среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.06.2017. у 22:00 Марјан Ковачевић

И богати плачу

Драган Стојановић

Бан­крот је реч ко­ја је Бо­ри­са Бе­ке­ра вра­ти­ла на вр­хо­ве ме­диј­ских сту­ба­ца, та­мо где га је реч Вим­блдон до­ве­ла дав­не 1985. Не мо­же да­нас ни да се за­ми­сли ка­ко је реч Вим­блдон од­зва­ња­ла уз име се­дам­на­е­сто­го­ди­шњег не­мач­ког те­ни­се­ра, ко­ји се ба­цао за лоп­ти­цом по лон­дон­ској тра­ви по­пут фуд­бал­ског гол­ма­на. Че­ти­ри де­це­ни­је по­сле по­ра­за у ра­ту, Не­мач­ка је пре­ко но­ћи за­па­ла у те­ни­ску гро­зни­цу, а де­ча­ка из Лај­ме­на од­мах свр­ста­ла ме­ђу сво­је нај­ве­ће спорт­ске ле­ген­де, уз Мак­са Шме­лин­га и Фран­ца Бе­кен­ба­у­е­ра. Са зна­чај­ном раз­ли­ком у ње­го­ву ко­рист: на­су­прот бок­су и фуд­ба­лу, спор­то­ви­ма си­ро­ти­ње, те­нис је Не­мач­кој до­нео сен­за­ци­о­нал­ну по­бе­ду у све­ту бо­га­тих и оних ко­ји су у ра­ту би­ли на стра­ни по­бед­ни­ка.

Зву­чи по­зна­то...

Го­сту­ју­ћи у Ју­го­сло­вен­ском драм­ском пре две го­ди­не, Бе­кер је Бе­о­гра­ђа­ни­ма – отво­ре­но и спон­та­но као увек – при­чао о чу­ду ко­је је за­те­као у род­ном Лај­ме­ну, на по­врат­ку из Лон­до­на. Го­то­во сви ста­нов­ни­ци се­ла ко­је је не­ко­ли­ко го­ди­на ра­ни­је пре­и­ме­но­ва­но у град, њих де­се­так хи­ља­да, ста­ја­ли су на ули­ца­ма да по­здра­ве шам­пи­о­на Вим­блдо­на у ауто­мо­би­лу без кро­ва, као нај­ви­шег др­жав­ни­ка.

Не би вест о Бе­ке­ро­вом бан­кро­ту на та­ко по­се­бан на­чин за­бо­ле­ла ов­да­шње те­ни­ске на­ви­ја­че – до­ско­ра су сви то би­ли – да га ни­су у ме­ђу­вре­ме­ну при­гр­ли­ли, нај­пре као ве­ли­ког при­ја­те­ља Бо­бе Жи­во­ји­но­ви­ћа, па као та­лич­ног тре­не­ра Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа. Спорт­ски хе­ро­ји Не­мач­ке и Ср­би­је по­че­ли су са­рад­њу са по шест гренд слем ти­ту­ла у ви­три­на­ма и за све­га две го­ди­не их ду­пли­ра­ли. Но­вак је дво­стру­ко над­ма­шио тре­не­ра, али и до­та­да­шњи те­ле­ви­зиј­ски ко­мен­та­тор је дво­стру­ко по­рас­тао у спорт­ској јав­но­сти. Би­ло је то злат­но до­ба за обо­ји­цу.

По­том је до­шао са­да­шњи пе­ри­од, у ко­јем Ђо­ко­вић не успе­ва да на­ђе мир и сми­сао. Кроз то је Бе­кер мно­го пу­та про­ла­зио у жи­во­ту ко­ји не мо­же да ста­не у је­дан рам, а са­да по­но­во про­ла­зи, пла­ћа­ју­ћи ра­чу­не за ста­ре ду­го­ве. Ње­гов бан­крот је про­гла­шен у Лон­до­ну, гра­ду у ко­ји га је ву­као по­че­так сла­ве, где ме­сеч­но, ка­жу, пла­ћа 35.000 евра са­мо за стан. У истом гра­ду, за де­се­так да­на, тре­ба да пре­у­зме уло­гу вим­блдон­ског ко­мен­та­то­ра, за хо­но­рар ко­ји се про­це­њу­је на 25.000 евра днев­но...

Бе­кер ни­је пр­ви ни по­след­њи спор­ти­ста ко­ји се ни­је сна­шао с огром­ним при­хо­ди­ма. По­сле ре­чи Вим­блдон, за ње­га су до­шле ре­чи: ле­по­ти­це, раз­во­ди, од­ште­те, по­кер, не­си­гур­не ин­ве­сти­ци­је... У све­ту ко­ји енорм­но пла­ћа ба­ра­та­ње ма­њим и ве­ћим лоп­та­ма, пе­ва­ње или по­зи­ра­ње, при­ча о ње­го­вом бан­кро­ту је по­пут епи­зо­де из се­ри­је „И бо­га­ти пла­чу”, али по­у­ке су мно­го ши­ре. За све ко­ји не по­зна­ју ри­зи­ке вр­хун­ског спор­та и ра­них успе­ха, чак и оних ма­ло­број­них ко­ји стиг­ну до нај­ви­ших вр­хо­ва. Сте­ћи све са 17 го­ди­на и из­гу­би­ти с 50, ни­је та­ко да­ле­ко јед­но од дру­гог.

Мај­стор­ство у јед­ној обла­сти те­шко пра­те дру­га мај­стор­ства, по­пут ба­ра­та­ња нов­цем. Ни­ти ми­ли­о­ни га­ран­ту­ју окру­же­ње по­у­зда­них при­ја­те­ља и му­дрих са­вет­ни­ка, ни­ти мо­гу да са­чу­ва­ју од уда­ра сла­ве и пре­о­кре­та у лич­ном жи­во­ту. 

Коментари1
cac23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
Ne mogu da se uzdržim, pa to ti je. Ne volim Bekera, generalno ne volim hladne, pa još i prevrtljive ljude. Ali ovo što u današnjem svetu rade banke i telefonija je odavno počelo da vrišti da ne može da se trpi. Ne sumnjam ja da ovaj autor, kao i mnogi drugi, umeju da napišu smisaoni tekst na zadatu temu. Teško da će se Boris i osvrnuti na medijsku halabuku koju mu je banka napravila, a kamoli zaplakati. Uostalom, kao što je i rekao: "Ne razumem o čemu je reč, moja sredstva su daleko veća od duga.Samo kuća u Španiji vredi više od duga. Svima je poznato koliko sam zaradio." Dug je, dakle, manji od 6 miliona evra. Banka se zaigrala, htela da se okoristi, on uzvratio i sad će oni da mu prave skandal u novinama. Zašto je fokus na Bekeru umesto na banci koja je inscenirala skandal i još ne govori istinu? Nisu džabe Čolu jurili zbog preprodaje deviza. Ista priča. Smeste ti oni koji hoće da ti uzmu. Nisam ja pametnija od drugih. Novinari sve ovo znaju. Samo je pitanje zašto ne pišu o tome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља