Ужице – Уз реку Ђетињу на излазу из Ужица, међу стенама које окружују клисуру, трасом некадашње „ћирине” уске пруге, однедавно вијуга асфалтни пут. Кроз тунеле, поред бране на Ђетињи, Рајских отока и Сунчаног вира, с мноштвом места за излет у ненарушеној природи, где само птице певају, уређено је шеталиште од ужичке плаже до Стапарске бање, дуго преко седам километара.

По лепом дану на стотине бициклиста и шетача зачас освоје овај кутак дивљине надомак цивилизације. Шета и старо и младо, бицикала је све више. Недавним отварањем лифта-платформе створени су услови и да мајке с децом и особе са инвалидитетом лакше изађу на железнички мост код плаже, одакле шеталиште почиње.

Ужичани се поносе том изузетном стазом: она је, кажу, њихов најближи излаз у природу, најлепши пут ка западу. И раније им је овај кањон био привлачан, али неприступачан, кроз неуређене тунеле и рупе на „ћириној” траси, с које су одавно скинуте шине. Сада се прилази лако, а природа није нарушена: улагањима града асфалтирана је стаза, осветљени поједини тунели, постављене клупе, уређен простор, док је Министарство правде омогућило градњу лифта-платформе.

– Дуж кањона реке Ђетиње и трасе „ћирине” пруге од 2014. године асфалтирали смо шест километара, направили садржаје и створили најлепше шеталиште. Ти радови коштали су око 500.000 евра, при чему смо имали помоћ „Путева Србије” од око 200.000 евра – каже градоначелник Ужица Тихомир Петковић.

Стаза је, по његовим речима, погодна и за бициклисте и званично је увршћена у мрежу зелених стаза. Овог викенда на њој се одржава масовни „Ужички бициклистички караван”. Погодује бициклистима рекреативцима, јер је вешто пројектовање старе „ћирине” трасе с почетка прошлог века омогућило да се изражена висинска разлика савлађује постепено, па сада нема већег напора при окретању педала.

Новом стазом се стиже до недовољно познатих локалитета, пре свих Стапарске бање, Стапарске градине, „Римског гробља” и других овдашњих занимљивих места. Излази испод ужичког Старог града, чија се реконструкција најављује ових дана, па ће бити његов природан наставак, објашњава Петковић и додаје:

– Овим шеталиштем дошли смо до Стапарске бање, о којој смо разговарали са стручњацима београдских факултета. Планирамо да обавимо анализу топле воде и могућности те бање. Тај посао ће коштати, али треба да утврдимо какве су шансе да се овде инвестира у базене и друге садржаје.

О Стапарској бањи, где је више термалних извора, нема довољно стручних сазнања. Дуго је била запуштена, као какво блатиште. У новије време ентузијасти су озидали понеки мањи базен. Има купача, али је све неорганизовано. Истичу да вода помаже код обољења коже и реуме. „Кажу да је добра за коске и пролећни прогон зимске туге из целог тела. Температура воде је 31 степен”, пише о Стапарској бањи Драган Р. Филиповић.

У близини су и два значајна археолошка локалитета, само делимично истражена. Један је Стапарска градина, стара као Винча, а други „Римско гробље”. Записано је да су Стапарску градину, која је на 11. километру западно од Ужица, археолози детаљно истраживали крајем педесетих година прошлог века, те да су тада установљени трагови три хоризонта становања: најнижи и најстарији слој одговара неолиту, средњи винчанско-плочничкој фази, а трећи је из бронзаног доба. Откривени су остаци надземних стамбених објеката, као и земунице у најдубљем слоју. Експонате нађене на локалитету праисторијског насеља у Стапарима чува Народни музеј Ужице.

На „Римском гробљу”, у стапарском засеоку Мојковићи, налазе се остаци великих надземних камених плоча правилног облика. Испитивања овог локалитета нису завршена. Пре две године мештани су овде отворили јавну чесму.

Градоначелник Ужица најављује да се спремају активности око тих прастарих вредности.

– У току је израда идејног решења за пројекат којим ћемо конкурисати у министарствима културе и туризма да та два локалитета ставимо у функцију туризма Ужица. Заједно са средњовековном тврђавом Стари град, чију реконструкцију убрзано припремамо уз помоћ Емира Кустурице, академика Бранислава Митровића и Николе Селаковића, за стварање изузетног туристичког производа – истиче за наш лист Тихомир Петковић.