среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.06.2017. у 21:05 А. Маринковић

Маштовито име – тајни зачин јелима од поврћа

Људи радије бирају храну слободнијег назива, него оно што им је сервирано као здраво, са мање соли, без шећера или масти
Бундева и цвекла доминирају овим јелом (Фото Пиксабеј)

Како јела од поврћа учинити што привлачнијим? Одговор не треба тражити у „малим тајнама великих мајстора” нити у било каквим специјалним зачинима, већ – у психологији. Рецепт је једноставан: дајте овим оброцима маштовита имена и они ће се чешће наћи на тањиру него када их назовете уобичајено. Истраживачи са Стенфорда сервирали су психолошки трик студентима у тамошњем универзитетском ресторану и дошли до закључка да заводљиви називи чине јела од поврћа привлачнијим.

„Динамитна цвекла”, „споро печени залогајчићи карамелизоване тиквице”, „уврнуте глазиране шаргарепе” мамиле су студенте да напуне тањир.

Експеримент је трајао за време једног семестра током којег је свакодневно једно исто јело од поврћа мењало име на један од следећих начина: најпре је означавано уобичајено, где је опис био једноставан, на пример „шаргарепа”. Другог дана би био наглашаван недостатак лоших састојака (масти, соли, шећера), па се јело звало „шаргарепа са цитрусним преливом без шећера”. У трећем случају би такође било означавано као здраво, али са нагласком на позитивним странама (извор витамина и антиоксиданаса), на пример „паметан избор шаргарепа са витамином Це из цитруса”. И на крају, јело би добило заводљиво име, које звучи привлачно, као „уврнута глазирана шаргарепа”. Врсте поврћа (цвекла, бундева, шаргарепа, кукуруз, тиквице, боранија, слатки кромпир) су такође мењали током седмице да би били сигурни да је избор довољно разноврстан.

Здрава храна сматра се мање укусном, а називи заиста могу да утичу на представу о укусу неког јела

Креативни називи показали су се као најпривлачнији када је о поврћу реч, а та јела била су 25 одсто продаванија у поређењу са оброцима уобичајеног назива, 41 одсто у односу на зелениш са називима у којима је акценат на одсуству штетних састојака, и 35 одсто продаванија од оних оброка чији је назив истицао позитивне стране. Људи, дакле, радије бирају јела слободнијег назива, него оно што им је сервирано као здраво, са мање соли, без шећера или масти. Међутим, без обзира на име, чак 70 одсто студената прескакало је поврће и бирало нешто друго.

Истраживачи нису изненађени оваквим резултатима и сматрају их логичним с обзиром на психологију која стоји иза избора хране.

„Кад бирају шта ће да поједу, људи се пре свега руководе укусом. Студије показују да се из неког разлога здрава храна сматра мање укусном. Називи заиста могу да утичу на нашу представу о укусу неког јела”, каже један од истраживача, преноси Ројтерс, додајући да ова студија показује да наглашавање да је нешто здраво, није најбољи начин да привуче људе да изаберу ту храну.

„То значи да бисмо против епидемије гојазности и увреженог мишљења да је здрава храна мање укусна могли да се боримо тако што ћемо променити начин на који етикетирамо храну”, закључује овај психолог.

Коментари0
ec435
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља