понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.06.2017. у 22:00 Др Рашко Радовић
ИЗЛОЖБА МИРЈАНЕ МИТ СТОЈКОВИЋ У ПЕКИНГУ

Радост живота српске сликарке опчинила Кинезе

У реномираној галерији „Шанг Ба” изложено је 28 уља на платну и осам цртежа наше познате сликарке Мире Мит, која већ четврти пут опчињава Кинезе својим оригиналним делима
Мира Мит испред изложбеног паноа у Пекингу (Фото лична архива)

Специјално за „Политику”
Пекинг – Ових дана имамо ретку привилегију да присуствујемо раскошној изложби слика Мирјане Мит Стојковић у Пекингу, скоро тачно годину дана након великог успеха њене претходне поставке у кинеској престоници, што је посебно обележила национална агенција Синхуа, као и угледни дневник на енглеском језику „Чајна дејли”.

У реномираној галерији „Шанг Ба” изложено је 28 уља на платну и осам цртежа наше познате сликарке Мире Мит, која већ четврти пут опчињава Кинезе својим оригиналним делима. Њена прва изложба у Пекингу била је 2001. године.

Од тада до данас Мира Мит је овде стекла завидну репутацију о којој сведоче и кинески медији.

Где лежи тајна магије Мириних слика? У њеним студијама лишћа редовно срећемо заводљиве органске форме које, увијајући се једне око других, доводе у сећање јин-јанг облик, ДНК завојнице, спиралне галаксије и тако асоцирају на првобитну креацију и сам почетак живота и космоса. 

„Мој однос према уметности – каже Мира – није концептуалан већ сензуалан. ’Лишће’ је само визуелни елемент и симбол креативне енергије која, долазећи из природе, кружи у мом бићу и на мојим сликама да би пробудила у посматрачу сличну позитивну енергију и жудњу за животом.”

Испуњене том енергијом, органске форме зраче обојену прозрачност која даје индивидуални печат свакој од Мириних слика. У вези са фасцинацијом биљем и њиховим вечним растом, треба посебно поменути  импресивне слике у којима комбинација зелене и жуте боје чини да се „лишће” трансформише у смарагде и злато. Међусобно потенцирање ове две боје и зрачење које из њега настаје објашњава зашто су латински песници били склони да повежу ова два племенита материјала.

Интуитивно, сликарском четкицом, Мира Мит износи на светло дана и у пуној снази, фасцинантне феномене дифузије боје који, под именом „неон” и „акварел” ефеката, данас интригирају когнитивне психологе, користећи при томе до максимума потенцијал медијума уљане боје да креира илузију прозрачног простора.

Сличне суптилне ефекте срећемо такође и у Мириним студијама женског тела чија се пут, слична алабастеру, стидљиво помаља из лазура драперија. Бледа љубичасто-плава боја што еманира из ових омотача испуњава цео цртеж дифузним, префињеним еротизмом, да би напокон била апсорбована и кондензована у модром оку пауновог пера. Ово перо, које попут узвичника лебди изнад нагог тела, подсећа, пре, опомиње посматрача да је ова божанска птица хришћански симбол неискварености и стога бесмртности. 

Парадоксално, својим хроматским богатством и прозрачношћу, Мирини „биљни” мотиви асоцирају на минерални свет драгуља: смарагде, сафире и аметисте, а жута боја што зрачи из неких од њених слика на трепераво злато. Не ради ли се, стога, о некој алхемији, сликарској алхемији, трагању за оптичким златом и оптичким драгуљима? Трагању које је такође мотивисало неке велике сликаре, као што то сведочи Рафаелова „Жена са велом” и Пармиђанова такозвана Турска робиња.

(Фото Артрон)

Као алхемичари из прохујалих времена, затворени данима у својим лабораторијама у потрази за племенитим металом, тако и Мира Мит проводи сваког дана пет сати у потрази за оптичким златом својих слика. Зато и не чуди да је посветила цео свој живот радосној активности тражења дубљег смисла што се крије иза облика и боја, дала својој изложби име La joie de vivre (Радост живота), на тај начин алудирајући на више познатих уметничких дела која носе то име и изражавају сличан однос према животу.

Наравно да је једна оваква уметност, која својим високим квалитетом и универзалним вредностима превазилази етничке и културне границе, изазвала огромно интересовање и у Кини, о чему сведоче и широки одјеци у кинеским медијима.

Коментари8
b7a2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ponovo se u pise o dometima nase svetski poznate umetnice. P0dseca me na projekat "Ilija Dimic", Dusana Otasevica. Ko razume, shvatice.
Milos Moskovljevic
Zavist dolazi iz osecaja neostvarenosti.
Dragan Bozovic
Konačno da se neko seti da postoji i umetnost i umetnici, koji zaslužuju da bude na naslovnoj strani.
Marija Gasevic
Srbija treba da bude ponosna sto u Pekingu imamo coveka kao sto je Dr Rasko Radovic i nasu dragu umjetnicu Mirjanu Mit Stojkovic. Sve cestitke Dr Rasku i Suzan za organizaciju prelijepe izlozbe!
Marija Basic
Hvala umetnici i autoru teksta sto su nam ulepsali ovaj dan i naslovnu stranu. Sve cestitke!
Katarina Pajic
Izuzetno elokventno napisan tekst i svaka cast za umetnicu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља