четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:16

Нестале слике које је дијаспора поклонила Србији

Где је уметничка збирка сликара из дијаспоре поклоњена отаџбини, којом је практично формиран Легат Матице исељеника Србије, питање је на које од 2008. године нема одговора, иако је реч о више од 75 слика и уметничких предмета најеминентнијих српских уметника расејаних широм света
уторак, 20.06.2017. у 14:03
Јадовно - слика Александра Поповића (САД)

Више од 70 уметничких радова, које су српски сликари из дијаспоре поклонили отаџбини Србији после репрезентативне ликовне изложбе новембра 1990. године у Народном музеју у Београду, чиме је практично формиран Легат Матице исељеника Србије – нестало је нетрагом, пише Eмагазин „Global Serbia”

Звучна српска имена
Међу поклоњеним уметничким делима налазе се креације све самих звучних имена, које је за изложбу давне 1990. године окупио и пробрао Момчило Павловић, написавши у тада приређеном каталогу под насловом „Градити домовину, измишљатисвет” да су „та дела увек знала да ће доћи овамо, у место одакле их је душа уметника и понела, из средишта света за њих, можда мало заборављеног седишта, покадкад под бљеском света, али средишта ипак”.Ту су: Слободан Јевтић Слобо, Инес Бакић, Кринка Белић, Миодраг Мишел Војић, Васили Кирјазовски, Радован Крагуљ, Зоран Љутица, Стеван Маленић, Миодраг Марковић, Милинко Миковић, Живка Милојевић, Љубомир Поповић Љуба, Душан Симић, Влада Чакаревић, Милан Узелац, Милош Шобајић, Коса Бокшан и Петар Омчикус, сви из Француске; па потом Томислав Божовић и Лазар Димитријевић из Шведске, Миле Прерад и Михаило Чумић из Немачке, Лилијан Карланд и Радомир Миљковић из Аустралије, Вера Гавриловић Обрадовић, Богдан Мишчевић, Марија Павловић МцЦартхy, Бранко Поробић, Власто Стефановић, Ђорђе Чермак, Александар Поповић и Душица Савић Бенгхиат, сви из САД; Јосип Мајзнер, Мирослав Кића Нешић, Александар Петричић и Благоје Срдић – Браца Бонифацио из Канаде, Олга Вуксановић Монтањо из Боливије и Владислав Лалицки из Јужне Африке…

Последњи пут слике су биле у јавности у пролеће 2008. године на пригодној свечаности у приватној вили у кругу бивше Фабрике штофа „Бранко Крсмановић” у Параћину, власништво тадашњег председника Матице Радивоја Дабића, који је на ту функцију дошао из Париза.

Данас, скоро деценију после, када се ентузијазмом и енергијом групе људи на челу са Миодрагом Јакшићем, некадашњим функционером угашеног Министарства за дијаспору, обнавља рад ове најстарије институције у Срба окренуте исељеништву, нити је Дабић више председник, нити се зна где су слике из Легата Матице.

Новоизабрани председник Матице не зна где се слике налазе, основне информације о њима има захваљујући каталогу, који је те 2008. године штампан поводом представљања уметничких слика у Параћину. Каже и да су му се јављали неки уметници-донатори из дијаспоре, аутори поклоњених слика, питајући шта је са том репрезентативном уметничком збирком, будући да ни сами немају никаквих информација где би слике могле да буду.

Индикативно је да се током свих ових година, на неколико јавних упозорења у медијима поузданих сведока овако криминалног односа према Легату и на питање шта је са уметничким поклоном из дијаспоре, нико није оглашавао, нити показао интересовање да се ова вредна уметничка збирка врати грађанима Србије, којима је великодушношћу српских уметника и намењена.

Изложба „Ликовно стваралаштво Срба у свету” била је посвећена 300. годишњици Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем из 1690. и остварена је као круна сарадње са више од 100 сликара у исељеништву. Реч је о једном од најзначајнијих подухвата осмишљеног духовног повезивања два раздвојена дела српског народа, иначе превасходне мисије коју је од свог оснивања 4. априла 1951. године Матица остваривала на уништавању сивих мрља међу Србима и спајајући два српска света у један.

Као гласноговорник исељеништва у отаџбини, али и пружена рука из матице ка исељеништву, Матица се и овом изложбом, сачинивши истовремено и први попис српских сликара у свету, показала као брижна мајка око које се сабирају сви они којима је заједничка љубав према Србији. Израз те љубави су и уметничке слике поклоњене Србији, стваране у различитим крајевима света, одсликавајући и национално заједничко и исељенички различито на начин који посебно обавезује поклонопримце.

Уместо таквог осећања одговорности, уметнички израз те љубави је – нестао.

(Global Serbia)

 


Коментари9
e679f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Predlazem da Politika pita policiju. Njihov je posao da tragaju za pokradenom imovinom.
miroslav
Šta reći na ovu priču, ružna je i tužna. Lopovi su skoro sigurni da ih nema ko progoniti, da niko nema interesa za te umetnine osim njih. Već neko vreme razmišljam, da bih moju skromnu zbirku umetnina dao na poklon nekome, uvek pomislim na državu Srbiju, nekom našem muzeju, galeriji? Pa mi ova priča dođe kao hladan tuš. I kad hoćete pokloniti, ispada da nemate kome, ako vam na pamet padne Otadžbina.
Djordje Labrovic
Pre će biti da treba pitati demokrate,gde je legat,gde su novci od privatizacija,gde su nestale pare od Slobe i Mire sa Kipra,gde su donacije,gde su....?Mnogo toga je nestalo od 2000 i niko pa ni ova vlast koja je obećala i slagala ,kao i mnogo toga istražiti.Srbija ima problem sa političarima oduvek,a naročito od Prvog svetskog rata. Narod koji je dozvolio da im junaci, i invalidi sa Solunskog fronta prose na ulici,da im se danas deca leče SMS-om,da ni jedna akcija nije prošla sa aferom,očigledno ima vlast koju zaslužuje,ništa bolju od svih prethodnih, koliko god se kleli u poštenje ,a naročito veliki vođa.
Sinisa
Capila maca ili mace.Sta vise pokloniti ovoj zemlji ,a da neko ne pokrade
drago
Biće da su poslednji put vidjene 2008. godine! Aca je došao 2012. godine. Nešto, gospodinu Zoranu od magle pred očima, promakoše ove četiri godine.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља