субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

„Фејсбук” и „Твитер” у служби политичке пропаганде

Истраживање у девет земаља показало да владе и појединци у великој мери користе друштвене мреже за ширење лажи и дезинформација
Аутор: Ј. Кавајауторак, 20.06.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Од Русије, где се иза 45 одсто најактивнијих налога на „Твитеру” налазе ботови, до Тајвана, где се у кампањи против председника путем хиљада повезаних налога делила кинеска пропаганда, друштвене мреже су постале међународно бојиште са најпрљавијом политиком, показао је велики истраживачки пројекат Универзитета Оксфорд.

Популарне онлајн платформе користе се за манипулисање јавним мњењем широм света, открило је истраживање спроведено у девет земаља, укључујући Бразил, Канаду, Кину, Немачку, Пољску, Украјину и Сједињене Америчке Државе, пише „Гардијан”.

Филип Хауард, професор који се бави проучавањем интернета, каже да су лажи и дезинформације као део традиционалне пропаганде веома раширени онлајн и да их „подржавају алгоритми ’Фејсбука’ и ’Твитера’”. На пример, са аутоматизованих ботовских налога лајкују се и деле објаве на друштвеним мрежама. Ови налози могу да угуше разумну расправу између људи и да створе илузију да је нешто или неко популаран.

У САД је на овај начин вршена „производња консензуса” – стварање илузије популарности једног политичког кандидата.

„Илузија подршке кандидату на интернету може да допринесе стварној подршци због тзв. ефекта стада, психолошке склоности људи да се приклоне већинском веровању или идеји. Трамп је ’Твитеру’ дао средишње место у кампањи и бирачи су обратили пажњу”, наводи се у извештају за САД.

Истраживачи су открили ботове који имају подршку државних институција, али кажу да су подједнако моћни и појединци који манипулишу јавним мњењем путем роботских налога.

„Замислите оног досадног пријатеља с ’Фејсбука’ који увек заподева политичке свађе. Да имају армију од 5.000 ботова, било би много горе, зар не”, прокоментарисао је Самјуел Вули, директор пројекта.

„Гардијан” подсећа да је руска пропаганда на западу добро позната по продуженим пипцима који досежу до других земаља (постоје оптужбе за мешање у америчке и француске изборе) али дубоко је прожела и домаћу дигиталну сферу. У извештају се наводи да је ова земља усавршила манипулацију да би на домаћем терену гушила претње стабилности и противљење Путину, а у исто време створила илузију великог консензуса, што је много година касније искоришћено у америчким изборима.

Немачка је светски лидер по примени закона који од друштвених мрежа захтевају одговорност за објављени садржај

Русија је, кажу аутори, прави пример како моћан ауторитарни режим користи друштвене мреже за контролу народа.

Украјина је, с друге стране, пример шта ће бити за пет година, јер у тој земљи Русија наводно увежбава нове тактике. Као последица тога, усавршиле су се и украјинске организације цивилног друштва које се баве овом проблематиком и раскринкавањем лажних вести које „производе руски медији”. Постоји и додатак за претраживач „хром” који аутоматски блокира хиљаде руских сајтова.

У извештају се наводи да компаније које стоје иза највећих друштвених мрежа очигледно нису заинтересоване за лоше начине на које се оне користе. „Фејсбук”, на пример, углавном препушта антипропагандно деловање спољним организацијама. Једна од њих је агенција Асошијетед прес, чији контролни тимови проверавају виралне приче да би их обележили као тачне или лажне. „Твитер” има антиботовске системе који су ефикасни против комерцијалних активности на сајту, али нису баш способни да открију лажне налоге укључене у политичко деловање.

Једна земља је по много чему другачија од осталих, закључак је истраживача, и то је Немачка. Она је светски лидер по примени закона који од друштвених мрежа захтевају одговорност за објављени садржај, мада се некима од тих мера крши слобода изражавања.


Коментари0
5ce68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља