среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06
ЗЛОЧИНИ И МИСТЕРИОЗНЕ СМРТИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Ко је убио служавку у кући богаташа

Решењу бруталног убиства, које је пре 86 година потресло Београд, допринели су тадашњи обдуценти, о чему за „Политику” данас говори доцент др Владимир Живковић са Института за судску медицину „Милован Миловановић”
Аутор: Дејана Ивановићнедеља, 18.06.2017. у 22:00
Експонат у музеју Института за судску медицину: део лобање жртве (Фото: Институт за судску медицину)

Трагови на месту злочина и повреде на телу жртве путокази су у решавању убистава и данас, баш као што су били и у претходном столећу. Лекари обдуценти су деценијама уназад помагали полицији у истрагама разних злочина али и случајевима у којима је узрок смрти био непознаница у првом тренутку. А мистериозне смрти, злочини из страсти, користољубља, освете... нису резултат модерног начина живота: о оваквим случајевима новинари су писали и пре много година, баш као што су тадашњи стручњаци покушавали да открију трагове који би могли да укажу на убицу.

Један од случајева о којима су новинари „Политике” ревносно извештавали читаоце пре тачно 86 година, а обдуценти у просектури Државне болнице која је касније „прерасла” у Институт за судску медицину дали велики допринос да се злочин реши било је убиство Марије Крец служавке румунског порекла.

Злочин се догодио у кући гвожђарског трговца код кога је она радила, у центру Београда.

„Загонетан злочин у Ранкеовој улици” био је наслов опсежног чланка на свих пет стубаца објављеног у „Политици” 27. јула 1931. године. О убиству служавке тих дана говорио је цео Београд.

„На бетонском поду са главом наслоњеном на један орман Марија је лежала непомично у локви крви. На столу се налазило влажно рубље спремљено за пеглање и пегла у којој је тињао жар. Док је још била врела пегла је прогорела неколико чаршава на столу. Дим од нагорелог рубља стварао је непријатан и загушљив задах. Зидови су били попрскани крвљу”, описивао је детаљно новинар место злочина. Фотографије које су у кухињи куће снимили полицијски службеници указивале су да је место убиства читаоцима верно представљено.

„Број и врсте повреда уцртаних у шему и детаљно описаних у обдукционом протоколу, као и њихов интензитет, од почетка је указивао на злочин из страсти. Петнаестак рана на глави и врату, праћених вишеструким преломима лобање тридесетдвогодишње жене, одбрамбене повреде на рукама – све то указивало је на јак емотивни набој нападача”, прича за „Политику” о овом злочину из давне прошлости доцент др Владимир Живковић, специјалиста судске медицине на Институту за судску медицину „Милован Миловановић” Медицинског факултета.

 Текст објављен у „Политици” два дана после злочина, 27. јула 1931.
(Фото: документација „Политике”)

Први професор судске медицине на Медицинском факултету у Београду, по којем је институт касније и добио назив, Милован Миловановић обавио је обдукцију убијене. Он је био и оснивач музејске збирке форензичких препарата која и данас постоји у институту. Записник је највероватније куцан током обдукције, а касније су на маргинама руком записивани нови детаљи.

„У обдукционом протоколу професор Миловановић навео је да је у питању убиство, а да је узрок смрти искрварење из пресечене вратне артерије. Такође наводи да су повреде вероватно нанесене оштрим оружјем, али да се не може искључити могућност да је део њих настао дејством тупе силе. На маргинама обдукционог протокола записано је да је покојница нападнута највероватније ножем, чекићем, француским кључем или боксером. Професор Миловановић је тако полицији дао идеју којим је оружјем злочин могао да буде изведен”, објашњава Живковић.

У овом предмету је сачувана и скица ножа нацртана у размери један према један са обележеним траговима крви на оштрици, па се претпоставља да је она настала касније, када је током истраге нож нађен. Обдукција Марије Крец рађена је истог дана када се десио злочин, а микроскопски су прегледани исечци органа узети током обдукције.

И док су стручњаци радећи обдукцију откривали детаље који су могли да помогну полицији у истрази, новинари су покушавали да расплету убиство Марије Крец извештавајући о њеној прошлости и пријатељима. Испоставило се, како је тада извештавала „Политика”, да је служавка имала неколико емотивних веза, а полиција је после злочина ухапсила бившег жандарма који је у тренутку злочина радио у фабрици авиона. За њега је утврђено да је био у вези са жртвом, да је на дан злочина био у кући у којој је Марија радила. Лисице су стављене и на руке столару са којим је служавка била раније у вези. Истрагом је распетљавано клупко злочина па је откривен и трећи „љубавник”. У питању је био млади бравар Веселин.

У овом тексту читаоци су сазнали епилог злочина из страсти.

„Истина је господине шефе, ја сам је убио и ево признајем злочин. Испричаћу вам све како се одиграло. Нисам имао намеру да је убијем, несрећа је тако хтела”, пренела је „Политика” детаљну исповест бравара Веселина.


Коментари0
85d5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља