уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51
ИНТЕРВЈУ: Мартин Лисарди, директорка музеја Ал Сен-Пјер у Паризу

Скривено лице савремене уметности

Арт брут је оно што претходи концепту, уметничком ангажману. То је уметност која нема тржишну вредност, која не тражи друштвено признање
Аутор: Ана Оташевићпетак, 23.06.2017. у 22:00
(Фото Иван Зупанц)

Маргинална уметност, на француском арт брут или сирова уметност, настаје ван уметничке сцене на коју смо навикли.

У англосаксонским земљама овај појам обухвата самоуке и наивне уметнике. Уметници авангарде су у арт бруту трагали за новим изворима уметничког израза, пркосећи академским канонима.

Пикасо и Бретон су инспирацију налазили у афричким маскама и предметима који су данас изложени у сталним колекцијама великих светских музеја. Најпознатију колекцију арт брута направио је француски сликар Жан Дибифе који је сакупљао дела психички оболелих на швајцарским клиникама.

Он је и аутор овог појма који се односи на спонтани вид уметничког изражавања.

– Дибифе је супротстављао уметност елита, зналаца, уметности контракултуре која настаје на маргинама. Његов поглед на уметност данас добија ново значење, каже Мартин Лисарди, директорка музеја Ал Сен-Пјер у Паризу, у коме ће у септембру бити отворена велика изложба балканских арт брут уметника. То је и повод њеног доласка у Београд, где је синоћ отворила II Балкански арт брут салон у галерији Штаб.

Арт брут је дуго био непризнат од великих институција уметности…

– То је уметност коју стварају маргиналци, не само они у психијатријским болницама, што је радикална позиција, већ и они који се не препознају у систему, немају галерије, самоуки су и не желе да праве компромисе са критичарима и институцијама. Оно што раде није признато од званичне уметничке сцене, њихова дела остају у малом кругу колекционара и уметника. Последњих десетак година ситуација се променила. Арт брут је данас свуда присутан, пре четири године је представљен на бијеналу у Венецији, улази у јавне колекције, музеје. Савремена уметничка сцена тражи оно што одговара њеној визији уметности, радове који су апстрактнији, концептуалнији. Али они који стварају  рт брут не раде то с намером да их препозна тржиште или институције, попут уметника који учествује на савременој сцени. Та два света су код њих раздвојена. Арт брут није спектакл, није забава, то је егзистенцијално искуство како за оног који ствара тако и за оног који открива његово дело.

Однос према уметности није исти?

– Арт брут је оно што претходи концепту, уметничком ангажману. То је уметност која нема тржишну вредност, која не тражи друштвено признање. Она се супротставља визији света коју сви деле, коју обликују разум и општеприхваћене дихотомије, добро – лоше, светло – тамно, академско– популарно. Овде је у питању унутрашња потреба за стварањем. Она омогућава онима који су одбачени од друштва, маргиналцима, да стварајући постану субјекти, док тржиште од њих прави објекте. Тржиште се интересује за арт брут јер има потребу да се обнавља, оно је предатор, нема граница. На тржишту чак и људско тело постаје објекат.

Где се данас налази арт брут?

– Дибифе је открио уметност у психијатријским институцијама. Данас нико неће да проведе двадесет година у болници. То су често атељеи за терапију кроз уметност, где се понекад издвоји неки уметник. У питању су изузетни случајеви, као што је то, уосталом, случај и са онима који прођу кроз школе, уметничке академије. Велики дар је једнако редак код маргиналаца као и код оних који су прошли формално образовање.

Како сте изабрали уметнике за париску изложбу?

– Већ сам представљала уметнике са Балкана на колективним изложбама, попут Војислава Јакића, Илије Босиља и Саве Секулића. Они су звезде, познати су у свету, не зато што су њихови радови изложени у овдашњим музејима, већ зато што су се нашли у важним европским колекцијама. Дуго су их сврставали у наивну уметност, али су ближи арт бруту. Желела сам да видим шта је створено после њих. Узела сам концепт „балканске уметности” јер је једноставнији када говоримо о овом делу света. То није ни политички ни историјски приступ – једноставно је лакше говорити о овом региону тако сложене историје и односа кроз призму бивше Југославије.

Како вам изгледа овдашња уметничка сцена?

– Она је у вези са савременом уметношћу каква се производи на западу, то је концептуална, политички ангажована, минималистичка уметност. Постоји, међутим, и андерграунд сцена која нема простора за излагање. С њом ме је упознао Горан Стојчетовић, који је покренуо Удружење арт брут Србија. Причао ми је о колективу уметника из Земуна, Матријаршија, које сам пожелела да упознам. Одвео ме је у галерију Штаб где су ми показали дела од којих су ми нека већ била позната. Радила сам и са Иваном Зупанцом који је документовао рад уметника Зорана Танасића који је излагао своја дела на улицама Врачара. То је велика породица која се шири.

– Дибифе је супротстављао уметност елита, зналаца, уметности контракултуре која настаје на маргинама. Његов поглед на уметност данас добија ново значење, каже Мартин Лисарди, директорка музеја Ал Сен-Пјер у Паризу, у коме ће у септембру бити отворена велика изложба балканских арт брут уметника. То је и повод њеног доласка у Београд, где је синоћ отворила II Балкански арт брут салон у галерији Штаб.


Коментари0
8f0c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља