Полазећи од Нушићевог „Сумњивог лица”, оштре политичке сатире о власти, али и водвиља гогољевског хумора, Урбан је на сцену довео његово радикално, постдрамско читање (драматурзи Молина Удовички Фотез и Ката Ђармати). Гледали смо урбановски ироничну и врло бруталну верзију „комада са пуцањем и певањем”, трилерску драму са ароматичним зачинима другачије комике (композитор Ирена Поповић Драговић). Урбан је потиснуо водвиљске, плиће састојке Нушићеве гогољијаде, избацујући у први план њено тамно наличје. Истањена је безазлена сочност кретенлука провинцијских службеника, док је изоштрена њихова злоћудна суровост. У први план су гурнути мотиви улизиштва, страха од егзистенцијалне несигурности, као и слепе послушности систему – карактеристике нашег времена.

Слободан Бештић је убедљиви капетан Јеротије Пантић, вођа лицемерно-кукавичког крда бирократа, дијаболичан, језиво хладан.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ