среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:41

Највећа мистерија древног Египта

Ко је градио пирамиде и даље голица машту не само обичних грађана већ и научника који на то питање још немају сигуран одговор
Аутор: С. Чикарићпетак, 23.06.2017. у 08:30
Комплекс пирамида у Гизи (Фото Ројтерс/М. А. Ел-Гани)

Многима се чини да о мумијама знају безмало – све. То, међутим, баш и није тако. Све донедавно научници нису имали дешифрован ДНК египатских мумија. Међутим, сада знамо порекло древних Египћана, као и по чему се они разликују од савремених становника Египта.

Колико се променио генотип Египћана за протеклих 1.000 година, научницима је помогло дешифровање ДНК лобања 151 мумије људи који су живели у периоду од Средњег царства, доба хеленизма, преко освајања Александра Македонског па све до времена доминације Рима, пише руска „Правда”. Поставило се питање шта је то спречило палеогенетичаре да дешифрују геном раније. Узрок је врућина и влажна клима Египта, као и лекови и раствори који су примењивани за балзамовање старих Египћана.

За последњих 500 година генофонд (збир гена популације) ове северноафричке земље претрпео је прилично драстичне промене. Древни Египћани су превасходно дошли са Блиског истока и Леванта, то јест источног дела Медитерана, док су данашњи становници Египта на себи осетили снажан утицај племена која су живела јужно од Сахаре. Водећу улогу у том својеврсном пресељењу народа одиграла је, у то време, уобичајена трговина робљем, која је почела у средњем и свој врхунац доживела у 19. веку. У том периоду трговачким путевима из дубине континента Нилом је у северну Африку стигло од шест до седам милиона црнаца робова.

У савременим документарним филмовима посвећеним историји древног Египта, истраживачи заступају политички коректну теорију о мудрости древних Египћана, пише „Правда”. Чињеница је да у музејима недостаје оруђе којима су древни Египћани успевали да постигну задивљујуће резултате у, рецимо, изградњи пирамида, па се сасвим логично намеће питање како су могли један другом да „проследе” огромне блокове. Тренд у модерној египтологији гласи: све велике зграде подигнуте су сопственим снагама. Истини за вољу, још је непознато како и због чега.

Египтологија у Француској из времена Жана Франсоа Шамполиона (почетак 19. века) направила је огроман корак – у списима истраживача тог времена присутне су разумне мисли о присуству претходних цивилизација и о палеоконтактима. Другим речима, пирамиде у Гизи и Сфингу саградили су, ако не ванземаљци, онда наследници ранијих и изумрлих култура. Такво мишљење почиње да заступа све више и више угледних научника. Али у телевизијским серијалима и даље је заступљена теза о напредним древним Египћанима.

ДНК мумије помаже да се разуме пут миграција народа у Европи и Америци, и од чега су боловали, а од чега умирали људи у далекој прошлости

Када је реч о научним успесима у изучавању предака различитих народа, напредак је неспоран. Последњих десет година у науци је видљив прави пробој у изучавању генома неандерталца, кромањонца... Проучен је ДНК већине најпознатијих мумија, укључујући алпског леденог човека Оција, као и најстаријих мумија на Земљи, које припадају народу Чинчоро, који је живео на територији данашњег Чилеа.

ДНК мумије помаже да се разуме пут миграција народа у Европи и Америци, и од чега су боловали, а од чега умирали људи у далекој прошлости. Тако је утврђено да најближи рођаци Оција живе данас на Сардинији. Мумија девојке из времена старих Инка омогућила је да се пронађе мистериозна популација Индијанаца у Перуу...

Због тога је врло могуће да ће једна нова студија о генетским разликама између садашњих и древних Египћана помоћи да се скине са дневног реда тема о градитељима великих пирамида. У сваком случају, ови подаци само потврђују постојање наследника, у интелектуалном смислу, најразвијеније расе. Несвесно верујемо да су Сфингу и једино преживело чудо света – пирамиде – створили наши преци, а не митски ванземаљци. А можда је то само реликт претходних цивилизација?


Коментари0
77dc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља