уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.06.2017. у 18:28 Марија Бракочевић

Уживање у пензији ствар је одлуке

Кад окончају радни век квалитетно живе они који су спремни за промене, учење, даљи развој и активност
Старост није ексклузивно право појединца (Фото Д. Јевремовић)

„За месец дана постајем пензионер, шта ћу тада да радим? Биће то почетак мог краја! Тежак ће бити пензионерски живот. На нас старе нико више и не обраћа пажњу, као да никоме нисмо потребни.” Укратко, то су мисли које се најчешће врзмају по главама особа које су на прагу пензионисања.

Да ли треба да се осећају као да су скрајнути или пак отписани из заједнице? Има ли наде да им се поправи квалитет живота?

Социолог Радмила Урошевић, аутор књиге „Бонтон старења или деманти о старењу”, поручује да у трећем добу квалитетно живе управо оне особе које су отвореног ума за промене, спремне за учење, даљи развој и активност.

– Квалитетна старост није ексклузивно право појединца, већ питање његове личне одлуке. Наши сениори су нажалост прилично пасивни, већина мисли да је после одласка у пензију већ доживела све што треба у свом  животу. То једноставно није тачно. Зато сам и написала књигу „Бонтон старења или деманти о старењу” којом оповргавам тезу да је старење болест. Јер, она то није! То је животно доба као и свако друго. Али, како се ми опходимо према сопственој старости, тако ће нам на крају и бити – напомиње Урошевићева и поручује да старији људи имају много већи утицај на свој живот него што то и могу да замисле. 

Просечна старост старосног пензионера у Србији је 70 година, а инвалидског 67 година. У просеку они проведу 15 до 20 година у пензији.

– Замислите тај период, па то је читав живот, толико изазова и могућности. Нажалост, наши грађани, тек једна трећина њих, спремају се за одлазак у пензију онако како треба. Питаћете шта то подразумева припрема за пензију? Чаробног списка нажалост нема. Јер, онај ко је био активан у неко своје слободно време, ко је имао више интересовања, тај ће наставити даље тако да се понаша и живи. Друга важна ствар коју треба да има на уму јесте и да квалитетно и самостално проведено слободно време у пензионерским данима не зависи само од новца, иако данас највише причамо о сиромаштву и мањку новца. Зато је важно уживање у пензионерским данима, али оно није у корелацији са стандардом живота – наводи социолог.

Велики проблем  је што одласком у пензију људи често губе део идентитета, а треба да припреме своје ново ја које ће их оснажити кад загазе у треће доба.

– Никада није касно да се припремите за улазак у пензију. Важна је воља, али немојте себи да дозволите да вам ти дани прођу у досади и чекању – саветује социолог Радмила Урошевић.

Бонтон старења

Књига „Бонтон старења или деманти о старењу” објављена је пре четири године и намењена је појединцима, свим генерацијама, али и професионалцима којима је то нека врста практикума за рад са сениорима.

– Идеја је била да створим лепшу слику о трећем добу и да тему афирмишем у јавности како би се више говорило о свему. Сада радим на наставку „Бонтона”, а замислила сам да то буде практичан приступ старењу, у складу са нашим условима – истиче Радмила Урошевић.  

Живот према својој мери

Радмила Урошевић руководи и Волонтерским сервисом Звездара. Открива да има кориснике који имају станове на четвртом спрату у згради без лифта, тако да су ти људи силом прилика потпуно изоловани и искључени из заједнице.

– Њима, ето, ништа не значи то што живе у граду. За разлику од њих старији на селу су у хуманијем контакту са природом, на чистом ваздуху, и што је важно, физички су активнији. То је њихова предност, док су онима у урбаним срединама доступније сервисне услуге и комфор који прати такве услове. Зато би особе у трећем добу, свака за себе, требало да пронађу начин живота према својим могућностима, мерилима и интересовањима – истиче Урошевићева.

Коментари3
54f71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan
Vrlo neobicno. Mislim na naslov. Odmah sam zapazio ono..."uzivanje". Neko zanimljivo uzivanje gde imamo penzije i od 12.000 din,gde se penzionerima oduzima od penzija,gde im se omogucava ponizni i coveka nedostojan zivot !
Драгомир
На крају 2003 ја сам завршио радни век радећи изузетно одговоран посао од чије храбрости и памети зависило је на стотине људских живота.Некада их је било и до 1300!Добијем пензију са чијом висином сам био пријатно изненађен!Зашто пише ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ?Фирма ти није платила допринос за задњу годину а то ће учинити у априлу.Онда следи дорачунавање и припоји се коначном решењу.Фирма то учини али нема КОНАЧНОГ решења?Више пута сам тражио и добијем ПРЕКОПИРАНО привремено решење као коначно?Жалим се ПИО фонду и добијем одговор НА ОНО НА ШТА СЕ НИСАМ ЖАЛИО?Одлучим да их тужим редовном суду али сам упозорен да ће ме ПИО фонд КАЗНИТИ додатним смањењем.ЊИМА НИКО НИШТА НЕ МОЖЕ!На основу јасне документације суд пресуди у моју корист!ПИО фонд ме казни са додатним умањењем ПЕНЗИЈЕ од око 800 динара А СУДИЈУ НАТЕРА ДА ПРОМЕНИ ПРЕСУДУ У КОРИСТ ПИО ФОНДА?За све ово имам документацију. ПИО фонд је ,,држава у држави,, а Кркобабић им је највећи заштитник?Председник ПУПС одобрио смањење пензија?Срамота!
Ilic Momcilo
Bio sam klinac, kada se starije drustvo sa mojim roditeljim raspricalo o lecenju lekovima itd. Kada su otisli pitao sam oca za lekove,a on mi je odgovorio da, kada je naruseno zdravlje, lekovi moraju da se piju,ali je uvek najvazniji i glavni lek u glavi.To sam zapamtio iako sam imao 7-8 godina i uspeo sam da pronadjem taj lek kad mi je bilo najteze i kad sam postao penzioner.Taj lek je preko potreban penzionerima,bilo zdravim,bilo obolelim,ali ce biti slaba vajda i od njega,ako penzioner nije siguran da ce moci da plati racune ili da kupi 1/2 kg mesa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља