недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Академске збирке чине душу универзитета

Међу најстаријим колекцијама налазе се две са Универзитета у Падови, сала за анатомију и ботаничка башта из 16. века, каже Софија Талас, председник Eвропске мреже универзитетског наслеђа
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 12.06.2017. у 22:10
Софија Талас (Фото З. Анастасијевић) и „Дама из Винче”, антропоморфна фигурина, Бело брдо (5. миленијум пре нове ере) (Фото Археолошка збирка Филозофског факултета у Београду)

Могло би се рећи да су Софија Талас, Марта Лоренцо, Роланд Витје и Себастјен Субиран професори чији је лични ентузијазам крив за то што Европа данас има своју званичну мрежу универзитетског наслеђа „Универзеум”.

У питању је јединствена организација која региструје, промовише и чува драгоцену академску музејску баштину.

Небројено много збирки које чине душу универзитета говоре не само о историјатима наставе и науке већ и о култури земље у којој су, многе од њих и вековима, настајале. Управо је њих четворо протекле недеље боравило у Србији на годишњој конференцији ове мреже која је одржана први пут у Ректорату Универзитета у Београду. Како за наш лист каже Софија Талас, са којом смо разговарали у паузи једне од дебата, од 2000. године, када је на папир стављена прва декларација у Халеу, па до данас, број чланова нарастао је на близу сто универзитета и факултета.    

– Пионирска идеја коју смо нас неколико неговали неко време на самом почетку реализације изгледала је помало као затворен клуб дванаест најстаријих европских универзитета: Оксфорд, Кембриџ, Болоња, Амстердам, Гронинген, Берлин, Лондон... С временом се, попут неког живог организма, цео пројекат развијао и након 2010, када смо званично усвојили статут, почело се са годишњим састанцима – прича ова физичарка, која води бригу и о Музеју физике Универзитета у Падови и додаје да је оно што је почело као изазов сада за све њих стални ангажман.  

Шта све може бити академско наслеђе, питање је које постављају многи који се премијерно сусретну са овом темом. Гледајући само каталог кроз који се наша земља представила колегама из Европе, ту су различите уметничке збирке, научне и наставне колекције из домена астрономије, нумизматике, геологије, анатомије, ветерине, фармације, хемије, спорта, психологије, шумарства, архитектонска здања... 

– Како ми је објашњено, првом колекцијом ове врсте у Србији се сматра „Збирка минерала и стена” коју је барон Фон Хердер поклонио кнезу Милошу Обреновићу 1835. године, а која је после дарована Универзитету у Београду. Током боравка у вашој престоници неке смо збирке видели и уживо и морам да признам да је ваша баштина импресивна – примећује гошћа из Италије и одговара на питање која је то најстарија збирка коју „Универзеум” има.

– Рекла бих да се одговор налази у Падови, чији је универзитет основан 1222, а реч је о сали за анатомију и ботаничкој башти из 16. века. Мислим да су оне свакако међу најстаријим, док су међу најмлађима колекције техничких факултета из скандинавских земаља који се баве новијом врстом наслеђа.

Овакав начин залагања за очување, али и промовисање баштине која се бави животом високошколских установа препознао је и Савет Европе. Према речима наше саговорнице, у плану је отпочињање пројеката који ће се реализовати у сарадњи са овим телом, контакт на ту тему већ постоји. Такође се разматра осмишљавање начина боље презентације ове баштине, о чему је било речи и на скупу у Београду чији је наслов био „Мобилност универзитетског наслеђа”.

– Постоји неколико алтернатива. Свакако сматрамо да би збирке морале да остану на самим факултетима и универзитетима јер је то најсигурнији начин да буду сачуване. Повремено њихово отварање за јавност једно је од решења. То чинимо, рецимо, у Италији, где постоји посебно време за то и шира публика је позвана. Могућност је и организовање мултидисциплинарних изложби које би на једном месту окупиле различите експонате. Размишљали смо и екстравагантно: о евентуалним путујућим поставкама ван матичне земље, мада је ту искрсао новчани проблем, то јест осигурање артефаката. Али, нећемо одмах од те замисли одустати – закључује Софија Талас.

У међувремену, електронски вид презентације нешто је што се увелико користи, док су неки факултети храбро отишли и корак даље, читајући збирке кроз дијалог са савременим уметницима. Тако је на Оксфорд позвана неколицина стваралаца како би дала своје виђење њихове збирке коју чини микроскопски материјал. На крају су се најситније честице, које се не виде голим оком, нашле на великим платнима, фотографијама, чак и на завесама.


Коментари0
e1b8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља