субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Српски национални паркови добили личну карту

Капитални издавачки подухват јединствен у свету – петотомна лексикографска едиција посвећена Ђердапу, Копаонику, Тари, Фрушкој гори и Шар-планини
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 24.06.2017. у 22:00
Шар-планина: вериге света (Фотографије Драган Боснић)
Ђердап: Казан са Великог штрпца

Радећи ове публикације, нисмо могли да посегнемо за искуствима других, јер је ово, према нашим сазнањима, прва лексикографска едиција, и то не само у Србији, у којој су обрађени сви аспекти националних паркова једне државе. Тим речима уредник Владимир Рогановић описао је на недавној промоцији у Народној библиотеци Србије капитални петотомни издавачки подухват „Лексикони националних паркова Србије”.

О импозантности ове едиције у издању „Службеног гласника” довољно сведоче цифре. Сваки лексикон посвећен је једном од националних паркова – Ђердапу, Копаонику, Тари, Фрушкој гори и Шар-планини. 

Свих пет књига садржи укупно 1.800 страница са 4.000 чланака које је написало 120 аутора. Међу њима су истраживачи из најразличитијих области, који су се потрудили да својим прилозима дају свеобухватну слику сваког подручја од изузетне природне важности понаособ, истакао је Рогановић.

„Грађа у овим публикацијама рашчлањена је по одредницама на укупно тринаест области – од биљног и животињског света који настањују свако од ових природних богатстава, преко историје, археологије и етнологије, до привреде”, рекао је он, додајући да садржај употпуњује и више од 2.000 фотографија, илустрација и графичких прилога.

Међу корицама су тако сабране и одреднице које се односе на културно наслеђе ових подручја, као и на насеља, институције и значајне локалитете који, строго узевши, не припадају националним парковима, али су с њима функционално повезани.

Тако ће читаоци тома о Копаонику моћи да сазнају да су га Римљани, Турци и Млечани звали Сребрна планина и да се упознају с песмама, причама и предањима о том националном парку. У лексикону посвећеном Тари не пише се само о Панчићевој оморици и другим природним знаменитостима, већ и о хајдуцима који су се скривали у овој гори. Књига о Шар-планини пружа увид и у историјске околности које су довеле до тога да буде прозвана „веригама (старога) света” (односно „катена мунди” на латинском). У публикацији о Фрушкој гори наводе се чињенице и о тамошњим манастирима, дворцима и фортификацијским грађевинама, али и оближњим градским језгрима Сремских Карловаца и Ирига. А кад је о Ђердапу реч, уредница тог тома Ана Милановић из Географског института „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности, илуструје колико је био озбиљан рад само на овој књизи.

„Само за овај том постојало је чак седам верзија азбучника пре него што смо направили коначну. Али, вишегодишњим радом успели смо да дођемо до публикације и едиције која има и научни и популарни карактер, јер је намењена најширој публици, од истраживача до туриста и студената”, истакла је она.

О озбиљности овог вишегодишњег подухвата сведочи и то што је, иако је едицију формално издао „Службени гласник”, још седам јавних предузећа и институција учествовало у њеној изради. Осим управа пет националних паркова и Географског института „Јован Цвијић” САНУ – чији је уреднички тим у сарадњи са лексикографском редакцијом „Службеног гласника” учествовао у одабиру одредница – за стручну помоћ био је задужен Завод за заштиту природе, а подршку је пружило Министарство пољопривреде и заштите животне средине. Едицију је уредило 27 уредника, више од 200 стручњака из различитих области и петоро стручних редактора. Међу њима је била и Лидија Амиџић, која сматра да је ова едиција својеврсна лична карта националних паркова Србије, подједнако значајна и за природну и за културну баштину.

„Овим смо желели да скренемо пажњу и на важност очувања природне баштине. На глобалном нивоу, више од 15 одсто светског копна и 3,5 процената светског мора налази се под заштитом. У Европи, статус заштићеног подручја има 21 одсто територије континента. А у Србији тај проценат износи свега шест одсто територије, иако имамо знатно више природне баштине која заслужује да буде уврштена у тај удео”, закључила је Лидија Амиџић.

„Политика” ће од идућег понедељка кренути са досијеом о националним парковима Србије, у којем ћемо читаоцима открити само део природног блага наше земље.

Едиција у бројкама

4.000 чланака

1.800 страница

2.000 фотографија, илустрација и графичких прилога

120 аутора текстова

100 аутора фотографија

20 географских карата


Коментари3
1e4ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radivoje
Puno rada znanja i vjestina da se napravi ovakav projekat. RESPEKT.
Ivana Hamp
Sjajno! Imam želju da čitam, a i gledam sadržaj petotomnice. 2q
Nenad
Svaka cast!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља