петак, 20.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Управљање бригама

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 18.06.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Резултати различитих истраживања су показали да људи у нашем региону превише брину у односу на неке друге, од нас географски удаљене народе. Када велики број појединаца значајан део свог времена свакодневно посвећује забринутости око најразличитијих ствари, то смањује њихов доживљај квалитета сопственог живота.

Забринутост јесте корисно осећање које нам помаже да се заштитимо од могућих будућих негативних сценарија. Добит коју имамо од забринутости је двојака. С једне стране се питамо шта можемо да учинимо у садашњости како бисмо спречили замишљени негативни развој. Са друге стране се питамо, уколико такав развој не можемо да спречимо, како да се што боље припремимо за њега уколико се обистини.

У нашем менталитету постоје различити разлози који чине да су људи забринути и онда када то није разумно. Тако, на пример, родитељи сматрају да када не би били забринути за поступке своје одрасле деце,  то би значило да су престали да их воле. Неки сматрају да тиме што су веома забринути око нечега што им је важно, доприносе да се нека виша сила на њих сажали и побрине за позитивни исход. Трећи сматрају да када не би били забринути, други би сматрали да су неодговорни.

За оне људе који сматрају да превише брину и којима то представља проблем, познати амерички психотерапеути Мери и Роберт Гулдинг су развили програм ослобађања од „зависности од забринутости”, којег су описали у књизи „Управљање бригама”.

Суштина овог програма је да људи који превише брину почну да размишљају о сопственим бригама и да према њима заузму одређени став на основу чега ће управљати својим менталним и емотивним процесима. Прво питање које неко треба себи да постави јесте да ли нека његова конкретна брига спада у мале, средње или велике бриге. Друго питање које треба себи поставити јесте колико је вероватно да се замишљени негативни сценарио обистини. Уколико је то веома мало вероватно, таква брига је „креативна фантазија”, што значи да је треба одбацити. Уколико постоји значајнији ризик да се негативни сценарио обистини, особа треба да се запита да ли она може нешто да учини да се то спречи. Уколико она не може да спречи такав развој, брига спада у категорију „изван моје моћи”, што значи да је такође треба одбацити.

Када постоји значајнији ризик да се брига оствари и када особа процењује да може нешто да учини како би то спречила, она треба да размисли о својим изборима, о томе шта би тачно могла да учини. Након тога она треба да одлучи да ли је вољна да то заиста и учини. Ако није вољна да то учини, то себи треба да призна. Када своје „требало би” замени са „не желим”, она одбацује такву бригу. А ако јесте вољна, тада треба да одмах ступи у потребну акцију уместо да настави да брине. 


Коментари10
9ad33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Kako da zivimo sto kvalitetniji zivot, zivot sa sto manje briga?Kako da upravljamo nasim duhovnim mocima i kako izbalansirati nasa osecanja i razum? Da li smo voljni da u svim zivotnim situacijama pragmaticno postupamo ili samo mudrujemo i pasivno posmatramo dogadjaje, pojave i procese? Kako da se ponasamo i sto nam preostaje kada procenimo da je otklanjanje briga "izvan nase moci"? Odgovore na ova i slicna pitanja moguce je kompletirati ako ih sagledamo i u spiritualnom konteksu. Kako nam je nuzno potrebna svakodnevna fizicka aktivnost da bismo imali sto bolju fizicku kondiciju, tako nam je nuzno potrebna "spiritualnih kondicija" kako bismo imali sto kvalitetniji zivot sa sto manje briga i strahova. Kada brige izmicu nasoj kontroli, onda umesto straha i panike kao pratecih cinilaca okrenimo se Bogu i molitvi. Nase stalne brige i strahovi nece cuvati nasu odraslu i zrelu decu koja hoce samostalno da zive daleko od nas, vec nasa - ljubav, vera i nada u Boga kome se za njih zauvek molimo
Slavka T.
Osobe koje pozitivno misle i rade najcesce su bezbrizne, a kada se suoce sa brigama racionalno ih prevazilaze. S druge strane, negativci u svemu vide razloge za brigu, pa time opterecuju sebe i druge. Inertne i emocionalno nezrele osobe drze se principa-"brigo moja predji na drugoga", pa im je potrebn strucna pomoc, jer ako se ona blagovremeno ne pruzi, oni postaju tesko izlecivi zavisnici, sto remeti porodicne i sire drustvene odnose. Kako se povremeno suocavamo sa licnim, porodicnim i drustvenim brigama, moramo se naoruzati iskustvom kako bismo preventivno delovali i u nevoljnim situacijama bili spremniji da ih prevazidjemo. Postoji bogata popularna (kao ovaj clanak) i naucna literatura (kao "Upravljanje brigama"), a narocito je nezamenljiva ziva rec strucnjaka. Mnogi povrsno shvataju svoje brige, pa po principu -"udri brigu na veselje", utehu nalaze u alkoholu. Nakon izvesnog vremena postaju zavisnici i kasno shvate drevnu narodnu mudrost: "Brige prolaze u kafani, ali do sutra!"
Ilic Momcilo
Brinuti se mora,jer je briga sastavni deo ljudske licnosti.Briga ima puno i razlicite sustine ,razloga i "karaktera".Postoji jedana briga koju smo taman, u vecini, poceli uspesno da ucimo,kada su dosli neki ljudi i rasterali nas od daljeg ucenja te brige i naterali nas velikom prevarom, da nam najveca briga postane novac i "LICNO JA I SAMO JA".Ja delim brige na vise i manje dobre,cak i one koje ne valjaju,ali sam se posebno razocarao napustanjem navedenog ucenja o vrlo lepoj,dobroj i sigurno vrlo potrebnoj,a to je briga,ne samo za sebe svoje i sve licno,vec obavezna briga i o drugima,koja je najcesce potrbna.Osim gole price,postoje mnogi primeri potrebe za tom vrstom, na zalost, nestale brige.
jasmina
Ako i brinemo mnogo kao narod, onda to radimo krajnje nekonstruktivno, plitko i iracionalno, jer ne bismo bili tu gde jesmo da smo na vreme brinuli o svojoj budućnosti.
Maria
Rezultati kojih istrazivanja su pokazali da mi previse brinemo u odnosu na druge narode? Nesto ne mogu da nadjem da je ikada negde neko u Srbiji sproveo takvo istrazivanje (sumnjam da bi se istrazivaci u drugim zemljama bavili time). Bas bih volela da procitam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин
Магазин
Магазин
Колумнисти
Колумнисти

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља