четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:09

Малинари чекају одлуку о монополу хладњачара

Овим послом код нас бави се око 600 хладњача и највећи део њих откупљује и складишти малину. Ове године, по тврдњи произвођача, има више разлога за сумњу да је било договарања цена
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 19.06.2017. у 22:00
(Фото С. Јовичић)

Да ли у Србији има монопола и злоупотребе на откупном тржишту малина одговор ће морати да достави Комисија за заштиту конкуренције.

Како „Политика” сазнаје, пре неколико дана одржан је састанак представника комисије и Министарства пољопривреде и сада се чека да надлежни државни органи доставе тражене податке.

– Уколико буде оправданих сумњи да је у овом случају дошло до повреде конкуренције предузећемо све што је у нашој надлежности а у складу са Законом о конкуренцији – речено нам је у Комисији за заштиту конкуренције. У Србији се рат за откупну цену малине понавља сваког лета. До сада није рађена озбиљнија анализа како су хладњачари и откупљивачи у Србији сконцентрисани и да ли има злоупотребе доминантног положаја.

Незванично овим послом код нас се бави око 600 хладњача и највећи део њих откупљује и складишти малину. Према тврдњи произвођача, ове године има више разлога за сумњу да је било договарања цена. У Србији се производе и ускладишти око 80.000 тона овог воћа што је скоро трећина укупне светске производње. Карактеристично за ову сезону је светска несташица малине. Род ће бити мањи не само код нас већ и код два највећа конкурента – у Америци за 20 одсто а у Пољској за 50 одсто у односу на раније године. Аконтна цена у Ариљу, где се и одређује цена српске малине, тренутно је 120 динара (по килограму) што је двоструко мање у односу на крајњу, прошлогодишњу. За малинаре је забрињавајуће то што је у неким крајевима Србије ово и последња цена која се нуди.

– Производња малине мања је и у Америци и у Пољској. Ако и у Србији крећемо са 40 до 50 одсто сниженом производњом нека надлежни одговоре шта, осим монопола, може да утиче на толики пад цене – каже за наш лист Драгиша Терзић, председник Скупштине општине Ариље и члан Удружења малинара „Виламет”. Истиче да откупљивачи сада покушавају да наметну причу да је тржиште преплавила јефтина кинеска малина и да је у продаји има превише. Кинези, тврде, нису озбиљни произвођачи овог воћа.

– Да је тако ми више не бисмо имали шта да тражимо на тржишту. Јер цена радне снаге у Кини је изузетно ниска, а управо је њен удео највећи у цени малине. Истина је да овог производа нема на светском и европском тржишту – тврди наш саговорник. Пад цена, наводи, правдају и тиме да су у Србији површине под малињацима удвостручене у односу на 2000. годину. Малине су се тада гајиле на 11.000 хектара, а сада на око 20.000 хектара.

– Заборављају да кажу да није било забране увоза заражених садница и да се половина засада осушило. И још важније, тада је принос био 15 тона по хектару, а сада је пет. То значи да се површине увећавају али се приноси смањују – објашњава Терзић и напомиње да би минимална аконтна цена малине ове године морала да буде 200 динара јер тренутно понуђена не покрива ни трошкове производње. Он не искључује могућност да конце око формирања цене вуку велики светски откупљивачи, али оптужбе малинара више се односе на домаће хладњачаре.  

– Ако на светском тржишту последњих 20 година цена варира само пет одсто горе-доле, како онда објашњавају то што у Србији падне за чак 50 одсто. У страним супермаркетима 250 грама и даље плаћају три и по евра. У чему је онда проблем са ценом наше малине – пита Терзић.

Око 95 одсто домаће малине извози се као полупроизвод – у смрзнутом стању. На овом послу профитирају углавном страни откупљивачи који овде имају регистроване фирме и који малину купују смрзнуту, а на њој касније вишеструко зарађују. Од српске малине у свету се прави око хиљаду различитих производа и то не само за прехрамбену већ и за фармацеутску и хемијску индустрију. Према информацијама из 2002. на светском тржишту произведено је 450.000 тона овог воћа и недостајало га је око 30 одсто. У 2014. укупна производња пала је на 320.000 тона.

Терзић подсећа да је министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно изнео податак Управе царина да је (до фебруара ове године) просечна извозна цена малине била 2,43 евра. Роленд (њен најквалитетнији облик) извозио се за више од три евра. Није тешко израчунати колико новца у џеп стављају извозници.

Комисија није имала доказе

– Још 2009. године упутио сам комисији допис са потврдом да је 13 ариљских хладњачара село за сто и договорило да цена малине буде 110 динара, на шта нису имали право. Али, тада су у комисији рекли да за њих то није монопол. На цену производа утиче понуда и тражња, али ми немамо слободно тржиште. Свесни смо да не могу да формирају цену, али од државе тражимо да створе услове за поштену утакмицу – каже Драгиша Терзић.

Комисија за заштиту конкуренције већ је испитивала тржиште малина у Србији 2009. и 2010. године. По захтеву Министарства пољопривреде бавили су се питањем да ли је на тржишту откупа малине тих година било удруживања откупљивача (хладњачара) и договарања цена. У извештају комисије наводи се да су проблеми малинара тада били многобројни. Иако нису у потпуности искључили могућност да је било одређених договарања откупне цене малине, комисија је закључила да се (према тада доступним подацима) не може утврдити основана сумња. Односно, да је мало вероватно да би се у испитном поступку могло доћи до конкретних доказа, што је пресудно за евентуално окончање поступка и доношење решења о постојању забрањеног споразума.


Коментари10
58875
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Дејановић
Рече хладњачар који је продаје за 450-500 дин.
Зоран Дејановић
А да теби неко одузме плату или пензију и ти лепо ћути.
Marko
Nemačka, 200 g u trgovini, 1.99€. Gde je tu seljak u igri ?
Петар Мркоњић
Џабе чекате? Прецедник је сад мало заузет са "инаугурациом"! Сачекајте мало док не решимо важна питања са Скотом и осталима! Будите стрпљиви!
Dragan J.
Malinari se bar bore za cenu, imaju srca. Ovde narod cuti i trpi, prosle godine otkupna cena visnje je bila 30 i 25 dinara.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља