недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43
ПОСЛЕДЊА ТАЈНА МЛАДЕ БОСНЕ: ЖИВОТ И СМРТ ВЛАДИМИРА ГАЋИНОВИЋА (1)

Херцеговачки хајдук западњачких манира

Један од идеолога револуционарне омладине у Босни, пријатељ Лава Троцког и Тина Ујевића, једнако је уживао у изучавању песника и филозофа и прављењу бомби
Аутор: Александар Апостоловскисубота, 17.06.2017. у 22:00
(Фото: породична архива)

Није Владимир Гаћиновић имао грло уличних полемичара и галамџија него дискрецију префињеног и интелектуално узвишеног револуционара. Изгледао је као див, који је израстао из херцеговачког камена. Пресудно је утицао на Гаврила Принципа, док су тихо разговарали шетајући Калемегданом. Сретао се са Лавом Троцким у париском хотелу „Одеса”, друговао са великим хрватским песником Тином Ујевићем. Имао је 27 година када је умро у Женеви под мистериозним околностима, 11. августа 1917. године.

Ко је заправо био један од меланхоличних идеолога и главних организатора Сарајевског атентата који је једнако уживао у изучавању песника и филозофа и прављењу бомби?

Можда га је најбоље описао Лав Троцки, који га је упознао у Паризу: „Поред мене у ћошку кафеа ’Ротонда’, у густом диму, седи неки млади Србин. Без обзира на веома шарену публику, човек и преко воље заустави свој поглед на њему. То је једна од оних фигура које као да су створене зато да би код уредних људи изазвале неспокојство. Висок, мршав, али снажан, мрк, са изразом немира и енергије у очима и цртама лица, он оштроумно посматра све и свакога, пожудан утисака из туђег живота, али способан да се не изгуби у њему. Овај млади човек – једва ако су му 23 године – има свој циљ. Он је Србин из Босне и Херцеговине, друг Принципа и Илића...” (Данило Илић, члан Младе Босне).

Професор др Радослав Гаћиновић уступио нам је из породичне архиве документацију о свом славном претку, цитирајући његове речи: „Српски револуционар, ако хоће да побиједи, мора бити умјетник и конспиратор, имати талента за борбу и страдање, бити мученик и завјереник, човјек западних манира и хајдук, који ће заурлати и повести бој за несрећне и погажене”.

Владимир Гаћиновић:Српски револуционар, ако хоће да побиједи, мора бити умјетник и конспиратор, имати талента за борбу и страдање, бити мученик и завјереник

Владимир је рођен у селу Качањ 25. маја 1890. године. Након завршетка основне школе у Билећи, од 1901. похађа гимназију у Мостару. Већ тaдa, у гимназијским данима, оснивао је тајна ђачка удружења и активно учествовао у раду литерарно-филозофских друштава.

Године 1907. Владимир је похађао Богословију у Рељеву, а почетком 1908. постао је члан редакције мостарског листа „Народ” у којој је остао све до анексије Босне и Херцеговине, коју је 5. октобра прогласила Аустроугарска. Лист је тада под притиском цензуре угашен.

Ухапшен је 20. октобра 1908. због јавног отпора окупаторском терору. После изласка из затвора, Гаћиновић преко Црне Горе прелази у Србију. Заједно с младобосанцима Богданом Жерајићем, Драгутином Кокановићем, Ацом Богдановићем и Јовом Гашићем, у Врању завршава обуку за комите. Матурирао је у Првој београдској гимназији у јуну 1910. године и уписао студије књижевности код Јована Скерлића на београдском универзитету.

Као једном од најбољих студената, српска влада даје му стипендију за студије филозофије у Бечу 1911. године.

Исте године у јесен, у Београду се упознаје са Љубом Јовановићем Чупом, уредником „Пијемонта”, листа који је имао можда и највећи утицај на омладину тог времена. По наговору Јовановића, Владимир Гаћиновић ступа у тајну организацију „Уједињење или смрт”, познату и као „Црна рука”.

Поверено му је руковођење борбеном организацијом Босне и Херцеговине и групама студената по Европи. Међутим, већ после мистичног церемонијала приликом примања у организацију, Гаћиновић је осетио да губи нешто од своје револуционарне независности.

У лето 1912. године Владимир Гаћиновић одбија да служи војску у Аустроугарској монархији, због чега се више није могао вратити у отаџбину. Почетком 1913. преко Италије стиже у Швајцарску и у Лозани наставља студије, крећући се у друштву познатих руских револуционара. Сусрет у Лозани с руским социјалистом-револуционаром Марком Андрејевичем Натансоном учврстио је Гаћиновићево уверење да се слобода не стиче без жртава и жртвовања. Током 1913. и 1914. учествује у активностима Младе Босне, величајући Богдана Жерајића, који је после неуспелог атентата на генерала Варешанина у јуну 1910. извршио самоубиство. Тај чин снажно је одјекнуо међу борбеном омладином у БиХ.

Тин Ујевић је о свом пријатељу Владимиру Гаћиновићу оставио следећи занимљив запис: „Имам га још и сада пред очима, какав је долазио у кафе ’Ротонда’: висок, са брчићима и неколико длака на опаљену лицу, са тешким штапом у руци, са црном краватом на крагни, погледом је стрељао далеко из очију које су се кресиле као живи огањ, али, када се човек приближио, видео је у томе погледу толико доброте и кроткости, да је напокон открио да се у том  Херцеговцу сакрива права словенска душа.”


Коментари13
6f71f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladija Sarac
Dok su drugi Srbi bili na solunskom frontu, taj veliki borac za slobodu Gacinovic je 1917 sedeo u kaficu u Zenevi, pio pivo i jeo kolace? A to bez kafice ne ide, pa mu je ista i presudila... Ko mu je placao studije u Zenevi, kafu i kolace? Pre ce biti Komunisticka internacionala nego Mlada Bosna ... Zbog cega se od njega pravi heroj?
Marko
90% Srba iz Bosne i 95% Srba iz Hrvatske se borilo protiv Srbije i Crna Gore. Srbija je u tom ratu tesko stradala skoro bez premca u ljudskoj istoriji, Crna Gora manje jer je relativno brzo kapitulirala.
Србенда
"Уједињење или смрт" - српска тајна организација чији су чланови били Срби све три вере, а која је имала три циља по приоритетима: 1. Ослобађање свих српских земаља које су под окупацијом 2. Уједињење ослобођених српских земаља са Србијом 3. Уједињење са осталим ослобођеним јужнословенским народима који то желе (укључујићи и Бугарску) Млада Босна је непостојећа организација, синтагма коју је сковао Владимир Ћоровић годинама након сарајевског атентата, иначе познат по својим не баш српским ставовима настојећи јој дати све јужнословенски карактер братства и јединства са револуционарним тежњама. На жалост, ту подметачину многи су прихватили и ако нема везе са истином. Организација Уједињење и смрт била српска ослободилачка организација чији су циљеви горе наведени, а који нису никаква револуција или рушење друштвеног поретка унутар државе него ослобађање од окупатора и уједињење са матицом.
Martins
Mozemo se samo prisecati tih ideja da nam vise nikada ne padnu na pamet.
Радован.СССС
А ти си те идеје заменио идејом мирног, доброг, конфорног живота односно животарења без таласања и, не дај Боже, жеље за слободом. Или, како рече Шантић: "Волови јарам трпе а не људи, Бог је слободу дао за човека". Али, шта зна ...
Препоручујем 19
Saša
oni koji znaju ćute , oni koji neznaju pričaju

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља