четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:09

Албанија: контрола или реформисање система

Програми са којима странке излазе на изборе испуњени великом количином неостваривих обећања
Аутор: Бошко Јакшићсубота, 24.06.2017. у 22:00
„Пси лају, каравани пролазе”, омиљен је Рамин одговор критичарима (Фото: Ројтерс/Флоријан Гога)

Месецима је Албанија политички била паралисана, а опозициони бојкот парламентарног живота и оштра политичка конфронтација биле су колико мера дубоких унутрашњих подела, толико и ограничене способности Европске уније да озбиљније утиче на земљу која је 2014. добила статус кандидата.

Оно што је само коју недељу пре краја маја деловало незамисливо, успео је да оствари амерички дипломата Хојт Брајан Ји који је допутовао у Тирану са циљем да обезбеди неку врсту синтезе између две најјаче албанске партије и да спречи да опозиција не изађе на изборе 25. јуна – чиме би делегитимизовала будућу владу и пре њеног формирања.

Одлучном дипломатском акцијом Американци су успели оно што њихове колеге из ЕУ нису: владајући социјалисти (СП) премијера Едија Раме и Демократска партија (ДП) Љуљзима Баше вратили су се дијалогу. Њихов састанак окончан је сагласношћу да заједнички раде на уставној реформи и променама изборног система, и да једним гласом подрже захтев за чланством у ЕУ.

Опозиција је добила ресоре унутрашњих послова, правде, рада, финансија, здравства и образовања, а такође председава изборној комисији и уреду омбудсмана.

Споразум ипак није могао да укине дубоко међусобно неповерење две најјаче партије које нису спремне да ривалима отворе превелики простор, па су Рама и Баша одлучили да пред бираче изађу одвојено.

Обе партије траже од бирача да им повере мандат да владају саме – 70 места неопходних за већину – надајући се да ће тако избећи истог неугодног партнера с којим су биле у коалицији последњих осам година.

Социјалистички покрет за интеграције (ЛСИ), трећа по снази албанска странка, постао је мета и социјалиста и демократа који сматрају да ова партија „млетачких трговаца” има непропорционалну моћ само зато што је била партнер у две коалиционе владе. ЛСИ, чији је бивши лидер садашњи председник Албаније Илир Мета, страхује да би могао да буде политички сасвим маргинализован.

У међувремену, док су политичари посвећени учвршћивању база своје легитимности, ЕУ очекује одлучније спровођење реформи правосуђа, економије, борбе против корупције, начина трошења јавних средстава...

Кључно је правосуђе. Влада Едија Раме је од 2014. ову реформу поставила као приоритетну. Деликатан процес од тада лагано напредује под надзором посебних комисија албанског и европског парламента.

Опозиција се више пута повлачила из рада комисије, мењан је министар правде, али се ипак дошло до предлога 58 уставних амандмана. Нацрт реформи је марта 2016. добио позитивно мишљење Венецијанске комисије, али чим је пакет враћен парламенту – поново је отворена политичка борба.

Демократска партија поднела је свој нацрт. Премијер Рама одбацио је нов предлог и оптужио опозицију да директно поткопава процес европских интеграција и да саботира реформе како би себе заштитила од независног судства.

Упркос подршци јавности, која се по једној анкети мерила са више од 90 процената, стицао се утисак да је међународна заједница више заинтересована за реформе од албанских политичара. Само 18 одсто испитаних веровало је да судије и тужиоци подржавају промене.

Процес је потпуно заустављен када су демократе у фебруару напустиле парламент захтевајући да се Рама повуче и технократама препусти да надгледају изборе јер они не могу да буду истински слободни и фер уз медијске и друге монополе социјалиста. На крају су социјалисти и демократе ипак постигли компромисни договор да се убрза реформа правосуђа, кључни услов ЕУ.

Предвиђања су да ће социјалисти добити изборе пре свега због економског успона и појачаног ангажмана око европских интеграција који је земљу извукао са периферије.

Рама је за лидера странке изабран 2005, када је оставку поднео Фатош Нано. Потврђен је на тој функцији четири године касније. Иако суочен са „непослушношћу” неких сарадника, Рама је променом статута партије елиминисао ривале и обезбедио плебисцитарну подршку, а питање аутоматски продуженог мандата послао у архиву.

Критике опозиције Рама међутим није успевао да стиша. Демократе упркос сасвим скромним резултатима у борби против организованог криминала и корупције – због чега су и изгубили изборе 2013 – све време оптужују владајућу партију за везе са криминалним групама.

Критикама се придружују и неки ветерани Рамине странке који тврде да је „социјалистичка обнова” – Рамин слоган из 2013 – свела партију на „бандите и бизнисмене”. „Пси лају, каравани пролазе”, омиљен је Рамин одговор критичарима које подсећа да су социјалисти кључне проблеме наследили од демократа који су покушавали да минирају изборе јер су свесни да их чека пораз.

Остаје међутим питање да ли ће социјалисти морати у коалицију. Како је ЛСИ елиминисан као могући партнер, говори се о великој коалицији са демократама, што такође не би ишло глатко пошто крило демократа које је верно бившем лидеру Салију Бериши захтева агресивнији приступ и ефикаснији отпор социјалистима у парламенту.

Предизборна кампања била је у значајној мери популистички окренута унутрашњим, посебно економским темама, а уочљив је дефицит расправа о спољној политици, укључујући и односе са суседима у региону.

Страначки програми испуњени су великом количином неостваривих обећања, упркос чињеници да је од 2013, када су социјалисти дошли на власт, 200.000 људи напустило земљу. Према једном недавном Галуповом истраживању међу 156 држава света, чак 56 одсто Албанаца желело би да емигрира у потрази за бољим животом – што земљу ставља на друго место, иза Сијера Леонеа.

Док политичари због реформи говоре о крају старе републике, аналитичари процењују да Албанија није решила кључни проблем: ривали са левице и деснице имају конфликтне визије, али по речима Африма Краснићија, извршног директора албанског Института за политичке студије, једно их спаја: „Партије политичку моћ виде као средство да остваре тоталну политичку контролу и да обезбеде потпуну економску доминацију над земљом. Њихов циљ је пуна контрола система, не његово реформисање.”


Коментари0
1d2a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља