Честа су питања који начини припреме хране су најбољи нарочито ако у домаћинству има и малишана па брижне маме размишљају о њиховом правилном расту и развоју. Нутриционисти се придржавају овог редоследа: кување, динстање, кување на пари, бланширање, гриловање и печење. Што се тиче пржења, овај начин припреме би могао да се заобиђе, макар за неко време, јер је најлошије од поменутих начина припреме, нарочито пржење у дубокој масноћи.

Тачније, поховано па пржено је најлошија комбинација јер осим што се обавља у дубокој масноћи, намирница се облаже у брашно, јаја и презле, па тако упија додатно уље. Зато, ево савета у вези са појединим начинима припреме хране и карактеристика за свако од њих.

Кување

Поврће, уколико је то могуће, најбоље је кувати цело, нељуштено (кромпир, цвекла). Уколико се крупније сече, доћи ће до мањег губитка хранљивих састојака. Кува се у што мање воде и ставља тек када вода проври, јер је тада губитак хранљивих материја најмањи. Изузетак чине легуминозе (пасуљ, сочиво, грашак), који се стављају у хладну воду па тек онда кувају.

Најбоље је поврће кувати у кључалој води на температури од 100 степени Целзијуса, осим скробног поврћа које се кува на температури од 85 до 99 степени.

Време кувања поврћа у води је од три до 90 минута, што зависи од врсте, зрелости и величине. Воду у којој се поврће кувало не треба бацити већ може да се употреби за припрему других јела: супа, чорби, сосова. Повртне чорбе и супе се соле на крају кувања, док се пиреи, варива и салате соле на почетку кувања.

Приликом кувања меса ова намирница би требало да буде потпуно потопљено у води, а суд поклопљен. Квалитетније месо се добија ако се месо ставља у кипућу воду па је оно сочније и укусније. Време кувања меса зависи од старости и врсте животиња.

Кувањем житарица и производа од њих се добијају разне каше. Тада су потребне велике количине воде у односу на гриз, овсене пахуљице, кукурузно брашно, пиринач. Приликом припреме каша од гриза најпре гриз треба размутити у малој количини млека да се при кувању не створе грудвице, а после се кува са остатком млека (воде).

Динстање

Најчешће се динстају младо поврће, риба и месо. Прво се намирнице запеку на мало масноће, а потом се доспе вода и поклопи се поклопцем. Динстање се врши на умереној температури, да намирнице не загоре.

Овај начин припреме за резултат има укусно спремљену намирницу, а губитак храњивих материја није знатан.

Бланширање

Бланширање је када се намирница потопи краткотрајно у кључалу воду. Овим начином поврће и воће задржава природну боју.

Печење

Најчешће се пече младо месо, риба, поврће (паприка, кромпир), воће и разне врсте теста. Код печења температура у почетку увек треба да буде виша, док се мало не запече намирница, а потом се смањује. Печена храна може да изазове надражај органа за варење код осетљивих особа.

Гриловање

Грилују се месо, риба и одређене врсте поврћа. Унутрашњост намирнице код гриловања је веома квалитетна, сочна и укусна, док је сама покорица тешко сварљива. Ово је цењен начин припреме намирница у исхрани.

Пржење

Најчешће се прже мањи комади меса, рибе, кромпира, теста и друго. За пржење не треба употребљавати уља која на високим температурама мењају укус, а тиме и укус и мирис готовог јела (уље од репице, соје и семена бундеве).

Пржи се до температура од 180 степени Целзијуса, не допуштајући деградацију уља, најбоље у фритезама са термостатом.

Прегорело уље се не сме користити за поновно пржење, највише се сме два пута пржити у истом уљу, под условом да се оно процеди и исталожи од претходног пржења. Пржење као начин припреме у исхрани деце треба избегавати, јер је ово најнеприхватљивија метода са аспекта сварљивости намирница.