недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Читава Србија је археолошко налазиште

Мало је познато да корени српске археологије сежу у 1883. годину, када су откривена бројна светски значајна налазишта, од Винче до Лепенског вира. – Да ли ће туристи у Виминацијуму пити Дионизијев напитак: вино направљено од лозе сађене уз брест
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 11.06.2017. у 22:00
Афирмацији културног наслеђа у туристичке сврхе свакако би допринело и уврштавање Виминацијума на Унескову листу (Фото Т. Јањић)

Стручњаци Археолошког института, који је недавно прославио 70 година постојања, данас брину о готово свим водећим локалитетима у Србији из праисторије, антике и средњег века, као што су Сирмијум, Сингидунум, Шаркамен, Наисус, Феликс ромулијана, Царичин град, Виминацијум, Београдска тврђава, Рас, Студеница... Неки од њих уврштени су на Унескову листу светског културног блага, а неки чекају на упис.

Мало је, међутим, познато да корени српске археологије сежу у 1883. годину, када је основано Српско археолошко друштво.

У тих нешто мање од век и по, чланови обе установе открили су светски значајна налазишта, од Винче до Лепенског вира. Пратећи савремене токове, шездесетак стручњака данас сарађује с колегама широм света, настојећи истовремено да од археолошке баштине наше земље начине туристички потенцијал. Привлачење туриста овдашњим налазиштима, од Сирмијума до Виминацијума, Србији би донело и једну битну тековину феничанске цивилизације (читај: новац).

Миомир Кораћ: У Хрватској, ако је кафић близу објекта културне баштине, имате већи промет и плаћате додатних пет или десет одсто од прихода, а тај новац се преусмерава у истраживања

Сумирајући историјат Археолошког института, Миомир Кораћ, директор ове установе, појашњава његов континуитет са Српским археолошким друштвом.

„Ми данас издајемо часопис ’Старинар’. Исти назив носило је гласило које је Српско археолошко друштво покренуло 1884, именујући га по речи која се тада користила за припаднике наше струке. Осим тога, један од утемељивача Друштва био је Михаило Валтровић, који је потом био и међу оснивaчима Српског ученог друштва. Из њега касније настаје Српска академија наука и уметности, која је сада дом и нашем институту”, објашњава наш саговорник.

Управо је Валтровић, иако по образовању архитекта, по вокацији и интересовањима био и археолог. Он је изнедрио једнoг још чувенијег истраживача, Милоја Васића, свог ученика који је докторирао у Хајделбергу и донео у Србију први теодолит – справу за мерење даљине и углова.

„Њих двојица су представљали зачетак нечега што ће се касније назвати београдском археолошком школом, која не постоји као формална институција већ као збирни појам. Васић ће даље изнедрити сјајне истраживаче и професоре као што су Владислав Поповић, Драгослав Срејовић, Љубица Зотовић, Никола Тасић и други”, објашњава Кораћ.

Сви су они уткали своја открића у рад Археолошког института, основаног одлуком Владе Федеративне Народне Републике Југославије и САНУ, чији је први управник био Владимир Петковић. Институт је био смештен најпре у Конаку кнегиње Љубице а педесетих је доспео под окриље САНУ. Временом је постао самостална установа, али су јој канцеларије и данас у здању Академије наука.

По Кораћевим речима, на многим подухватима српски археолози сарађују с колегама широм света. Тако, Царичин град деценијама истражујемо заједно с Французима и Немцима. С Аустралијанцима крећемо у проучавање локалитета Глац близу Сирмијума. Један од подухвата је и сађење винове лозе онако како то описује Плиније.

„Римљани су, занимљиво, садили лозу уз брест. И ми смо исто то учинили. Још није сазрела, али надамо се да ћемо идућих година моћи да направимо вино у Виминацијуму”, с неизоставним осмехом каже Кораћ.

Није тешко замислити туристе који дођу на ово одредиште и радо попију чашу Дионисовог напитка, за који је грожђе узгојено по Плинијевом рецепту. Афирмацији културног наслеђа у туристичке сврхе свакако би допринело и уврштавање Виминацијума на Унескову листу. Међутим, Кораћ и његови сарадници имају амбиције да мало прошире ту ставку која би могла да дође на списак ове организације УН.

„Томе је био посвећен један од пројеката који смо радили с још шест земаља, под вођством аустријског института у Бечу. Циљ тог подухвата, названог ’Денјуб лимес груп’, јесте да цео ток Дунава кроз нашу земљу, као некадашњу утврђену границу Римског царства, припремимо у наредне две или три године за Унескову листу. Тиме бисмо ушли у породицу свих утврђених римских граница које су под заштитом те организације, међу којима су Хадријанов зид или германски лимес”, прича Кораћ.

Суштина је у томе, додаје он, да би од археологије требало извући атрактивност.

„По свету сам се нагледао хотела који ставе стаклени под изнад античких зидова у ентеријеру и добију тиме на атрактивности. Ми такве атракције имамо на нивоу целе Србије. Стога, држава би могла да археологију прогласи за један од својих стратешких интереса. Или да, на пример, неком ко има средстава омогући да кроз јавно-приватно партнерство отвори туристичке садржаје близу археолошког налазишта, а заузврат му наплаћује археолошку ренту. Такав систем већ постоји у Хрватској где, ако вам је кафић близу објекта културне баштине, имате већи промет и плаћате додатних пет или десет одсто од прихода, а тај новац се преусмерава у истраживања”, закључује Кораћ.

Римски војник
(Фото Р. Крстинић)

Како су Римљани спаљивали покојнике

– Један од пројеката експерименталне археологије вредан 2,5 милиона евра спроведен је у Виминацијуму. Осим Србије, учествовало је још десетак земаља, међу којима Норвешка, Велс, Шведска, Мађарска, Енглеска, Данска, Француска, Немачка... Наш задатак је био да утврдимо како су Римљани пре 2.000 година спаљивали покојнике. Направили смо конструкцију од дрвета попут ломаче и ставили луч, а од ветеринарског завода добили свињу која је најсличнија човеку по килажи и радили смо то на начин како су антички аутори објашњавали тај процес – описује Кораћ.


Коментари5
23aff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Živković
moje iskustvo sa tim biseremi na limesu, viminacijum, ram, golubac, lepenski vir, viminacijum zbog nestanka struje bilo je moguće posetiti samo maozulej i mamut park, pod svetlom mobilnog, veoma nervozni vodiči osoblje nezainteresovano. . ram je gradilište i deponija, u golupcu lep novi info objekat sa kafiterijom i pristaništem, oseblje nezainteresovano, kafa se čeka 20 minuta konobar preko stranke dobio posao inače je kuvar bez iskustva, 6 gosta, tvrđava hmm, gradilište, lepenski vir ,,sauna,, devojčurak i dečkić koji tamo rade sede ispred i puše unutra pakao prokišnjava na više mesta, klime rade ali zbog otvorenog stakla i vrata nema efekta, korov usred ,,naselja, napaja se prokišnjavanjem, inače na sva tri mesta uz kartu nije bilo fiskalnog računa zbog nekog navodnog kvara, osoblje komentariše kako je tu od skoro i samo privremeno preko stranke dok ne dobe nešto bolje. To je stvarna slika pomenutih bisera.
Vlasta Mladenović
Treba više obratiti pažnju i pomoći u istraživanju lokaliteta Šarkamen. Tu se događali prelomni trenuci u prihvatanju hrišćanstva, pre Milanskog edikta. Maksimin Daja je posebna priča...
Kiza
Jeste. Jos uvek traze pravog Srbina.
nesha
Pitanje je koliko strucnjaci Arheoloskog instituta vode racuna o lokalitetima iz praistorije jer arheoloska mafija unistava sve zivo zbog svoje koristi i zarade.Silno nase bogatstvo je odneseno iz zemlje i - nikom nista.
VinČa i ViMiNaciUm
Vinča je drastičan primer. Napravili deponiju pored Vinče da bi lakše mogli nelegalno da iskopavaju i prodaju !!
Препоручујем 25

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља