петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:58
ПОЗОРИШНИ ФЕНОМЕНИ

Између отрова и великих уметничких признања

Овог лета требало би да се заврши деконтаминација подова и зидова позоришта „Бора Станковић”.– Иако већ пет година ради у тешким условима, осваја награде на домаћим и страним фестивалима
Аутор: Милан Момчиловићсреда, 14.06.2017. у 22:00
Сцене из комада „Ружа увела” (Фото НП „Бора Станковић”)

Врање – Стручњаци Института Винча ових дана раде на уклањању опасних материја из подова и зидова овдашњег Позоришта „Бора Станковић” због којих је заустављена обнова септембра 2016. године.

Управник Ненад Јовић каже за „Политику” да не може да говори о прецизним проценама када би тај посао могао да се заврши, јер је у надлежности града, али очекује да се деконтаминација оконча овог лета.

Тек након тога ће уследити друга, а потом и трећа фаза обнове позоришта које је страдало у пожару. Уговор за другу фазу потписан је још 2014. године са једном крагујевачком фирмом на 48 милиона динара, а за трећу фазу, која подразумева опремање, биће потребно више пара. Уговор са Институтом Винча „тежак” је 53 милиона динара. Деконтаминацију финансира град.

Своје незадовољство због спорог обнављања позоришта, глумци су изразили ових дана и на пријему код градоначелника Слободана Миленковића, који је уприличен поводом великог успеха представе „Ружа увела” на „Јоакиму” и првог учешћа у историји позоришта „Бора Станковић” на „Стеријином позорју”, на којем је такође приказана ова представа.

– Ово је велики успех нашег позоришта, с обзиром на услове у којима радите. Обезбедили смо адекватније просторије за пробе. Уједно радимо и на деконтаминацији позоришта. Проблема има много и до сада смо за деконтаминацију издвојили 40 милиона. Уочи Нове године Влада Србије доделила је још 25 милиона динара за врањско позориште. Предузимамо све како бисмо завршили зграду и решили проблеме које смо наследили, рекао је Миленковић, честитајући глумцима на великом успеху. Градоначелник је додао да се доста спекулише са роковима завршетка позоришта и обећао да ће градско руководство учинити све да се глумци, који нижу успехе, што пре врате у своју кућу. Одбацио је тврдње да Министарство културе не предузима ништа у том циљу и обећао да ће држава и локална самоуправа уложити максималне напоре да се проблем што пре реши.

Када су одлучили да у свој репертоар уврсте комад „Ружа увела”, који је по мотивима познатог дела Боре Станковића „Увела ружа” написала Јелена Мијовић, ни сами Врањанци нису очекивали да ће остварити толики успех. На 53. фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”, одржаном од 13. до 19. маја ове године у Пироту, жири је једногласно прогласио „Ружу увелу” за најбољу представу у целини, уз образложење да на маестралан и уверљив начин транспонује Врање Боре Станковића у универзалну, савремену причу која се тиче средине и времена у коме настаје.

Поред ове, представа је добила још пет награда: Милан Нешковић за најбољу режију, Бојан Јовановић, Кристина Јањић Стојановић и Јелена Филиповић за глумачко остварење, док је Јелени Мијовић додељена специјална награда за најбољи драмски текст. Ненад Јовић подсећа да је „Ружа увела” 8. маја приказана и на „Јоакимовим данима” у Крагујевцу, а 15. јуна видеће је и публика у Александровцу Жупском на фестивалу „Буцини дани”.

– Нисмо очекивали овакав успех, имајући у виду услове у којима радимо. Али, ово није једини успех нашег позоришта. Освојили смо и друге награде на фестивалима, а посебно бих поменуо да је Критички караван састављен од најугледнијих људи у позоришту, децембра 2016. године, уврстио наше позориште у пет најбољих у Србији по продукцији и квалитету, истиче наш саговорник.

У фебруару ове године позориште је добило позив, једино из Србије, да учествује на међународном фестивалу класике у Липецку у Русији. Фестивал ће бити одржан октобра ове године, а Врањанци ће се представити Чеховљевим комадом „Три сестре” у режији Трајчета Гјоргијева из Скопља

Ансамбл је посебно поносан на своје успехе, јер већ пет година припрема и изводи представе у неадекватним условима, највише у сали Дома војске у Врању. Иако су тадашњи градски челници обећавали да ће у року од годину дана од подметнутог пожара у суседној дискотеци 2. јула 2012. године, у којем је као колатерална штета изгорело стогодишње здање позоришта, зграда бити обновљена, глумци су још далеко од властитих „дасака које живот значе”.

ГП „Банковић” из Сурдулице затровао зграду

Обнова изгорелог врањског позоришта прекинута је у септембру 2015. године јер је утврђено да је извођач радова ГП „Банковић” приликом премазивања зидова користио оплатно уље које испушта отровна једињења. Медији су том приликом известили да је ваздух затрован токсичним испрањима, а представници овог предузећа најавили су да ће сносити целокупни трошак деконтаминације ове зграде. Међутим, то се није десило, а овај посао финансира градска власт.

Грађевинска фирма „Банковић” из Сурдулице изградила је такозване „смрдљиве” зграде на Новом Београду у насељу  „Доктор Иван Рибар”  које су у лето 2014. године исељене. У децембру 2015. године стручњаци из Института „Винча” су утврдили да је оплатно уље којим је загађена зграда позориште „Бора Станковић” у Врању, исто оно које је коришћено приликом градње зграда у поменутом новобеоградском насељу, као и у Институту за мајку и дете у Београду. Сви ови послови били су поверени ГП „Банковић”. Управо је ова сурдуличко предузеће један је од главних подизвођача радова на изградњи КЦ „Ниш”. Њен директор и власник Бобан Банковић у току јучерашњег дана није одговарао на наше позиве. Након избијања афере са коришћењем отровних грађевинских материјала Бобан Банковић је истицао у разговору за медији да не осећа одговорност јер је све материјале које користио током градње куповао на легалном тржишту. Ј. П.


Коментари0
0f85e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља