субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:05

Држава тражи саветника за приватизацију ПКБ-а

Још није познат модел по коме би могао да буде приватизован једини преостали велики државни комбинат
Аутор: И. Албуновић уторак, 13.06.2017. у 21:25
За куповину комбината заинтересовано осам инвеститора (Фото Р. Крстић)

Одлука о томе на који начин ће држава приватизовати Пољопривредну корпорацију Београд ускоро би требало да буде позната, али не до краја овог месеца како је раније било најављивано.

ПКБ је објавио позив за избор приватизационог саветника а заинтересовани понуде могу да доставе до 20. јуна. 

У Министарству привреде нису конкретно одговорили на питање „Политике” да ли су близу решења на који начин би могао да буде приватизован једини преостали велики комбинат у рукама државе, чији је највреднији капитал пољопривредно земљиште.

Од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна, а на појединим локацијама ближим Београду хектар вреди и до милион евра.

– Поступак избора приватизационог саветника ПКБ корпорације је у току. Министарство привреде ће, у наредном периоду, ценећи процену вредности, стратешки значај фирме, као и исказано интересовање инвеститора, предложити влади најоптималнији начин за приватизацију – наводи се у одговору као и то да постоји неколико могућности: продаја капитала, имовине, стратешко партнерство или комбинација неких од наведених модела.

Према тексту јавног позива, задатак приватизационог саветника биће, између осталог, управо то да на основу правне и финансијске анализе процени вредност фирме и предложи модел приватизације. Који је крајњи рок за објаву тендера није познато јер надлежни кажу да ће то зависити „од низа активности које претходе објави јавног позива, а које су различите за сваки модел приватизације”.   

За куповину Пољопривредне корпорације Београд интерес је већ исказало осам инвеститора. Писма о заинтересованости почетком 2017. године послале су компаније „Матијевић” и „МК група” Миодрага Костића, „Ал Дахра” из Уједињених Арапских Емирата, две компаније из Велике Британије, једна из Кине и једна из Сингапура, као и један привредник из Ковина.

Одлуку о расписивању позива за избор саветника донео је 9. јуна одбор директора ПКБ-а.

Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ПКБ-а каже да синдикати неће одустати од свог предлога да се иде на стратешко партнерство у коме би држава задржала већински пакет акција. Радна група за приватизацију ПКБ-а, додаје, формирана је почетком ове године али се још није састала.

– Представници синдиката нису присуствовали ни отварању понуда заинтересованих инвеститора иако су именовани у радну групу и то им је обећано – каже Ђорђевић.

Ако је судити по свим досадашњим корацима које је предузимала држава за ПКБ ће се вероватно тражити стратешки партнер. То је наговештено још у септембру прошле године када је Скупштина града пренела око 99 одсто акција овог предузећа на Републику. Али такву могућност најавио је и тадашњи министар привреде Жељко Сертић убрзо пошто је, прошле године, пропао први покушај приватизације (по тендеру из 2015) јер није било заинтересованих иако је почетна цена од 154 милиона евра већ била спуштена на 50 одсто од вредности имовине.

Ово предузеће има у власништву 23.000 хектара земље, од чека 1.400 хектара грађевинског и 5.200 хектара потенцијално грађевинског земљишта. ПКБ је пре два године продао компанијама МПЦ Петра Матића и немачком „Лидлу” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 до милион евра по хектару. Иако званично пред приватизацијом недавно је (на истој локацији) такође оглашена продаја две парцеле. Како сазнајемо, на оглас се јавило неколико заинтересованих купаца.  


Коментари22
3e2b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miljan
Moj savet je ne da prodamo, nego da zatvorimo PKB, ili barem farmu svinja Vizelj, jer mnogo smrdi u julu Beograđanima, kada krenu sa djubrenjem i zaoravanjem njiva koje su bile pod pšenicom, ječmom...stvarno nema smisla...
Mirko Dragacevac
Drzava trazi "savetnika" koji ce reci da ostatak PKB-a prodaju strancima. Uskoro ce stranci moci da kupuju zemlju u Srbiji pa im treba ponuditi najbolje. Vlasti su decenijama unistavale nase kompanije da bi mogli da ih prodaju u bescenje. Sad je stvarno doslo do dna, jer kad se proda baza koja hrani stanovnistvo zemlja konacno gubi sve atribute nezavisnosti. Lazni car Acika Mali je odradio posao koji su mu poverili Blerovi i Klintonovi, Srbija je dovedena do prosjackog stapa! Ako nista drugo nije moglo da motivise verne podanike da razmisle svojom glavom i podignu glas ovo bi trebalo.
kriska
PKB treba privatizovati po ceskom modelu - vaucerima. Deonica treba biti onoliko koliko ima penzionera kojima je umanjena penzija. To bi bila kompenzacija za specificno dugovanje nastalo umanjenjem penzija. Upravljanje treba predati namenski formiranom strucnom odeljenju Penziono Invalidskog Osiguranja Srbije. Prihodima of poslovanja PKB popunjavati rashode PIO. Time bi se istovremeno resilo pitanje privatizacije i ozdravljenja PIO.
Филозоф
Хммм, што се тога Тито није сетио?! Можда зато што је више волео земљу, раднике и сељаке.
Препоручујем 9
Zoran Popovic
Prodaja PKB-a je jos jedan dokaz o sterilnosti ove vlade bez ideja a takodje o vladi koja se zasniva na korupciji. Amin.
miroslav
Bolje prvo vratite zemlju paorima iz okoline od koje je delom i nastao kao povlasceno mezimce komunistickih vlasti.
marko
Управо тако, прво да се врати ситним пољопривредницима, па затим да се остатак од сигурно 10 хиљада хектара да свим малим који хоће да раде. А у следећој етапи да се одузме овим великима што су добили као поклон кроз приватизације, и да се опет подели мањима који хоће да раде. Што се тиче фарми ПКБ, верујем да има пуно заинтересованих, и да би купили фарму и без метра земље. То само код нас наши бизМисмени нису у стању да раде ако немају заокружену и монополистичку причу. Тако да држава мора да заузме став да само мале фарме треба да имају земљу, а све ове велике искључиво на слободно тржиште, а не да заокружују приче и да диктирају услове мимо нормалног тржишта.
Препоручујем 0
deki
Filozofe, paorima je ta zamlja i oduzeta u vreme komunizma (ako vam je ono bio komunizam). E, sad, nisu losi oni koji su uzeli, vec ovi sto ne vracaju. Cudna neka logika. Ja ne znam ko je gori.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља