понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25

Пријемни испити за траумирање деце и родитеља

Аутор: Слободан Продановићпетак, 23.06.2017. у 08:00
Пријемни испити – стрес за свршене основце и њихове родитеље (Фото Д. Јевремовић)

Црно дете, на шта то личиш? Погледај се како изгледаш, крваве очи, подочњаци, кост и кожа! Данима ништа не једеш, не спаваш, не смејеш се... Шта се то дешава с тобом, имаш ли неки проблем? Мени можеш да кажеш све... – Немам мама, све је у реду...

Колико је само родитеља свршених основаца водило овакав разговор ових дана са својим дететом. И није било све у реду... А због чега?

Болесна амбиција и комплекси појединих родитеља; неискуство, незрелост, страх и трема код деце, и још једном деце; тешка или барем непотребна, сувишна питања, из градива петог или шестог разреда, која ни половина нас одраслих не зна да реши... Неки од нас су претходних дана, а богами и месеци, својој деци направили пакао од живота, и то изјавама – Будеш ли сад заказао, не враћај ми се кући, или – док си под мојим кровом биће онако како ја кажем, или – немој случајно да ме обрукаш тамо, или... Трошени је силан новац за спремање градива, целе плате су ишле на професоре, правио се притисак, било је то питање живота и смрти. А преко пута нас дете, и још једном дете. Дете које још увек не зна да се суочи са тремом, са блокадом, са правим стресом. Дете које не зна како да се суочи са вртоглавицом, са гласним лупањем срца, са отежаним дисањем, и то све у само два сата. Дете које је морало да зна све српске средњовековне руднике, шта је горњи и доњи ракус, или пиктограм, где на цртежу недостаје комплементарност боја и облика, која је тачна маса и обим фудбалске лопте (мислим да то ни Лео Меси не би знао), где је заступљена суптропска клима, каква пераја има пеликаноидна јегуља, ко се руковао 1942. године, да ли слон има длаке, која су два осећања или расположења обузела приповедача (мајко мила!), која је метафора послужила песнику као инспирација – је ли дрво или цветак?!? Па ми смо, бре, са нашим Јожом и свињском главом и санкањем у кориту још и феноменално прошли! То се барем лако памтило.

А то исто дете нема појма, рецимо, какво је школство у некој суседној или било којој другој европској држави. Не зна колико је њихово градиво, колико и шта уче у основној школи, која помагала имају, да ли још увек користе креду, или фломастер, или компјутер, не дај боже! То се њих не тиче. Битни су средњовековни рудници! Искрено, за својих четрдесет и кусур, још нисам срео човека или чак чуо за таквог коме је за његов посао који ради потребан тај податак. Чак ни у квизу нећете наћи тако нешто.

И још једном питање – због чега пријемни? Па једноставно због тога што држава не сме да каже, ни деци ни родитељима, да нам је цео школски систем у блату већ деценијама, да су наставници незадовољни и немотивисани да раде, да се градиво и технике предавања нису мењали и усавршавали ко зна откад, да оцене никако нису мерило знања и да се најчешће добијају по принципу колико су родитељи деце имућни и да ли су у стању да плаћају детету приватне часове у приватној школи наставника који је на првом часу у петом разреду поделио деци бројеве телефона те исте приватне школе!

Зато – НЕ пријемном! Промените цео систем из корена, јер џаба све кад ће та иста деца која и успеју да га положе, да набубају све те непотребне ствари, да се упишу у средњу школу коју желе, а потом и факултет, гле чуда, и уколико све то заврше, побећи главом без обзира из ове несрећне земље и потражити срећу негде далеко одавде.


Коментари4
59702
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Година је била 1976. Узео сам сведочанство основне школе, отишао на Зелени Венац по лекарско уверење, сутрадан однео све то у гимназију. Отац ме је питао знам ли шта намеравам да упишем, ја сам у одговорио да сам већ предао документа у гимназију. После неколико дана сам погледао ранг листу и уписао се кад је званични почео упис. Наравно да је било узбудљиво, напето и помало стресно, али оваква драма као данас није било ни изблиза. НИКО није имао припреме, професоре, додатне часове и сва лудила којима излажу данашњу децу. Матуру сам полагао на крају гимназије, факултет сам уписао без пријемног испита.
Ilic Momcilo
Tesko je ovde biti pametan ali postoji jedna cinjenica a to je vracanje u istoriju i vreme koje vise ne vazi.Mi stariji znamo,da je osnovna skola trajala 4 razreda,a sve ostalo se zvalo gimnazija,pa otuda i termini mala matura,maturski rad(za taj uzrast). Izvinjavam se ako sam negde pogresio.Nisam siguran da pamtim dobro price mojih roditelja.U moje vreme,maturski rad je bio,prijemni ispit u srednju skolu,koji je bio pravljen prema potrebnom znanju za tu skolu.Skolu smo birali po zelji,a ne po rezultatima ove davno izgubljene i ostavljene male mature.To je samo dokaz da se strucnost koja ce biti potrebna privredi spustila na najnize moguce grane. Tvrdim da je za male osnovce,najveci problem razumeti terminologiju i ono staro,"sta je pisac hteo time da kaze".!To nerazumevanje siguran sam nije iz neznanja vec zbog razlicitih psiholoskih mogucnosti u tom uzrasu.Cesta je pojava,da je od 2 djaka, slabiji djak u II razredu,daleko bolji u IV.
Бориша Радић
Завршни испит основаца је бесмислен и непотребан. Ваљда му је основна сврха, по замисли творца, да буде коректор нереалном оцењивању у поје-диним школама, што се није постигло. Министарство просвете треба да размишља о начинима да активира "успаване" наставнике и ученике у току читавог школовања, а за то би, један од могућих био спровођење објективног теститања из свих предмета на полугодишту и крају године. Тиме би се установили реални резултати рада наставника и ученика. За наставнике би ти резултати, у неколико година, могли да буду основа за категоризацију у платним разредима, а, свакако, и опомена при закључи-вању оцена. За ученике, тестирање би било додатни мотив. И тако даље....
Свстислав
Помињу се само Рашки, Пчињски и Јабланички округ. Шта је са осталим окрузима? Код њих је све у реду? Слажем се са аутором. А наставнике подсећам на речи професорке са Филолошког факултета "ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ". Сачувајте достојанство своје професије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља