понедељак, 24.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33
ИНТЕРВЈУ: Слободан Шнајдер, писац

Нека нови четници и неоусташе схвате колико су блиски

Замислимо Југославију као велику тубу из које су народи, дакле људи који су за то дигли руке, напросто истиснути као нека паста. Тко ће сад вратити ту пасту у тубу
Аутор: Ана Оташевићсубота, 17.06.2017. у 22:00
(Фото РТВ/И. Михаљевић)

Слободан Шнајдер, хрватски драматург и писац, гост је фестивала Крокодил. У отвореном амфитеатру испред Музеја историје Југославије публика ће вечерас слушати одломке из његовог романа „Доба мједи” за који је добио најзначајније регионалне награде. У њега је уткао породичну причу, о оцу који је у СС јединицама послат за Галицију, где се, након рањавања и бега из СС-лазарета нашао у Црвеној армији и мајци која се борила на Сремском фронту.

– Георг Кемпф, како се он зове у роману, имао је пасју срећу: совјетски диверзанти и пољски партизани су га напросто покупили. Да су га „покупили” борци пољске Земаљске армије, сигурно би завршио у неком од стаљинских логора. Вера, како се она зове у роману, „одрадила” је Стару Градишку, то је мјесто које Перковић Томпсон зове кућом Максових месара, славећи при том Макса Лубурића.

Оно што је мене дубоко замислило, а након смрти тих двоје људи, јест чињеница да би се они морали узајамно поништити да су се, како пјева хрватски шлагер, раније срели (то иде овако:„Милено, генерацијо моја, да смо се раније срели...”). У контексту ваше повијести то вам је као онај дјед којега су, у виду униформе, десетљећима папали мољци на тавану, да би онда опет, као униформа, изашао на тргове. Крајње је вријеме да се нови четници и да велим ученије неоусташе нађу на заједничком дернеку и напокон схвате колико су блиски. У предвечерје потписа пакта Хитлер – Стаљин, Рибентроп је, након што је пратио параду Црвене армије, послао усхићени телеграм својему вођи: „Па они су као ми!”, каже за „Политику” писац Слободан Шнајдер.

Зашто вам је било важно да расветлите судбину својих родитеља кроз овај роман?

Написао сам роман можда зато што ми се чини да повијест, иако је матрица увијек иста, има много више од педесет нијанси сивог. Испитивао сам што покреће људска срца. Униформе су ствар војничке прагме и декора. Вриједно је испитивања оно што је испод униформи. Потпуно је запањујући увид да људи који живе у идентичним увјетима доносе супротне одлуке о томе иза које заставе ће стати. Велик дио њемачке радничке класе, против свих марксистичких увида, кренуо је за хакенкројцом. Усуђујем се ову мисао примијенити и на насилан распад државе: класа није кренула баш за хакенкројцом, то би било претјерано рећи, али је у првим тзв. слободним изборима масовно гласала против својих интереса. Сад је касно плакати за проливеним млијеком.

Након пада Берлинског зида чинило се да идеологије које су обележиле 20. век одлазе у прошлост. Убрзо се, међутим, показало да су се оне вратиле у новим околностима, на простору бивше Југославије, а потом и у читавој Европи. Да ли смо ми на овим просторима, који имамо искуство нацизма и неуспели експеримент са комунизмом, слабог памћења?

Ако је, како ви велите, експеримент био неуспјели покушај, драго ми је што у овоме што ми је још преостало на Земљи имам прилике уживати у успјесима либералног капитализма. Остао сам веома усхићен химнама у хрватском либералном тиску газди (Ивици) Тодорићу док је овај миловао своје бикове и хеликоптерима надзирао рад својих кметова. Веома сам импресиониран чињеницом да ће Хрватска за неких десет година успјети досећи друштвени производ који је имала 1985, напосе у туризму који флорира. Дође ми да пјевам од среће на податак да је неколико десетина тисућа дјеце у школској доби гладно. Јучер сам прочитао да ће држава ускратити спасоносни лијек за седмеро дјеце с карциномом јер је скуп.

Како гледате на тезе оних историчара који изједначују нацистичке и комунистичке злочине? Да ли се на исту раван може ставити Јасеновац и Блајбург?

Режим и лајем већ десетљећима, али тко сам ја? Јасеновац и Блајбург не могу се ставити на исту раван јер се не може успоредити четири године државног терора, дакле, плански проведеног и идеолошки наређеног геноцида, с махнитањем осветничке правде. Но осветничка правда је најгора од свих правди. За нас, који поштујемо традицију партизанског покрета, велик проблем је што нам је Блајбург затамњен и што починитељи масакара нису кажњени. О томе пак имате нешто у „Хрватском Фаусту”, том ваљда задњем табуу у нашем либералном поретку који напросто кипти свим могућим слободама (ту је додуше она главна да газда може надгледати и варати своје робове, а њихова се слобода састоји у томе да остану куш). Тај је тамни предмет жудње написан 1981. У њему имате предзадњу верзију Мефиста, усташког интенданта, задњи је Мефисто дакако комесар. Но испоставило се да његова ријеч није била задња. Предзадњи Мефисто пун је слутњи долазећег Блајбурга.

Једно од најопакијих искривљења повијесне истине налазим у тврдњама да се на Блајбургу догодило нешто попут српске освете Хрватима. То је наиме потпуно на линији усташке пропаганде, како је описана управо у „Хрватском Фаусту”, да „Хрват не може бити комунист, јер као комунист он престаје бити Хрват”

Та слутња се и остварила…

У деведесетим је почео нов круг потискивања, па је чак и сам Јасеновац постао праоница усташког прљавог рубља. Једно од најопакијих искривљења повијесне истине налазим у тврдњама да се на Блајбургу догодило нешто попут српске освете Хрватима. То је наиме потпуно на линији усташке пропаганде, како је описана управо у „Хрватском Фаусту”, да „Хрват не може бити комунист, јер као комунист он престаје бити Хрват”. И сам је Туђман под крај схватио да то не води никамо, па је почео говорити да је, статистички узев, с Титом отишло више Хрвата него припадника било којег другог народа.

Генерације интелектуалаца које су се критички односиле према југословенском друштву данас гледају на прошлост са извесном носталгијом…

На дјетињство и младост, како је писао стари Бацхофен, увијек пада нека лирска расвјета. Ви наравно не питате о томе. Југославија сигурно није заслужила тако страшну судбину. Али све је то накнадна памет. Хегел је научавао да су раздобља среће празни листови у повијести. Носталгија је, међутим, бесмислена, она је уз то одвећ пасивна и комотна. Замислимо Југославију као велику тубу из које су народи, дакле људи који су за то дигли руке, напросто истиснути као нека паста. Тко ће сад вратити ту пасту у тубу?

Политичке елите, с друге стране, одбацују југословенско наслеђе…

Омраза која прати све што би упућивало на некакву реституцију заједничке државе подсјећа ме на изреку о братству и јединству: да га је требало чувати као зјеницу ока својега. Па зашто, дођавола, ако су наше националне елите иначе тако увјерене у исправност својих избора и поступака? Нигдје више на скептичном Западу нећете наћи такво богобојазно штовање државе као такве. Јербо уопће не постоји држава као таква. Постоје функционирајуће и нефункционирајуће државе. Ако је у једној држави седмеро ситне дјеце осуђено на смрт јер нема новца за цитостатике будући да је све прече од тога – на примјер возни парк за неколико десетака поткожених гузоња то јест владиноваца и њихове послуге – онда живимо у нефункционирајућој држави. И због тога умиремо. Тачка.


Коментари36
5ef66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MilanS'
@G-đa Katarina Krstić: Teško da se može naći napisano toliko iracionalne mržnje u par rečenica prema ljudima koji drugačije misle,nego što to čini pomenuta g-đa.Poštovana gospođo,Vi imate pravo na drugačije viđenje protekli istorijski događaja,ali Vam to ne daje pravo na izliv mržnje i besa.Uzaludan je posao objasniti Vama doprinos komunista i naroda antifašističkoj borbi,za to se ne bi pozivao na istorijske dokumente.Uostalom,da su četnici bili borci kao partizani puno lakše bi dobili rat,posledično i vlast.Ali, na svu sreću oni to nisu mogli i neće nikad.Možda niste znali da u holu zgrade UN u Njujorku dan danas, stoji fotografija Stjepana Filipovića - Steve Hrvata,komuniste koga Nemci vešaju javno u Valjevu 1941.Zašto nema Dražine ili Kalabićeve?Pametnom dosta!
Катарина Крстић
Поштовани господине, на челу тих УН налазио се од 1972. до 1981. (9 година) потоњи председник Аустрије (1986-1992) Курт Валдхајм, никада осуђени нацистички злочинац, убица српске нејачи са Козаре... чији је досије деценијама (од 1947) крио аустроугарски каплар и његови саучесници; који су уништили живот новинару Данку Васовићу а који је објавио документа о прошлости и одликовањима која је КВ добио од Хитлера, Павелића, па и Јосипа Броза/1977/...). Остаје питање, зашто је несрећни Стјепан Филиповић дизао револуцију у Србији у којој је важила наредба 100:1, уместо у родном Огулину у НДХ? Такође, због чега су комунистичке власти пружале уточиште усташи Крунославу Драгановићу, зашто су повукле потерницу за муфтијом јерусалимским ал Хусеинијем 1947?.. Остаје нам тежак задатак да српску младост заведену причама о лажном рају комунизма одвојимо од зала које су аустроугарски и ини починили и у њихово име. Нема мржње, беса. Само питања, неугодна. Да нам не остане само срам и стид.
Препоручујем 12
Narcis Zlatousti
@Катарина Крстићпре Bez komunista fasizam ne bi bio pobedjen, niti Hitler zaustavljen. Rezolucija koju pominjete doneta je pod pritiskom Baltickih zemalja i uperena je protiv Rusije. Inace, na Kipru, clanici EU komunisti putem izbora dolaze na vlast i svi su iz Unje redovno kmucirali i saradjivali sa njma. Sto se tice jedine “legalne” vojske JVuO, stravicno je da ta “legalna” vojska pocini monstruozne zlocine nad sopstvenim narodom, klanja Muslimana po Bosni i Sandzaku da ne pominjemo. Njih je Draza i tako krstio “nenacionalni element”. Tako nesto moze se ocekivati od nelegalnih formacija, gerilaca ili bandita, a ne od gospode kraljevskih oficira. Legitimnost se stice borbom. Ta “legalna”vojska je izgubila legalnost kada je NOP na Teheranskj konferenciji priznat za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda, jer se borio protiv Nemaca. “Legalna” vojska je na kraju rata sramno pobegla s Nemcima i usrasama, a ministar vojni odmetnuo se i neslavno zavrsio.
Chedomir
Катарина Крстић Tesko je odgovoriti na vas tekst prepun mrznje i proizvoljnih floskula, zasnovan na nedokazivim tvrdnjama, konstrukcijama i insinuacijama. Cinjenice govore drugacije. Na Teheranskoj konferenciji NOV jeste pomenuta i to u najpozitivinjem kontekstu, a izvestaj o zbivanjima na jugoslovenskom ratistu podneo je brigadni general i karijerni diplomata Ficroj Maklejn, cija se strucnost i savesnost ne mogu dovoditi u pitanje i koji je direktno komunicirao sa Cercilom. Cercil je informacije o partizanskoj borbi dobijao ne od spijuna i krtica, kako vi kazete, vec od najblizih i najpoverljivijih saradnika, medju kojima je bio i njegov sin. I tako dalje – sve sto ste rekli moglo bi se tacku po tacku opovrgnuti. Ali pitanje je koliko to ima smisla, buduci da vi pisete zaslepljeni mrznjom, bez spremnosti da predmet diskusije sagledate na osnovu poznatih i svima dostupnih cinjenica.
Препоручујем 1
Катарина Крстић
Шта да кажем некоме ко мисли да се и данас, после 80 година могу понављати мантре самозваних маршала и њихових аналфабетских историчара? Демантују вас документа, она која сте сами објавили. У Техерану нисте ни поменути, сав посао за вас обавили су нацистички и усташки шпијуни из Каира, црна пета колона у Лондону и црвене кртице из МИ6. И то је све. Били сте у савезу са Хитлером од 1939, и раније, све док вас није издао, а затим сте српску младост вуцарали 4 године по НДХ док нису заборавили ко су, шта су, или су изгинули. А како сте само "регрутовали"! И то на челу са аустроугарским капларом, кољачем из Мачве. Праведнији поредак? За кога, нацисту Дмитра Влахова, команданта "Западне Бгарске" 1915? Усташког генерала Ф.Пирца, командата ЈРВ? Праваша Смодлаку?Бакарића, повереника АБВЕР-а?...После споразума са усташама и нацистима у Г.Вакуфу, Сарајеву... против којих сте се борили у биоскопу усред Загреба? Срам вас било.
Препоручујем 13
Катарина Крстић
Била сам непомирљиви противник Декларације ЕУ о забрани сваког тоталитаризма, којом су комунистички и нацистички пореци изједначени, чинило се да их ипак треба нијасирати. Данас, ужаснуто посматрам како истина излази на видело и како се из сваког истакнутог комунисте крије усташко или бар нацистичко SS порекло, јуче Милановић, данас Шнајдер, прекјуче Доланц, сутра!? И, онда је некоме допуштено да једину легалну војску на територији окупиране Краљевине Југославије изједначава са терористима, самозваним маршалима, кољачима из Мачве и уништељима Београда и Србије 1915/1916, убицама српског интелектуалног и друштвеног крема, затравитељима српског сељаштва и саме Србије. Кажу, да када нестане стид смрт је близу. Остаје да проверимо, јер овде одавно нема ни стида, ни срама.
Селимир
Једно велико браво.
Препоручујем 15
Tomislav K
Ne znam zašto pisce stalno pitaju za mišljenje o društvenom uređenju i društveno-političkim, te povijesnim pitanjima. Tko su oni da bi imali kvalificirano mišljenje o tim temama ? Bi li Kafka ili Joyce znali išta realno reći o raznim društvenim pitanjima ? Inače, Šnajder doista svašta priča. Na stranu ustaše i četnici, njegove su zamjedbe netočne, i to je empirijski provjerljivo:Hrvatska ima nekoliko puta veći društveni dohodak nego 1985, ne postoje nikakve "tisuće gladne djece", a što se tiče nekoliko teško oboljele djece, ona se liječe po svim uzusima modernih društava. Nigdje zdravstveno osiguranje ne pokriva baš sve, a Hrvatska je, u pogledu zdravstvene skrbi, po statistikama Euro-stata bolje plasirana od Italije i Španjolske (lako se provjeri). Šnajder ne može preboljeti raspad Jugoslavije pa mu je mentalitet ulice i trača zamračio sposobnost racionalnoga mišljenja.
МиланС
У постовима посетилаца углавном провејава дилема - да ли је усташки покрет истоветан са равногорским покретом(четницима) или се битно разликују? По мени постоји значајна разлика,како у генези, тако и улози у 2.св. рату.Усташки покрет је институционо постављен од стране злочиначке државе НДХ,а равнгорски покрет је почео као антифашистички да би се врло брзо криминализовао приступајући сарадњи са окупатором и при томе чинио злочин.ЈУ историографија није се бавила круцијалним проблемом грађанског рата,већ је ратну димензију свела на борбу против фашизма и соц. револуцију.КПЈ и Броз одмах после рата праве симетрију између та два покрета да би се Хрватска и Хрвати као народ рехабилитовали,читав простор ЈУ се прекрива идеолошком копреном,сви народи(сиц!) једнако својој снази доприносе победи,али исто тако имају своје квислинге.Гради се социјализам по сов.моделу,касније се експериментише са самоуправљањем.Још нешто.Насилне сецесије су акт агресије на ЈУ,познато штиво из уджбеника УСА.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља