среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.06.2017. у 21:21 Александра Петровић

Неопходна сарадња правосуђа и медија

Интерес јавности је да има праву и благовремену информацију
На једној од конференција за новинаре у Влади Србије (Фото З. Анастасијевић)

Правосуђе је и даље прилично затворено према медијима, јер велики број судија и тужилаца доживљава извештавање медија о судским поступцима као притисак на свој рад. Међутим, независност судија не значи и њихову недодирљивост, већ пре свега њихову одговорност, а то значи да могу бити отворенији према медијима управо онда када су независни и одговорни, јер суде „у име народа”.

Јавност има право да зна како раде судови и тужилаштва, али притом медији морају поштовати нека правила како не би нарушили интересе истраге, право на приватност и претпоставку невиности.

Медијима је потребна брза, јасна и поуздана информација. Ако је не добију у тужилаштву или суду, потражиће је код других мање поузданих извора. Судије и тужиоци увиђају да би ситуација била боља ако би активније сарађивали са новинарима.

 
Ивана Стевановић:
Медији треба да поштују претпоставку невиности, која је врхунски принцип кривичног правосуђа

То су основне поруке међународног научног скупа, који је одржан недавно на Палићу, у организацији Института за криминолошка и социолошка истраживања из Београда. Сарадња правосуђа и медија је, кроз поглавље 23, битан предуслов у преговорима Србије за приступ Европској унији.

– Правосуђе и медији треба у будућности да изграде однос међусобног поверења. Ситуација у Србији је данас таква као да је реч о две потпуно супротстављене стране. Идеја је да правосуђе и медији сарађују у интересу јавности, а интерес јавности је да има праву и благовремену информацију. Медији пре свега треба да поштују претпоставку невиности, која је врхунски принцип кривичног правосуђа, који се најчешће крши у медијима – рекла је др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Председник Вишег суда у Суботици Ференц Молнар отворено је казао да су судови често само пасивни посматрачи креирања слике о правосуђу у јавности.

– Јавност свој суд о правосуђу формира кроз призму онога што је објављено у медијима, који најчешће извештавају о конкретним судским поступцима. Сензационализам продаје медије, који живе од тржишта, а ми у правосуђу смо затворени и пасивни. Ретко имамо према медијима активну стратегијску иницијативу. Имамо портпароле, али је њихова улога само да одговарају на питања која су медији већ поставили. Надам се да ће правосуђе убудуће имати проактиван однос у сарадњи са медијима – рекао је Ференц Молнар.

Скупу је присуствовало више од стотину судија и тужилаца. Учествовало је и неколико новинара, који су објаснили на који начин функционише рад у медијима када је реч о извештавању о кривичним поступцима и уопште о темама из правосуђа.

Да је међусобна сарадња у будућности неопходна, нагласио је и Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, који је отворио скуп.

– Правосуђе и медији су два стуба демократије. Њихови алати су право и истина – рекао је Пастор.

Скуп су подржали мисија ОЕБС-а у Србији, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Правосудна академија.

Коментари1
d4cdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

John
1. Interes javnosti je da ima TAČNU i PRECIZNU informaciju. 2. Mediji (tačnije novinari) moraju da nauče ponešto o pravu i pravnom sistemu 3. Da ne koriste napamet izraze koji ne znače ništa - npr. presuda ne može da se "poništi", a ako je nekome ukinut pritvor to nikako ne znači da je oslobođen krivice kao što ni pritvaranje ne znači krivicu. Naravno, sve ovo se ne odnosi na one koji su mediji i novinari samo po nazivu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља