недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:23

Број рефинансирајућих кредита расте у летњим месецима

Удружење банака објавило је да је у мају (у односу на април) међу кредитима становништва највећи раст забележен управо код овакве врсте позајмица, и то 3,5 одсто
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 14.06.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Тешко вам је да жонглирате са кредитима, картицама и минусима. Крените испочетка, само са једном, мањом ратом.

Ово је само један од спасоносних позива који домаћи банкари шаљу клијентима као решење за нагомилане финансијске проблеме.  

Рефинансирајући кредити и без помпезних реклама најтраженија су врста позајмице. Интересантно је да се за ову сламку спаса, по искуству банкара, грађани хватају углавном током лета у време када планирају одморе, јер рефинансирајући постојеће позајмице смањују рату за кредит и добијају свежу готовину за летовање. Удружење банака објавило је да је у мају (у односу на април) међу кредитима становништва највећи раст забележен управо код зајмова за рефинансирање – 3,5 одсто, док су готовински кредити увећани два, а потрошачки свега 0,1 одсто. Са друге стране, стамбени кредити и позајмице за адаптацију смањене су 0,2 одсто.

Има ли резона упустити се у овакав финансијски подухват?

Прве готовинске позајмице, које су банке пре петнаестак година почеле да нуде у Србији, биле су незамисливо скупе из данашње перспективе. За практично минималне износе период отплате био је свега годину дана са каматом од чак 25 одсто. У међувремену, банке су „избациле” рефинансирајући кредит и то је био почетак финансијског вртлога у који су многи презадужени упали силом прилика. Рок отплате се продужава, а грађанима се одобравају све веће позајмице – тренутно је највећи износ три милиона динара. Такође и камате су пале на 7 до 12 одсто. Што је дужи период отплате већа је и камата.

Рефинансирајући зајам углавном се нуди уз додатни кеш. Према искуству банкара делом служи за препакивање ранијих лоших дугова, и покривање минуса и кредитних картица. Преостала готовина одлази на куповину намештаја, аутомобила, плаћање туристичких аранжмана па и свакодневну потрошњу.

– Да би вратили старе клијенте банке су принуђене да увећавају износе и рок отплате. То су две ставке које грађане у беспарици највише интересују. До пре неколико година само једна банка нудила је рефинансирајућу позајмицу на седам година, а сада се већ можете задужити на 12 – каже саговорница „Политике” добро упозната са приликама на банкарском тржишту.

Када је рефинансирање исплативо?

 Финансијски стручњаци углас ће рећи – само ако је камата значајно снижена.

Највећа замка је у томе што се већина грађана, по извештајима банака, одлучује на рефинансирање већ после две године отплате зајма. Не рачунајући да код дугорочних позајмица, у првих неколико година, рате већим делом покривају камате, а мањим главницу. Ако сте се рецимо задужили у износу од 400.000 динара (с роком отплате од десет година) по годишњој каматној стопи (раније уговореној) од 16 одсто рата је била око 6.400 динара, а укупна сума коју на крају враћате банци око 772.000 динара. После пет година банци ћете отплатити само 32 одсто главнице и 59 одсто камате тако да сте и даље дужни око 386.000 динара. Стручњаци напомињу да би рефинансирање ове позајмице било логично само уколико банка нуди значајно нижу камату. Уколико би она рецимо била 11,5 одсто (с новим продужетком рока отплате од једне године) рата би се смањила на 5.300 динара, а укупан дуг банци био би 381.000. Узимање новог кредита, истичу, у том случају било би финансијски исплативо.

Не треба заборавити ни пропратне трошкове рефинансирајућих позајмица а највећа је нова накнада за обраду кредита коју банкари наплаћују од 1,5 до 3,5 одсто. Поред тога неке од банака зарачунавају и одржавање партије кредита (од 0,5 до 1,5 одсто на остатак дуга) која обично стиже на наплату једном годишње и банкари је интерно зову „13 полурата”.  

– Логично је да удео рефинансирајућих кредита расте јер су каматне стопе повољније него раније. На тај начин грађани који су кредитно способни смањују своје месечне обавезе – каже Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива”. Из искуства каже да велики број њих посеже и за додатним кешом и продужетком рока отплате али у том случају се губи погодност ниже каматне стопе јер на крају плаћају већу укупну камату.

Трошак напуштања банке

Притиснути проблемима дужници се углавном опредељују за банке које нуде што дужи период отплате кредита и спремни су да због таквих погодности промене банку што такође значи нови трошак.

Тако ће они који су кредит узели пре децембра 2011. године (када је на снагу ступио Закон о заштити корисника финансијских услуга) морати банци коју напуштају да плате накнаду за превремену отплату кредита која је износила од један до пет одсто на остатак дуга. Већина банака ову провизију више не наплаћује, мада неке и даље уговором обавезују клијенте на тај намет који по прописима не може бити већи од један одсто. Могуће је да ће тражити да платите и накнаду за гашење текућег рачуна.

Нова банка тражиће клијенту потврду о остатку дуга што кошта од 300 до 1.000 динара. Неке банке ће целокупно дуговање објединити и издати једну потврду, али има и оних које ће наплатити сваки документ појединачно (дуг по картици, кредиту, рачуну или за дозвољени минус...).


Коментари2
febb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Toza
Rezona nema,a ni logike,medjutim ...covek zna kako treba,ali uvek teze bira.
Sreten Bozic -Wongar
Kredit za godisnji odmor .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља