Неједнакости у друштву нису последица економских, већ пре свега политичких одлука, каже Шефкет Памук, један од најзначајнијих савремених економских историчара који борави у Београду као гост издавачке куће Архипелаг и Центра за либерално-демократске студије. Шефкет није непознат љубитељима нобеловца Орхана Памука, његовог млађег брата, у чијим књигама се појављује као књижевни лик.
Воли да нас ставља у своје романе, често не мењајући имена. То ми прија, на тај начин се сећамо детињства, каже у разговору за Политику уочи предавања на тему економске историје у југоисточној Европи. Иако обојица живе у Истамбулу, недалеко један од другога, за породичном трпезом их окупља мајка. Писање књига је често важније од породичне обавезе.
Шефкет је живот посветио проучавању економске историје Турске, Балкана и Блиског истока. Професор је економије на Босфорском универзитету у Истанбулу, сарадник Ататурковог института за модерну турску историју и члан Турске академије наука. Предавао је на најзначајнијим америчким универзитетима и на Лондонској школи економије, био је шеф савремених турских студија на Европском институту.
Значајан део истраживања посветио је историји економских неједнакости у Европи. – Заједничко за све периоде којима сам се бавио је да друштвена правила одређују матрице неједнакости. Степен неједнакости зависи од расподеле моћи, од правила која не зависе само од тржишта и начина продукције, већ од политичких одлука. Не можемо да разумемо економију без разумевања политичког контекста.
То је контекст у коме посматра економски развој југоисточне Европе у периоду од неколико векова коју је проучавао у оквиру студија Османске империје. Његова истраживања откривају да се јаз између Југоисточне и Западне Европе није много променио, да је, напротив, постао још већи.
– Ако упоредите са другим регионима у свету, јасно је колико су политика, рат и мир утицали на развој овог региона у последња два века. Неједнакост између овог региона и Западне Европе је у овом периоду постала већа. У Југоисточној Европи, као и на Блиском истоку, политика одређује какав ће бити економски напредак.
То је случај и данас. Посматрајући еволуцију у периоду од неколико векова, Памук каже да не треба очекивати брзе промене.
– У последњих тридесетак година велики део бивше Југославије није добро стајао. Чланство у Европској унији није брзо решење, то показује случај Грчке, али и Бугарске и Румуније. За економски развој је потребна релативно снажна држава, али та веза између државе и економског развоја није једноставна.
Неједнакости које се повећавају у Западној Европи, САД и Кини биће важно политичко питање, каже Памук. Оне су последица међународних правила игре која су установљена 70-их и 80-их година, када су широм отворена врата неолибералној економији. Где је алтернатива? – Немамо јасне одговоре како се одвија економски развој. Економисти не могу да дају једноставне рецепте друштвима. Нарочито је то случај када неко дође са стране и почне да вам објашњава како ће изгледи ваш економски развој. То пре свега има везе са тим да ли је друштво способно да се носи са политичким изазовима.
Ово питање данас себи постављају многи турски интелектуалци, суочени са политичким земљотресом у својој земљи. Као и његов брат, Шефкет Памук није одлучио да напусти Истанбул где је провео већи део живота.
– Када погледамо уназад, пролазили смо кроз добра и кроз лоша времена. Сада пролазимо кроз политички тешка времена. Економски није лако, али је политичка ситуација још тежа. Историја нас учи да тешка времена на крају прођу. Колико ће то трајати – не знамо, одговара уз нужну опрезност. Јавно иступање турских интелектуалаца је под лупом власти њихове земље.
Обнављање идеје о османском геополитичком простору, која се последњих година провлачила у изјавама турских државних представника, сматра политичком манипулацијом.
– Употреба термина неоосманизам, османски простор и слично не помаже везама Турске са земљама које су некада биле део Османске империје. Они који користе ову терминологију не разумеју прошлост на којој тврде да заснивају своју политику. Употреба ових термина често нема другу намену осим личне промоције.
Историја је, као и његовом славном брату, кључ за разумевање данашње ситуације. – Обојица смо на различите начине заинтересовани за историју, иако на њу гледамо одвојено. Сигуран сам да се и у Србији многи баве утицајем историје на разумевање овдашњег друштва.
Памуково предавање је прво у серији „Београдских предавања из економске историје” која ће по позиву једном годишње држати познати светски економски историчари
