У оквиру традиционалног пригодног издања поштанских марака „Европска заштита природе”, „Пошта Србије” пустила је у оптицај почетком јуна две марке номиналних вредности 50, односно 74 динара. Штампане су у тиражу од 45.000 серија, техником вишебојног офсета у табачићима од по осам комада са вињетом у средини табака. На маркама су приказане ретке биљне и животињске врсте из резервата „Засавица”. Уметничка обрада марака дело је Мирослава Николића, креатора марака „Поште Србије”, а стручну сарадњу пружио је Слободан Симић, управник Специјалног резервата природе „Засавица”. Издање прати и коверат са пригодним мотивом.
Ово није прво „појављивање” Специјалног резервата природе „Засавица” на поштанским маркама. Чудесна природа Засавице први пут се нашла на маркама 2003. године, такође у оквиру издања „Европска заштита природе”. И док су на тим маркама приказани карактеристичан пејзаж и део тока реке Засавице, овогодишње издање приказује биљку алдрованду – на марки номинале 50 динара – односно патку њорку на марки номиналне вредности 74 динара.
Биљка алдрованда (lat. Aldrovanda vesiculosa) пронађена је 2005. године и представља највреднији налаз у флори резервата у Засавици. Скоро 100 година водила се као ишчезла врста код нас, а данас је Засавица једино њено станиште у Србији. Алдрованда је реликтна врста, пореклом из терцијара. Насељава претежно топле воде тропског појаса, где се спорадично појављује. Налази се на Црвеној листи флоре Европе, јер је у многим земљама или нестала или је на граници ишчезавања. У Србији представља критично угрожену инсектоворну (биљка месождерка) биљну врсту.
Патка црнка или патка њорка (lat. Aythya nyroca), приказана на марки номинале 74 динара, глобално је угрожена врста. Њена бројност опада услед нестајања станишта. И у Европи јој популација нагло опада, тако да патка њорка данас има статус рањиве врсте у Европи. У савременом периоду патка њорка представља редовну гнездарицу Засавице чија је бројност гнездеће популације процењена на 20–25 парова, што чини 4,74 одсто националне популације.
Резерват „Засавица” обилује бројним ретким биљним и животињским врстама, од којих су неке на граници опстанка. Укупно је забележено више од 600 биљних врста, 280 врста гљива, 65 врста сисара, 216 врста птица, 27 врста водоземаца и гмизаваца, 20 врста риба и више од 500 врста разних бескичмењака. За пронађених 90 врста флоре и фауне, Засавица је први налаз у Србији. Мочварни комплекс Засавица проглашен је за Специјални резерват природе прве категорије 1997. године, на површини од 1.821 хектар, од чега је 671 хектар у другом степену заштите. Водоток овог резервата је дужине 33,1 километара и смештен је у северној Мачви, источно од реке Дрине а јужно од реке Саве, у општинама Сремска Митровица и Богатић, са апсолутним утицајем дринске воде. Сва досадашња истраживања на Засавици су показала да она има велики међународни значај у очувању укупне флоре и фауне.
