петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:42

Спорни гас и нафта у Средоземљу

Анкара тражи од грчке владе у Никозији да у своје послове око подводног истраживања гаса и нафте у Медитерану укључи и Турке који су на северу острва прогласили непризнату државу
Аутор: Војислав Лалићуторак, 20.06.2017. у 22:05
Странци заинтересовани за експлоатацију природних ресурса у Медитерану: Кипар (Фото Бета/АП)

Турска критикује владу у Никозији због склапања уговора са страним фирмама о истраживању природног гаса и нафте у водама Медитерана источно од Кипра.

То су једнострани и неприхватљиви потези јер тај петролеј подједнако припада и Грцима и Турцима који имају своју државу на северу острва, упозоравају у МИП у Анкари.

Никозија је недавно склопила уговоре са фирмама „Ексон мобил” и „Катарски петролеј” о подводним истраживањима у источном Средоземљу. Стручњаци процењују да се ту крију огромне резерве природног гаса и нафте, што су потврдила и ранија ангажовања компанија „Ени” и „Нобл енерџи”. Према једној америчкој геолошкој студији реч је наводно о 40.000 милијарди кубних метара гаса. То је одмах отворило апетите свих земаља у региону, поготово што између неких од њих још нису повучене подводне границе у источном Средоземљу.

Анкара је већ одговорила на нови „изазов” Никозије: одлучила је да ангажује свој истраживачки брод „Барбарос Хајредин паша” који ће под турском заставом у кипарској економској зони обављати подводна бушења. Уочи наставка преговора о решењу кипарског проблема Турска се не устеже ни од претњи: „Ми ћемо предузети све неопходне мере да бисмо заштитили права и интересе Турске републике северни Кипар (непризнате државе на северу острва), саопштили су у Министарству спољних послова у Анкари али нису објаснили шта би то практично могло да значи.

„Ми имамо суверено право да у својим водама истражујемо и експлоатишемо нафту и природни гас и за то нам није потребна ничија дозвола”, кажу у влади у Никозији. Република Кипар је пуноправни члан Европске уније и Уједињених нација, за разлику од турског дела острва који је остао у изолацији и преживљава од помоћи коју добија од Анкаре.

Кипар је са Израелом већ потписао договор о разграничењу подводне економске зоне у источном Медитерану. Разговара се и о изградњи заједничког система за транспорт енергената до западних купаца. То је изазвало забринутост у Турској и Либану пошто Бејрут и Тел Авив не могу да се договоре око постављања међаша у водама Медитерана.

Кипар је подељен 1974. године после војне интервенције Анкаре која је изведена под изговором да је на тај начин спречила уједињење Кипра и Грчке. У међувремену Турци, који су окупирали трећину острва, прогласили су своју државу коју је досад признала само Анкара.

Спор око петролеја није новијег датума али сада се поново потеже, што није случајно. Лидери две заједнице – грчке Никос Анастасијадес и турске Мустафа Акинџи, нашли су се, после вишегодишњих јалових преговора који се воде под покровитељством УН, под притиском међународне заједнице да коначно покушају да пронађу трајно решење за подељено острво. На дневном реду су многа отворена питања будуће федералне државе: повраћај узурпиране имовине расељених Грка и расветљавање судбине несталих лица у време турске војне интервенције 1974. године. Кључни проблем, који се не може заобићи, јесте захтев Грка да Турска повуче 35 хиљада својих војника са севера острва. У Анкари су то досад одлучно одбијали. Уколико се постигне договор у преговорима који се, после вишемесечног прекида, ускоро настављају у Женеви, на Кипру ће на крају бити одржан референдум на коме ће се грађани изјаснити о предложеним решењима.

У преговоре су укључене и земље које гарантују кипарску независност: Грчка, Турска и Велика Британија. Кипар је био енглеска колонија која је стекла независност 1960. године. Лондон је задржао две поморске базе на стратешки важном острву. Две стране, после вишедеценијских испразних преговора, сада по први пут показују истинску решеност да стигну до праведног и трајног решења. У томе уживају подршку и грађана којима је очигледно доста подела и закулисних игара политичара.

„Ова година би могла бити година решења кипарске кризе, мада су последњи кораци увек најтежи”, упозоравају још увек опрезни познаваоци политичких прилика на подељеном острву уочи наставка преговора у Женеви.


Коментари0
87ea7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља