среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22

Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку

петак, 23.06.2017. у 12:37
Логори за Србе у Норвешкој за време Другог светског рата (Фото Википедија)

БОТН/НОВИ САД - У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд В и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић.

Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја. Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у изведби Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине.

Велики број присутних гостију из Норвешке и Србије, као и представнике удружења пријатељстава две земље, поздравила је председница Парламента Округа Нордланд Соња Стин, још једном истичући значај одржавања ових веза и њихово преношење на будуће генерације.

Током церемоније је истакнуто да је у Норвешкој живот изгубио 2.081 затвореник, док је на ратном гробљу у Ботну сахрањено укупно 1.911 затвореника.

Они су принудно радили на изградњи пута, данас познатијег као „Крвави пут”, а норвешко локално становништво помагало је ратним заробљеницима колико год је то било у њиховој моћи.

Пријатељство које је тада настало између заробљеника и локалног становништва настављено је кроз сарадњу општина и градова из Покрајине Норланд и Републике Србије и њихово братимљење.

Последњег дана у недељи обележавања 75. година од доласка југословенских затвореника у Норвешку, гости из Србије ће заједно са домаћинима открити спомен плочу на месту бившег затвореничког кампа у Усену.

Они ће одгледати пројекцију документарног филма „Крвави пут” и окупити се на врху планине Коргфјелет у знак мира, где ће представници Друштва пријатељства Норвешка-Западни Балкан такође открити споменик настрадалима. (Танјуг)


Коментари6
f1d89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

V.V.B. Danska
Slava im i hvala! Avgusta 1988. smo moj muz, Danac, i ja bili na putovanju po Svedskoj i Norveskoj. Bili smo mladi,bez sopstvenog prevoza,pa smo uglavnom putovali vozom,autobusom i feribotom. Na povratku za Dansku putovali smo vozom od Larvika do Osla. Unapred smo odlucili da na tom putu posetimo ratno groblje u Botnu i poklonimo se senima nasih interniraca. To nam nije bilo usput,ali kako jeste u pravcu Larvik-Oslo nismo zeleli da propustimo mogucnost da ga posetimo. To se pokazalo kao vece iskusenje nego sto smo mogli da pretpostavimo. Groblje se nalazi u brdovitom,zabitom i retko naseljenom delu Norveske. Stanica voza je bila u blizini sela koje je prilicno udaljeno od groblja do koga smo pesacili nekoliko kilometara. Na tom putu nismo sreli ni jednu jedinu zivu dusu. Na groblju me je ophrvala tuga zbog tragicne sudbine ljudi koji su izgubili zivote,a potom sahranjeni huljadama kilometara daleko od otadzbine, ali i zbog zapustenosti groblja. Cija je odgovornost odrzavanje groblja?
miroslav
Lepa sećanja na Norvežane u ta ružna i strašna ratna vremena, mi je pričao moj pokojni stric, Ostoja-Drgo. Strica i njegovog gimnaziskog prijatelja iz porodice Kovačević, kao maturante su zarobili Nemci i odveli ih u zarobljeništvo, prvo u Nemačku a onda u Norvešku, radili su na "Krvavom putu". Oba su preživela zahvaljujući Norvežanima i srećnim okolnostima, trenutak je bio presudan. Oba su bili zaljubljenici u tu državu i narod, odlično su savladali Norveški jezik. Na žalost dosta našeg sveta je stradalo u Norveškoj od nemačkih fašista i njihovih podanika. Važno je da se sećamo naših dragih i da im grobovi nisu u korovu.
Goran Andric
Čitajući tekst stičem dojam da je Norvežanima više stalo do obeležavanja nego nama, kao da su tamo sahranjeni neki vanzemaljci a ne Srbi.
Jovan Milanovic
Stice se utisak da Nemacka s tim nema nikakve veze, pa se moze postaviti pitanje ciji su to internirci, i otkud tamo,
misa markovic
jedan od preživelih po kome je i snimljen film "Krvavi out", gospodin Milenko Milović, umro je pre nekoliko godina u Beograd. slava mu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља