уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:20

Откривена биста Тадији Сондермајеру у Београду

субота, 17.06.2017. у 18:41
(Фото Танјуг/Р. Прелић)

Највећем српском авијатичару 20. века Тадији Сондермајеру данас су открили бисту и на њу положили венце градоначелник Синиша Мали, директор Ер Србије Дане Кондић и директорка Директората цивилног ваздухопловства Мирјана Чизмаров, а представник Српске православне цркве ју је освештао.

Овом свечаном догађају, у парку на углу улица Косте Стојановића и Палмотићеве, присуствовали су и потомци великана, представници Удружења линијских пилота Србије ДЦВ, Ер Србије и Скупштине града Београда који су иницирали и организовали постављање бисте Сондермајеру.

Тим поводом, градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је веома поносан што је имао част да открије спомен обележје пиониру српске авијације и, како је додао, најзаслужнијем човеку за оснивање цивилног спортског ваздухопловства на југословенским просторима.

„Његови подвизи остају записани у историји Србије и њеног ваздухопловства, док данас, њена авио компанија засигурно исписује сопствену историју пратећи стопе великана”, рекао је Мали.

Он је подсетио да је Тадија Сондермајер био један оснивача и дугогодишњи директор друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, првог српског и југословенског авиопревозника којим је утемељена савремена путничка авијација на овим просторима.

„Са изузетним пијететом сећамо се његових подвига које има у српској и војној и цивилној авијацији. Током једне ваздушне битке у Првом светском рату преживео је обарање авиона и стекао ожиљке за цео живот:, рекао је Мали напомињући да је Сондермајер био и припадник најелитније француске јединице „Роде”.

У историју светске авијације Тадија Сондермајер уписао се 1927. године када је легендарним летом Париз - Бомбај -Београд, прелетео 14.800 километара и тако међу првима у историји извео трансконтинентални лет, навео је Мали указујући да је мотив за тај подвиг била Тадијина жеља да прикупи новац за оснивање ваздухопловне компаније „Аеропут”.

Мали је изнео податке да се у првој оперативној години Аеропута 1928. године, 1.300 путника винуло у небо, те да од тада до данас тај број стално расте.

„Само у току прошле године Ер Србијом је летело 2,6 милиона путника. Ер Србија, као осма најстарија авио компанија, данас има 21 авион у својој флоти и лети ка 45 дестинација и поносни је власник награде „лидер на тржишту авио компанија за 2017. годину”, напоменуо је градоначелник.

Председник Удружења линијских пилота Србије Велимир Исаковић рекао је да је то удружење захвално националној авио-компанији Ер Србија и ДВЦ-у што су одмах препознали дух завештања поколењима, историјску подлогу и активном помоћи омогућили брзу реализацију њихове иницијативе за постављање бисте.

„Скупштина града је помогла уређењем парка за постављање бисте. Овим потезом оснажена је културно историјска мапа Београда а и туристичка понуда. Наша крилатица је 'Одужимо се прецима, оставимо потомцима', рекао је Исаковић.

Генерални директор Ер Србије Дане Кондић рекао је да је та компанија поносна што је део пројекта којим се одаје почаст великану српске авијације, који је како је навео, не само на наше просторе на велика врата увео у историју светске авијације, већ је био и веома успешан пословни човек.

„Сондермајер је на данашњи дан, пре тачно 90 година, основао прву српску авио-компанију - Аеропут. Светлу традицију Аеропута наставља Ер Србија, која је тако данас осма најстарија светска авио-компанија која је и даље активна”, навео је Кондић.

Повод за низ свечаности које су део пројекта „У част српских ваздухопловних великана” је обележавање 90 година од оснивања прве српске авио-компаније „Аеропут”, чију традицију наставља данас наша национална компанија Ер Србија, затим 105 година школовања првих српских пилота у Француској, 95 година Српског Аероклуба, 90 година првог српског интерконтиненталног лета Париз-Бомбај-Београд и више од пола века постојања Удружења линијских пилота Србије.

Откривање спомен-плоча Тадији Сондермајеру и Арчибалду Рајсу, потпредседнику Српског Аероклуба, одржаће се вечерас на улазу зграде Аероклуба у Узун Мирковој 4. (Танјуг)


Коментари4
ef332
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Било би још боље да су се сетили да позову и амбасадора Пољске на откривање споменика. Тадија је пореклом Пољак.
Đ Bukvić
@Obrad Lipovac, Mislite kao što ste "pomagali" srpskoj vojsci u povlačenju preko Crne Gore i ucenjivali ili isto kao što se dogodila prva pa druga pohara Kuča 1856. godine, u vreme vladavine knjaza Danila Petrovića, naslednika Petra Petrovića Njegoša http://www.politika.rs/sr/clanak/360944/Spomenik-stradanju-Kuca Dobili ste državu, a sad pustite Srbiju na miru i ne uređujte našu državu.
Препоручујем 3
Obrad Lipovac
Mislite @Dragane da bi to bio dobar način da se odužimo Crnogorcima što su tokom Mojkovačke operacije 1915. godine izginuli štiteći odstupnicu srpskoj vojsci, bukvalno joj svojim životima obezbedivši povlačenje u Grčku. O ww2 da ne pričamo. Pola I i II proleterske su činili Crnogorci i 100% III, IV i V. Ne znam baš da smo mi Srbi tako zaboravni i nezahvalni?
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља