петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Ко господари Фејсбуком

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 18.06.2017. у 22:00
Ова друштвена мрежа, баш као и сервиси попут „Гугла”, бележи све виртуелне трагове које остављамо. Ти подаци касније се продају другим компанијама које на основу тога својим циљним групама потурају онлајн огласе (Фото Пиксабеј)

Да ли „Фејсбуком” господари менаџмент те компаније на челу с Марком Закербергом? Или овом друштвеном мрежом владају корисници који такође креирају садржај? А можда њоме заправо царују програми и алгоритми које сви ми бесплатно хранимо својим подацима?

Веровали или не, на сва три питања може се дати потврдан одговор. То је закључак дебате одржане недавно у Научном клубу Центра за промоцију науке.

Учесници разговора о теми „Ко господари Фејсбуком” сагласили су се да ова друштвена мрежа, баш као и сервиси попут „Гугла”, бележи све виртуелне трагове које остављају корисници. Ти подаци касније се продају другим компанијама које на основу тога лоцирају своје циљне групе и потурају им онлајн огласе за своје робе и услуге.

Али, уместо да избацимо рачунаре кроз прозор и згромимо наше мобилне уређаје, боље би било да, за почетак, завиримо у опције подешавања „Фејсбука” и ограничимо круг особа које ће моћи да виде наше статусе и објаве на овој друштвеној мрежи, рекао је Иван Речевић, консултант у области ИТ предузетништва.

„Те опције нису баш скривене, али до њих треба доћи и разумети шта оне значе. То је као кад возите и знате да мењате брзину и окрећете волан, али да бисте се заиста упознали с могућностима аутомобила морате да прочитате упутство. Исто тако и корисници треба да се упознају с оним што им ’Фејсбук’ пружа, као и с ограничењима које сами могу да успоставе”, објаснио је Речевић.

Они које ужасава то што информатички могули из Силицијумске долине могу да лоцирају сваки наш лајк, неће много постићи ни гашењем налога. Јер, како је истакла Марија Митровић Данкулов с Института за физику, развој технологије је знатно пре „Фејсбука” омогућио да људи, хтели то или не, остављају одређене информације о себи а да и не користе интернет.

„И кад разговарамо мобилним телефоном или плаћамо картицама, ми остављамо трагове”, навела је она.

Један од повода за ову трибину било је и недавно истраживање пројекта „Шер лаб”, који чини мали тим научника из Новог Сада и Београда, о тајнама ове друштвене мреже. Један од учесника тог подухвата, лектор на београдском Филолошком факултету Јан Красни, истакао је да и сам са студентима комуницира превасходно посредством „Фејсбука” којег је, сматра он, немогуће игнорисати.

„’Фејсбук’ сада има око две милијарде корисника, а тај број ће само да расте. Реч је о једној инфраструктури коју не можемо пренебрегнути јер је исувише велика. Она функционише тако што ми остављамо податке а онда их она покупи како би нешто направила од њих. То значи да ’Фејсбук’ може да зна о чему разговарамо путем порука на мрежи, шта нам се допада, па и каква су нам политичка опредељења и на основу тога он прави наше својеврсне досијее”, казао је Красни.

Колико год се чинило да је ово упитно с етичког становишта, не би требало заборавити да компаније попут „Фејсбука” или „Гугла” послују по законима САД – државе у којој су основани, додао је Речевић.

„Ти закони су доста либерални у погледу прикупљања информација о корисницима услуга и сервиса компанија. С друге стране, само скупљање тих података кошта, јер треба одржавати сервере и непрегледна поља рачунара који складиште и обрађују информације. Зато ’Фејсбук’ и ’Гугл’ продају те податке фирмама заинтересованим за привлачење људи који су њихова потенцијална циљна група. Није ту реч о информацијама које се тичу сваког корисника понаособ, већ групе људи који су потенцијални клијенти”, навео је Речевић.

У случају потребе, додуше, друштвене мреже могу да посегну и за подацима појединачних корисника. То се у пракси показало кад су управо захваљујући њима лоцирани осумњичени за поједине терористичке нападе. Али, стрепња од злоупотребе виртуелних досијеа које има свако од нас није неоснована. Зато Јан Красни каже да ова мрежа „није исто што и Орвелова дистопија или Хакслијева антиутопија, али може да постане” и изводи занимљиво поређење.

„Да ли нам је непријатно да нас виде голе на улици? Већина људи ће рећи да јесте. Али, кад би људи сваког дана ишли наги, то би им постало нормално. Тако и коришћење друштвених мрежа омогућава неким инстанцама унутар ’Фејсбука’ да сазнају све што смо икада поставили. То значи да нас виде голе. А на сваком од нас је да одлучи да ли се стиди свих тих података и да ли нам је оно што добијамо од друштвених мрежа толико битно да ћемо допустити да се бележе наши дигитални трагови”, рекао је Красни.

Наводећи да су британски истраживачи недавно утврдили да данашњи тинејџери мање користе „Фејсбук”, иако имају профиле, он је додао да би минимално коришћење те друштвене мреже могло да буде једна од стратегија да донекле ограничимо број и количину података које остављамо.

Да не би требало бити превише негативан према „Фејсбуку” јер је то неминовност с којом морамо да живимо, сматра Марија Митровић Данкулов.

„Он нам пружа неке могућности и наравно увек за то постоји цена, али то што неко покушава да утиче на нас кроз ’Фејсбук’ није новост. Ми смо социјална бића и одувек је неко покушавао да утиче на нас. ’Фејсбук’ то само ради на лакши начин. Треба бити свестан да је то једна симбиоза где у исти мах добијамо и губимо”, закључила је она.


Коментари1
377e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Postoje i gazde u senci.Medju najvece spadaju CIA-e,FBI-aj.....BNR,bogami i nasa BIA otima svakim danom sve veci deo kolaca od Fejsbuka.Materijal im je potreban da bi ispunili ove prazne briselske sarene skoljke!Onda ih pune vracaju Briselu,odatle ih grizu,izjedaju,specijalnim viljuskama veliki-CIA-e i komsije!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља