среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Климатске промене ремете авионски саобраћај

Због превелике врућине у САД, ових дана отказано је више од 40 летова
Аутор: Ј. Кавајачетвртак, 22.06.2017. у 22:00
Блискоисточне компаније углавном заказују дуге летове за вечерње сате (Фото Ројтерс/Т. Мелвил)

За последњих неколико дана компанија „Америкен ерлајнз” је била принуђена да откаже више од 40 летова из Финикса у Аризони. Дневна температура од 49 степени Целзијуса била је више од максималне на којој неки млазњаци могу да полете. Врео ваздух је ређи, због чега је моторима малих авионима теже, а понекад и немогуће да достигну потребну снагу да полете, пише „Њујорк тајмс”.

Како се клима мења на нивоу целе планете, овакве ситуације биће све учесталије, а путовање авионом скупље и мање предвидиво, уз већи ризик повређивања путника услед турбуленција, упозоравају стручњаци.

Ветрови постали јачи, па продужавају трајање лета
Једна од већих промена односи се такође на снажне ветрове у вишим слојевима атмосфере, који утичу на руте, време летења и утрошак горива. Стручњаци кажу да су ови ветрови постали јачи, што не само да утиче на (не)удобност лета већ продужава и трајање. „Њујорк тајмс” подсећа на случај из јануара 2015. када су на неким летовима из Европе за САД авиони морали непланирано да слете због горива на америчкој источној обали да би могли да стигну на коначно одредиште. Због снажнијих ветрова на летовима са истока ка западу могло би да дође до учесталих турбуленција и кад нема олује. Од осамдесетих година повећао се број озбиљних повреда изазваних турбуленцијама, каже професор Вилсон за „Њујорк тајмс”.

„Склони смо да занемаримо атмосферу, па мислимо да авион лети кроз празан простор, али наравно није тако. Авиони не лете кроз вакуум, а атмосфера се мења због климатских промена”, каже за амерички лист Пол Д. Вилијамс, професор на одсеку за метеорологију британског Универзитета Рединг.

Проблем у Финиксу утицао је на мање авионе регионалних партнерских компанија. Већи као што су „боинг 737” и „ербас А320” имају виши праг 126, односно 127 Фаренхајтових степени, што је мало више од 52 Целзијусова. Авиони имају различите максималне температуре зависно од низа фактора, а један од њих је надморска висина аеродрома (346 метара у Финиксу).

Аналитичари авио-индустрије кажу да се компаније труде да буду ефикасније, али да ниједна не предузима довољно да би се припремила за дугорочне последице глобалног загревања. До сада се углавном причало о томе како да се смањи допринос укупним емисијама угљен-диоксида, будући да је авијација један од већих загађивача.

Новија је тема утицај климатских промена на могућност авиона да полети, на шта утичу и други фактори: дизајн авиона, величина и локација аеродрома, тежина путника и пртљага и слично.

На вишим надморским висинама, на пример у Денверу, ваздух је иначе ређи, па високе температуре могу додатно да погоршају проблем. Њујоршка „Лагвардија” је на нивоу мора, али има кратку писту у односу на велике комерцијалне аеродроме, што може да буде проблем кад су дани врели јер авиони можда неће имати довољно простора да достигну брзину потребну за полетање. Једно од решења може да буде да се ослободи дела терета или путника. На „Лагвардији” иначе „боинг 737” мора да смањи максимални терет за око 500 килограма, а кад температура достигне 33 степена, смањује се још више.

Како се клима мења, путовање авионом биће скупље и мање предвидиво, уз већи ризик повређивања путника услед турбуленција

Једно америчко истраживање из 2015. показало је да је од осамдесетих година прошлог века повећан број врелих дана када је било нужно ограничити тежину терета у авионима. Британски медији подсећају на сличне проблеме. У августу 2013. на лондонском градском аеродрому, који има кратку писту, део путника није могао да се укрца да би авион по врелом времену могао да полети. С друге стране, блискоисточне компаније углавном заказују дуге летове за вечерње сате.

Места попут Финикса у Аризони извесно су топлија. Подаци показују да је свака година од 1976. била врелија од историјског просека, а седам од 10 најтоплијих у историји забележене су у последњој деценији.


Коментари0
3a85d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља