижаре крцате безначајним издањима, посебно због тога што не воли кримиће исландских аутора, чија истоветна имена му такође иду на нерве, како је рекао.

– Нисам ту да се жалим. Волим блуз, али онај који траје три минута. И у Јеванђељу по Јовану речено је: „Доћи ће неко већи од мене”. Јунаци могу да буду наша деца, међу младима има много оних који могу да буду хероји. Одлучио сам да пишем ма шта да се около дешава, онако како је то радио и Гете. Има још увек великих дела, али она су скривена. Велике речи такође, али ми смо писци и не желимо било какво место, ми желимо да будемо краљеви из сенке, скривени краљеви! Један добар читалац вреди више од неколико псеудочиталаца, а писма која добијам од оних „правих”, из Неготина или Сијетла, вреде више од сваког бестселера. Не волим ни да улазим у књижаре зато што тамо нико више ни не гледа купца, тако да ми дође да им залепим шамар – констатовао је Хандке на савршеном француском језику.

Дијалектика разговора ујединила је све привидне супротности, саговорници су се разумели, а показали су и узајамно познавање и поштовање. Ју Хуа одлично познаје Хандкеова дела, а Кустуричин филм „Отац на службеном путу” разумео је и гледајући га без превода. О том филму написао је и есеј. Писци су били сложни и у томе да ће добре књиге и велики класици увек имати своје читаоце, баш као што је рекао Петер Хандке: „Књиге су ме направиле, изградиле боље него вино. Књиге су боље од вина.”


Коментари2
7cf63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub
A kome je ovaj skup namenjen?
Raca Milosavljevic
... sve cestitke za ovako cetu malu ali odabranu ...ali nesto nedostaje ... kako nam nema predsednika i vizionara,odlicnog studenta prava ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља