четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:40

Где је нестао револуционарни човек

На скупу „Београдски контрапункт” Прилепин je признао да неће да полаже испит који намећу САД, а Бегбеде изразио наду да неће добити торту у главу
Аутор: Гордана Поповићнедеља, 11.06.2017. у 21:11
Дебата писаца о судбини културе у свету (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Где је антички човек, где је човек разапет на крст? Да ли смо ми само неуспешан експеримент? Где се изгубио револуционарни човек који је сматрао да својим деловањем може нешто да промени? Ова питања, која су се наметнула Емиру Кустурици после – као што сам рече на сусретима писаца „Београдски контрапункт” – његове посете тржном центру Ушће, показала су се као згодна тема за писце окупљене на овом скупу који је трајао два дана, у петак и суботу. Петер Хандке, Захар Прилепин, Ју Хуа, Милован Данојлић, другог дана појачани и доласком Фредерика Бегбедеа, живо су расправљали, не слажући се често једни с другима, али уз пуно толеранције.

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, оценио је ову расправу охрабрујућим почетком и најавио да ће се скуп одржати и следеће године.

Ју Хуа сматра да револуционарни дух не нестаје, поткрепљујући то причом о свом учешћу на сусрету писаца у Јужној Кореји, где је најзанимљивији био песник са Кубе који је са собом донео добош и уз тај ритам рецитовао своје песме. Када се сазнало да је то, у ствари, Че Геварин син, сви су полетели да се сликају с њим. Хуа каже да је, када су њега питали да ли хоће да се слика са песником, одговорио да ускоро иде у Србију и да ће се тамо сликати са Емиром Кустурицом. Има још пуно синова, рекао је Хуа и додао да када чита књиге Хандкеа зна шта је човек.

Захар Прилепин је још пре три до четири године имао утисак да пролази време хероја и жртава и да више нема оних јунака из руске литературе, али се то, каже, нагло променило. Он се не слаже са онима који за јунаке из дела Толстоја и Достојевског кажу да су одлазили у рат да убијају друге. Не, у рат се одлази због своје истине за коју су људи спремни да умру. Прилепин види лепоту у херојству.

Милован Данојлић је указао на нагло јачање антихришћанске идеологије  која културу своди на забаву, оградивши се да тиме не мисли да сви треба да буду верници, већ да говори о активном односу. Атеисти су били веома ангажовани, они су тражили истину поричући религију, а ово није време атеизма, већ недостатка интересовања. У моди је лакоћа усвајања и изложени смо спектаклу. Кад гледамо телевизију, све је изједначено и злочини у Кабулу смењују се са голим женама, каже Данојлић.

Фредерик Бегбеде се упитао да ли је уопште погодан за овај скуп јер се његово мишљење разликује: сматра да су голе жене занимљиве, није осетљив на ту лакоћу већ, напротив, воли да зарони у то као Скот Фицџералд, руга се самом себи и свету, а сматра да ни у тржне центре није лоше отићи иако јесу ружни, као кошница под клима уређајима.

– Имам утисак да одајете почаст рату, а једини рат који ја волим јесте рат укуса. Физички сам кукавица и не волим да се бијем. Моја генерација је генерација антихероја, сви моји ликови су губитници. Ми смо размажена генерација која стално прича вицеве, али немам жељу да идем у рат – рекао је Бегбеде, нагласивши на самом почетку да му је жао што долази из Париза са лошом вешћу да је Ђоковић изгубио и да се нада да неће добити торту у главу као Леви, мада је обукао белу кошуљу као и он.

По Кустурици, највећи проблем је што се круцијална дела тешко налазе на местима где се од њих прави јавни догађај.

– Може ирански филм да буде најбољи на свету, као што и јесте, али не може да има више од 500.000 гледалаца у Француској. Форматирана је идеја забаве која постаје доминантна у формирању јавне мисли – каже Кустурица.

Оног тренутка када у човеку завлада „антрополошки песимизам” проклија  неко дело, неки уметник, неки геније и човек закључи да није све пропало, сматра Владан Вукосављевић, наводећи пример филипинског редитеља Лава Дијаза који је добио Златног Лава у Венецији за филм у који је уложио  80.000 евра, што је у односу на милионске суме заиста скромно. У свету јевтине забаве појавио се човек са Филипина и показао да филм није умро, оценио је Вукосављевић, тврдећи да је глобализација, уместо да зближи народе, довела до наметања културе богатих сиромашнима.

Бегбеде је додао да се униформизација света дешава због „адвертајзинга”, а да је на култури да сачува разлике и навео пример Француске у којој постоји систем који штити национална дела, трошећи доста новца на то, на шта му је реплицирао Вукосављевић рекавши да не могу све државе тако да помажу своју културу, јер нису све богате. Милован Данојлић је овоме додао да у Француској чувају своју културу у односу на САД, али да се према малим културама понашају исто као САД, и да управо то мале земље као што је Србија упућује на мудрост. Њему је, пак, реплицирао Хандке рекавшу му: „Престаните да говорите о Србији као о малој земљи. Нема малих земаља. Свака земља је велика.”

– Све време имам жељу да кажем нешто лепо, да се сви смире, али ми ништа не долази па ћу изрећи зле мисли. То да писац треба да буде хуманиста, а не да узима оружје у руке је фарисејство. Књижевна елита се бори против рата то је у реду, али писци хуманисти не примећују ратове у Азији. Сједињене америчке државе се представљају као наследник империје, предлажу који испит из морала треба да положимо и они нам дају оцену. Не свиђа ми се да ја треба да полажем испит. Забранили су ми да дођем у Немачку, јер имам своја морална правила, али мени се то свиђа. Морамо да се боримо за своју правду. Бегбеде је то одлично описао – рекао је Прилепин

– Овде говоримо о снази маргинализације. Филм о рату у Босни је правила Анђелина Џоли, добивши то као идеолошки задатак. Шта она „јадна не била” зна о босанском рату?! – додао је Кустурица.

Да ли је решење револуција? Бегбеде је цитирао Фасбиндера који је рекао да оно што не можемо да променимо морамо бар да опишемо. Ако уметници уопште имају неку мисију, онда је она то!


Коментари2
bb8ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki Andrejevic
Sedimo, cutimo, cekamo evoluciju, psi laju, karavani prolaze...
Dusan T
Jedini razlog sto smo se pomerili iz feudalizma je to sto su kraljevi ( i engleski i francuski) na sopstvenom primeru uvideli da nije zdravo ignorisati zahteve masa. Do njihovog smaknuca feudalci su lako i brzo masakrirali pobunjene kmetove. Posle njihovog smaknuca sve se promenilo. Danasnje elite takodje misle da su nedodirljive. Velikim delom su u pravu i jedino im islamski fanatizam protivureci. Odavde postoje dva puta - ili ce se otpor pojaviti i na zapadu ili cemo svi postati islamski fanatici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља