петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ИЗЛОЖБА МИРЈАНЕ МИТ СТОЈКОВИЋ У ПЕКИНГУ

Радост живота српске сликарке опчинила Кинезе

У реномираној галерији „Шанг Ба” изложено је 28 уља на платну и осам цртежа наше познате сликарке Мире Мит, која већ четврти пут опчињава Кинезе својим оригиналним делима
Аутор: Др Рашко Радовићпонедељак, 19.06.2017. у 22:00
Мира Мит испред изложбеног паноа у Пекингу (Фото лична архива)

Специјално за „Политику”
Пекинг – Ових дана имамо ретку привилегију да присуствујемо раскошној изложби слика Мирјане Мит Стојковић у Пекингу, скоро тачно годину дана након великог успеха њене претходне поставке у кинеској престоници, што је посебно обележила национална агенција Синхуа, као и угледни дневник на енглеском језику „Чајна дејли”.

У реномираној галерији „Шанг Ба” изложено је 28 уља на платну и осам цртежа наше познате сликарке Мире Мит, која већ четврти пут опчињава Кинезе својим оригиналним делима. Њена прва изложба у Пекингу била је 2001. године.

Од тада до данас Мира Мит је овде стекла завидну репутацију о којој сведоче и кинески медији.

Где лежи тајна магије Мириних слика? У њеним студијама лишћа редовно срећемо заводљиве органске форме које, увијајући се једне око других, доводе у сећање јин-јанг облик, ДНК завојнице, спиралне галаксије и тако асоцирају на првобитну креацију и сам почетак живота и космоса. 

„Мој однос према уметности – каже Мира – није концептуалан већ сензуалан. ’Лишће’ је само визуелни елемент и симбол креативне енергије која, долазећи из природе, кружи у мом бићу и на мојим сликама да би пробудила у посматрачу сличну позитивну енергију и жудњу за животом.”

Испуњене том енергијом, органске форме зраче обојену прозрачност која даје индивидуални печат свакој од Мириних слика. У вези са фасцинацијом биљем и њиховим вечним растом, треба посебно поменути  импресивне слике у којима комбинација зелене и жуте боје чини да се „лишће” трансформише у смарагде и злато. Међусобно потенцирање ове две боје и зрачење које из њега настаје објашњава зашто су латински песници били склони да повежу ова два племенита материјала.

Интуитивно, сликарском четкицом, Мира Мит износи на светло дана и у пуној снази, фасцинантне феномене дифузије боје који, под именом „неон” и „акварел” ефеката, данас интригирају когнитивне психологе, користећи при томе до максимума потенцијал медијума уљане боје да креира илузију прозрачног простора.

Сличне суптилне ефекте срећемо такође и у Мириним студијама женског тела чија се пут, слична алабастеру, стидљиво помаља из лазура драперија. Бледа љубичасто-плава боја што еманира из ових омотача испуњава цео цртеж дифузним, префињеним еротизмом, да би напокон била апсорбована и кондензована у модром оку пауновог пера. Ово перо, које попут узвичника лебди изнад нагог тела, подсећа, пре, опомиње посматрача да је ова божанска птица хришћански симбол неискварености и стога бесмртности. 

Парадоксално, својим хроматским богатством и прозрачношћу, Мирини „биљни” мотиви асоцирају на минерални свет драгуља: смарагде, сафире и аметисте, а жута боја што зрачи из неких од њених слика на трепераво злато. Не ради ли се, стога, о некој алхемији, сликарској алхемији, трагању за оптичким златом и оптичким драгуљима? Трагању које је такође мотивисало неке велике сликаре, као што то сведочи Рафаелова „Жена са велом” и Пармиђанова такозвана Турска робиња.

(Фото Артрон)

Као алхемичари из прохујалих времена, затворени данима у својим лабораторијама у потрази за племенитим металом, тако и Мира Мит проводи сваког дана пет сати у потрази за оптичким златом својих слика. Зато и не чуди да је посветила цео свој живот радосној активности тражења дубљег смисла што се крије иза облика и боја, дала својој изложби име La joie de vivre (Радост живота), на тај начин алудирајући на више познатих уметничких дела која носе то име и изражавају сличан однос према животу.

Наравно да је једна оваква уметност, која својим високим квалитетом и универзалним вредностима превазилази етничке и културне границе, изазвала огромно интересовање и у Кини, о чему сведоче и широки одјеци у кинеским медијима.


Коментари8
b68e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ponovo se u pise o dometima nase svetski poznate umetnice. P0dseca me na projekat "Ilija Dimic", Dusana Otasevica. Ko razume, shvatice.
Milos Moskovljevic
Zavist dolazi iz osecaja neostvarenosti.
Препоручујем 1
Dragan Bozovic
Konačno da se neko seti da postoji i umetnost i umetnici, koji zaslužuju da bude na naslovnoj strani.
Marija Gasevic
Srbija treba da bude ponosna sto u Pekingu imamo coveka kao sto je Dr Rasko Radovic i nasu dragu umjetnicu Mirjanu Mit Stojkovic. Sve cestitke Dr Rasku i Suzan za organizaciju prelijepe izlozbe!
Marija Basic
Hvala umetnici i autoru teksta sto su nam ulepsali ovaj dan i naslovnu stranu. Sve cestitke!
Katarina Pajic
Izuzetno elokventno napisan tekst i svaka cast za umetnicu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља