уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Време дива није прошло

У Вердијевој кући у Санта Агати постоји књига у којој су записани највећи интерпретатори Вердијевих дела - поред Зинке Кунц ту се налази и име Милке Стојановић
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 20.06.2017. у 22:10
Милка Стојановић (Фото Лична архива)

„Честитамо! Интернационални биографски центар Кембриџ уврстио вас је у 100 највећих музичких уметника света”– део је писма које је на адресу оперске диве Милке Стојановић протеклих дана стигло из Кембриџа.

Током дуге, успешне каријере Милку Стојановић, чији је сопран сврставан међу четири најлепша гласа света, сустизале су интернационалне награде, домаће, истина, мало ређе. А ово последње признање ју је посебно обрадовало.

Милка Стојановић је тумачила бројне хероине – од Аиде, Амелије, Тоске, Норме, Ђоконде, Леоноре и многих других – које је својим чудесним сопраном деценијама даривала са сцене својој публици у Београду, Њујорку, Минхену, Венецији, Болоњи, Сиракузи, Мадриду, Барселони, Москви, Минхену. Хамбургу, Келну и осталим градовима широм света, где је увек била радо виђен гост. У њеној кући на Јулином брду, коју је са рафинираним укусом опремала са својим супругом Живаном Сарамандићем, посебну пажњу привлачи уникатна колекција лутака које је доносила са бројних путовања.

– Сматрам да је свет богатији ако је више добрих певача. Оно што други људи остварују путем новца, политичке моћи или било које врсте посла, оперски певачи на најприроднији начин дају публици доживљај кроз свој глас, а људи им својом љубављу враћају. Нимало није било једноставно носити на плећима такву каријеру. Дешавало се понекад да за недељу дана певам у четири различите земље. Памтим све светске аеродроме, хотеле, тргове... То је веома усмерен живот, а човек опет жели и да живи. Ипак, ако постигнете највише у својој љубави, опредељењу према музици, онда немате осећај да закидате од живота јер једноставно: живот се испреплете са музиком и то је неодвојиво, каже Милка Стојановић, која својим највећим успехом сматра то што је певала у Метрополитену са највећим певачима света, међу којима су Франко Корели, Марио дел Монако, Бруно Преведи, Николај Геда, Фернандо Корена, Пласидо Доминго ... Добро памти и оперски деби Лучана Паваротија. Било је то, каже, на сцени њујоршког Метрополитена када је у опери „Боеми” Павароти наступио управо са њом.

У лепом амбијенту скројеном по мери уметника у којем Милка Стојановић проводи своје време све подсећа на живот и богате каријере уметничког пара Стојановић – Сарамандић.

– Бити у браку уопште деликатно је јер два људска бића треба да се прилагоде особи коју воле, а то је у извесном смислу и губитак идентитета. Бракови, везе између људи, посебно уметника, могу да опстану једино ако су обоје истих вредности, ако нису – онај други увек завиди. Онда тај однос има нездраве елементе и осуђен је на кратко трајање. Са Живаном Сарамандићем сам провела 42 године и он је читав мој живот, каже наша саговорница и додаје: 

– Људи који су достигли врхунац у својој уметности веома су једноставни, не завиде, нису манипулативни. Када говоримо о тежини професије, сећам се, поред осталог, узбурканих емоција када сам наступала у опери „Тоска” само дан после мајчиног погреба, давне 1977. Сплет околности је био такав да нисам могла да откажем представу јер смо у ансамблу имали госта-певача из Венецуеле. Мислила сам да нећу моћи ни тон да пустим, био је то натчовечански напор, заправо љубав према музици надвлада је немерљиви бол, открива уметница.

Милка Стојановић отпевала је готово све са репертоара који припада драмском сопрану, а оперски стручњаци сматрају је вердијанком, јер најбоље исказује квалитет у његовим операма. Интересантно је да у Вердијевој кући у Санта Агати постоји књига у којој су записани највећи интерпретатори Вердијевих дела. Поред Зинке Кунц ту се налази и име Милке Стојановић која је дебитовала улогом Амелије у „Балу под маскама” када је имала 22 године. Посебан изазов током каријере, присећа се Стојановићка, била јој је опера „Травијата”.

– Комплексна Вердијева јунакиња Виолета Валери опседала ме је као личност. Реч је о жени која је обележила једно време, била је миљеница Париза, а доживела је трагичну велику љубав која се на крају завршила смрћу. Та скала емоција заправо ме је јако привлачила. Није довољно само певати, имати добар и леп глас који може да искаже све што је аутор написао, него је потребно сагоревати у томе, живети и поистоветити се са том личношћу. Донети на сцену нешто што је фатално и што публику веже за вас тако да остане нема. Људи обично броје године, а ја мислим да ми само пролазимо кроз време. Ако успеш да одржиш своје биће, онда немаш осећај пролазности. У овом времену одржати праву припадност уметности је јако тешко. Увек се говорило: време дива је прошло. Не, време дива није прошло, диве се рађају. Људи често криве околности за оно што јесу, ја околности не признајем, ако ми не погодују – створићу их. Било је и у мојој каријери падова, сумњи, несигурности, али је љубав према музици, та звезда водиља победила све, каже Милка Стојановић која са посебним емоцијама припрема вече успомена на Живана Сарамандића. Крајем августа оно ће бити одржано у Ракарима, на имању Милкине сестре иконоткаље Загорке Стојановић.


Коментари4
9ba52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срба
Павароти је у Метрополитену у Боемима дебитовао са Мирелом Френи, а не са Милком Стојановић, на жалост. Мада, Милка јесте певала са њим у једној од представа Боема у којој је Павароти са њом отпевао само први и други чин, након чега га је заменила алтернација за трећи и четврти пошто је Павароти у тој представи изгубио глас након прва два чина. А, ово са тим извиканим биографским центром из Кембриџа је најобичнија превара и бламажа. То је лажна институција која наплаћује да се нечије име објави у каталозима које штампају по поруџбини.
dabić veroslav
Bravo Milka, muzička legendo
Sasa Trajkovic
Sve komplimente ovoj dami i operskoj divi, ovo je veliko priznanje koje mi kao drustvo moramo prepoznati i vrednovati i ovde u Srbiji jer praksa da u Srbiji stvaraju umetnici svetskog renomea a potpuno na marginama javnosti mora da prestane i da im se oda zasluzeno priznanje i ovde a ne samo u svetu koji ceni te vrednosti kao svoje.
Sinisa
Sve cestitke gospodja Milki

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља