уторак, 17.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:01

Србија коначно заблистала

У утакмици од које је зависило да ли остају у Прагу или иду кући, наше кошаркашице показале своје право лице и убедљиво савладале Словенију са 88:69 (21:30, 23:11, 18:17, 26:11)
Аутор: Биљана Кострешпонедељак, 19.06.2017. у 17:07
Детаљ са утакмице (Фото ФИБА)

Од нашег извештача
Време је да заблисташ – каже званична химна Европског првенства у Чешкој. За Србију је био последњи тренутак. Али, заблистала је. У свом пуном сјају.

У утакмици која је носила шекспировску дилему „бити ил` не бити“ наше најбоље кошаркашице су показале најбољу партију, савладале Словенију – не са неопходних шест, већ са 19 разлике –88:69 (21:30, 23:11, 18:17, 26:11). Довољних не само за пролаз даље, већ и за другу позицију у групи. За оверу коте два, нашим девојкама је била потребна победа Француске над Грчком, у последњој утакмици дана.

А, није добро почело... Није ни могло, удариле су у зид. Било је – победи или иди кући. Али је макар прва петорка – у којој су биле и Соња Петровић и Ана Дабовић – обећавала.

- Не падајте сада – узвикнуо је са трибине Предраг Даниловић, председник КСС, у тренуцима када је Словенија сипала тројке, лако излазила на крај са одбраном нашег тима, за десет минута убацила 30 поена, на првом малом одмору имала девет разлике.

Уз сво поштовање врло симпатичне селекције Словеније, није то била реална слика. Она је почела да се мења почетком другог периода.

Маја Шкорић је унела невероватну енергију, скидала лопте у нападу – до краја их је имала пет – Соња Петровић је радила све, али у овом делу игри посебно била задужена за егзекуцију... Севнула је серија 13:0 којом је Србија од осам поена заостатка (26:34) дошла до пет поена предности (39:34).

Био је то сигнал да се Србија пробудила... И тако до 56:44, половином трећег периода – колико је било после тројке Саше Чађо.

Ипак није могло без отежавајућих околности. Ускоро је Караџић из игре морао да повуче Јелену Миловановић, па и Соњу Петровић. Обе због три личне грешке.

Словенија је то умела да казни. Преполови заостатак, чува наду. Зато је ускоро селектор Србије морао да врати своје адуте у игру. За разлику од претходних мечева, сада је имао много више расположених играчица. Маја Шкорић је била прави џокер, Тина Јовановић обављала велики посао под обручима, Невена Јовановић играла и плеја... Тамара Радочај претила из сенке...

И само јер је било тако, Србија је много пре краја утакмице престала за стрепи за пласман даље и могла да размишља о разлици која је води на коту два.

Коначно осмех на лицу Стевана Караџића. Али онај у коме олкашање надвладава задовољство, у коме се види и понос. Иако не воли да прича о повредама, селектор је имао потребу да пре било квакве приче ода признање појединим девојкама.

- Дуго година сам у спорту и не волим када се стално помињу повреде, али сада ћу рећи да су њих четири сада играле под блокадама. И то довољно говори о њиховој срцу и жељи да дођемо до ове победе и да одемо даље.

Селектор није рекао о којим се девојкама ради, али ми хоћемо. То су Соња Петровић, Јелена Миловановић, Ана Дабовић и Тамара Радочај.

Караџић је причу наставио анализом меча:

- Прва четвртина је била мало стегнута и конфузна. Словенија је све погодила, дала чак 30 поена, да би у преостале три четвртине убацила још само 39. Успоставили смо добру одбрану. Преокрету је доста допринела Маја Шкорић својим ангажовањем.

Желео је да нагласи:

- Импресиниран сам како игра Соња Петровић, с обзиром колико тренинга је имала до сада. Свака јој част. И ово нимало не умањује учинак осталих играчица. Све су дале свој максимум. Немамо много времена за славље.

Дворана: Краловка. Гледалаца: 1.500. Судије: Роси, Великов, Чалик.

СРБИЈА: Радочај 7, Петровић 23, Чађо 3, Крњић 2, Н. Јовановић 11, Миловановић 11, Мандић, Црвендакић 7, Шкорић 11, Станковић 2, Т. Јовановић 7, Дабовић 4.

СЛОВЕНИЈА: Облак 22, Здолшек, Еркић 10, Прежељ 2, Абрамовић, Барич 18, Јаковина 2, Пиршић, Лисец 7, Требец, Еванс 8, Оцвирк.

Миловановићева: Даље са истом жељом и вољом

Јелена Миловановић – као уосталом и остатак наше клупе – није могла да дочека да сирена означи крај утакмице са Словенијом, крај њиховим страховима да ће се много пре времена вратити кући, не оствареног циље. Чим су се на семафору изређале нуле, капитен је утрчала на терен. Славље је могло да почне.

После утакмице, Миловановићева је открила шта је било пре ње.

- Рекла сам девојкама уђемо без оптерећења. Чак и да смо се одмах вратиле кући, држале бисмо главе горе. То не би био смак света, с обзиром шта смо прошли кроз целе припреме. Али, све смо оставиле срце на терену. Ишле смо на плус седам, а отишле до плус 19. Не кажем да је то тежи или лакши пут. Надам се ћемо и у наредним мечевима изаћи овако веселе и да ћемо наставити са истом жељом и вољом, за још један корак даље.

Готово уз уздах олакшања, прва међу једнакима у репрезентацији Србије је закључила причу:

- Драго ми је што не идемо кући. То би било баш болно. Сада ову утакмицу морамо да заборавимо чим изађемо из дворане и да се припремимо за следећу.

Петровићева: Капа доле девојкама из сенке

И кад је у сузама отишла у свлачионицу, пошто је незгодно доскочила приликом последњег шута у првом полувремену, па чак и када је добила ударац у стомак, па и онда када је добила трећу личну грешку... Соња Петровић се враћала на терен, на њему провела највише времена, била прави лидер тима.

Није се либила ни да подвикне. Посебно на почетку утакмице.

- Имала сам осећај да морамо да се пробудимо, да енергија није на нивоу. Не смемо никада, никоме да дозволимо да нас изгурају или „туку“. Када смо се пробудиле и уштинуле, све је кренуле на боље.

Више пута истичучи да је ово била победа целог тима, Петровићева је истакла:

- Играчице које су целе припреме биле у сенци и о којима се не прича јер нису повређене или нису вође, сада су нам дале енергију. Маја Шкорић, Тина Јовановић, Невена Јовановић која је преузела огромну одговорност, Тамара Радочај... Све оне су преузимале задатке, како би што више прикриле недостатке које тренутно имамо и Ана и ја. Видело се и да је Јелену стигло, јер она је два месеца у овом систему. Капа доле њима, јер без њих се ништа ово не би десило.  

Додајући да је добро што нисмо на путу кући, већ за осмину финала, Петровићева је наставила:

- Надам се да је ово напокон пробијање леда.

О својој повреди на крају првог полувремена.

- Изврнула сам ногу, већини играча би вероватно излетео зглоб. Моје тело другачије функционише, јер је било под другачијим оптерећењем. Али, добро... При крају утакмице, девојке су ми помогле да друго полувреме малтене прошетам.


Коментари0
3aa31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља