четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35

Немачки сан о плати и без запослења

После годину дана примања безусловног основног дохотка, људи кажу да спавају боље, да су здравији и мотивисанији за рад и реализацију својих идеја
Аутор: Ненад Радичевићнедеља, 25.06.2017. у 22:00
Валерија Руп са супругом Гастоном и сином Ноом (Фото: Принтскрин АРД) / Михаел Бомајер (Фото: Ме Чутаји)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – „Без свакодневног притиска можете да будете креативнији и да пробате многе ствари”, каже Баварка Валерија Руп, која успела да започне нову каријеру декоратера, иако има малу бебу, а њен супруг Гастон не ради јер је недавно дошао из Малија и тек учи немачки језик. И за самохрану мајку Катрин, чији син је на студијама док она као графички дизајнер нема сталан ангажман, ово је био „трачак слободе и трачак предвидљивости”.

Један 35-годишњи архитекта напокон је имао довољно новца да себи пружи десетодневни здравствени третман за своја хронично оболела плућа, док породица петогодишњег Мика из Берлина, како каже његова мајка Биргит Каулфус, сада „живи опуштеније” и први пут су отишли породично на годишњи одмор.

Ове сасвим различите судбине са различитих крајева Немачке повезао је један својеврсни социолошки експеримент у којем су они на лутрији извучени да годину дана примају основни лични доходак од хиљаду евра месечно без икаквих обавеза. Овај својеврсни немачки сан о плати и без запослења за скоро 100 људи омогућио је оснивач невладине организације „Мој основни доходак” Михаел Бомајер, који је, како каже, имао среће да има свој безусловни лични доходак.

„Од интернет компаније коју сам основао пре 11 година добијем новац без икаквих услова и не морам да радим за тај новац, што је драматично променило мој живот па сам желео да откријем да ли би то тако утицало и на остале људе. Једноставно, желео сам овим експериментом да поставим питање шта ће се догодити када људи примају основни доходак”, каже у разговору за „Политику” Бомајер, додајући да је протеклих година добио много одговора, али да су се изнедрила и нова питања, попут тога како желимо да живимо заједно и како све то може бити финансирано. „Искрсла су нова питања, али и докази да људи нису постали лењи само зато што имају основни доходак. Само три од укупно 90 особа, које добијају новац од нас, напустило је свој дотадашњи посао, али су почели да раде неки други посао.”

„Оно што нам кажу јесте да спавају боље, а многи од њих кажу да чак сада раде више, али мање осећају стрес због посла. Како кажу, доносе одлуке на које се раније нису усуђивали. Осећају се оснажени да донесу преломне одлуке, као што је промена посла, започињање образовања у новој области, започињање сопственог посла, јер сада имају свест да су финансијски безбеднији”, каже овај 31-годишњак и додаје да сматра да је најимпресивније то како је све ово утицало на здравље оних који од њих добијају безусловну плату. „Кажу нам да су здравији, при чему је једна особа услед растерећења због сигурног новца чак била у прилици да престане да узима лекове за обољење од којег је раније патила.”

Да се побољшање здравственог стања и већа пословна иницијатива нису само појавили код учесника Бомајеровог експеримента сведочи и најновији извештај из Финске, где је у исту врсту пилот-пројекта кренула држава, обезбедивши да 2.000 грађана две године прима безусловни лични доходак од 560 евра месечно. Већ после пет месеци многи од ових 2.000 Финаца су рекли да им се ниво стреса смањио, а повећала иницијатива за тражењем посла, али и реализација сопствених пословних идеја.

Ни то што је у питању мали пројекат није умањило јачину критика које су дошле, како од десничара, тако и од левичарских партија и синдиката. За једне је основни лични доходак „награда за лењост”, други сматрају да ће он „променити приступ људи послу” или да ће „незапослени људи који га добијају бити означени као бескорисни”, док му се немачки синдикати противе јер га виде као „неолибералног тројанског коња” који ће повећати неједнакост у друштву.

На питање да ли ово поткопава доминантну радну културу у Немачкој и протестантски менталитет да вредиш онолико колико си вредан и колико зарадиш, Бомајер каже да се радна култура ионако мења те да се то види на генерацији ипсилон (рођени осамдесетих и раних деведесетих година), који трагају за смисленијим запослењима и бољим животним условима.

„За модерне компаније овај доходак би могао да буде веома значајан јер би повећао не само креативност запослених већ и њихову продуктивност.  Он би могао да допринесе да компаније реорганизују своју структуру и да буде мањи јаз међу платама”, каже он, који сматра да би дугорочно то само оснажило компаније и заправо довело до повећаног профита и раста привреде.Антрфиле

Будућност у дигиталној заједници

Франкфурт – Иако му је првобитни план био да основни доходак годину дана омогући за 100 људи, Михаел Бомајер сада каже да планира да прошири овај експеримент, јер ово што сада омогућава није прави основни доходак, већ представља додатни новац који људи добијају на лутрији. „Прави основни доходак је прерасподела новца. Због тога желим да покренем огроман дугорочан пројекат са веома великим бројем учесника, тако што би на интернету била креирана заједница чланова који су спремни да плате одређени износ новца другим члановима да сви у овој дигиталној заједници имају основни доходак, то јест да нико нема мање од хиљаду евра месечно”, објашњава Бомајер своју идеју о самофинансирајућем основном дохотку у оквиру дигиталне заједнице.


Коментари19
fef6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Tadić
Brz tehnološki napredak ugasiće ogromnu većinu radnih mesta u naredne 2 decenije.Davanje zagarantovanog osnovnog dohotka,znači da će ogromna većina stanovništva preći na socijalnu pomoć i biti još zavisnija od vlasti i vlasnika krupnog kapitala,koji će moći da im je uskrate na najmanji znak neposlušnosti.Biće robovi ,a da to i ne znaju.Tehnološki napredak nije moguće zaustaviti,ali rešenje nije u masovnom davanju socijalne pomoći,već u postepenom skraćenju radnog vremena uz ostanak plata na nivou kao i pre.Preusmeravanje ljudske vrste ka kreativnim poslovima i ostavljanje robotima monotonih i srednje složenih poslova takodje bi pomoglo.Problem leži u tome što skraćenje radnog vremena uz nepromenjenu visinu plate i usmeravanje ka kreativnosti se ne dopada vladajućim grupama,koje ne žele da umanjuju svoje profite i podstaknu ljude da misle svojom glavom.Zato će po svemu sudeći ovaj sistem nastaviti da postoji dok nagomilani problemi ne postanu dovoljno veliki da ga izbrišu iz istorije.
Panta SD
Pitam se kako ovo zvuci nekom Libijcu koji je , ybog visih ciljeva i bolje ispase obecane na drugoj strani brda , zbacio velikog diktatora Gadafija . Jos mu sada ne daju da dodje i godinu dana o trosku drzave razmislja sta i kuda dalje..
Dragan Pik-lon
Ako je neko nezaposlen to nije samo njegova odgovornost nego za to je kriva i drzava.Zasto je uopste imamo.Da li zato da dajemo plate ministrima.Jer rad je neodvojiva kategorija Coveka, kao drustvenog bica!Drzava je duzna da mu obezbedi redovnu minimalnu platu koja ce moci da pokrije njegove osnovne troskove:hranu,stan,komunikalije,struju i socijalno osiguranje!Dok bi nezaposleni morao podnositi drzavi izvestaje gde je konkurisao i kakvi su rezultati.Trebalo bi konkurisati par puta mesecno.Ako bi se to oduzilo,par godina,drzava bi trebala uskociti i doskolovati kandidata za drugu profesiju(neku koja je izuzetno aktuelna).Takodje bi drzava mogla dati poslodavcima neku supsidiju za primanje na posao ovih ljudi koji su promenili zanimanje.Oni koji su u stanju da naprave uspesan plan za svoju buducu firmu,gde bi zaposlili jos par kolega,drzava bi trebala odresiti kesu.Ako bi svi imali platu,poboljsala bi se kupovna moc stanovnistva,smanjio odliv mladih -sto je opste dobro svih nas!!!
Mirko Rajkovic
Dobro je sto su kod nas razlike u platama najvece u Evropi, s tim u vezi dobro je i sto su zahvatanja iz minimalca i nizih plata najveca u Evropi. Neko ce mozda pitati zasto je to dobro, odgovor je naravno ima ko brine i zna zasto je to dobro.
Dragan Pik-lon
Nastavak,U slucaju da je nezaposleni ivalid,onda posle godinu dana bolovanja oformiti strucnu komisiju koja ce da odredi stepen njegovog invaliditeta.Da li moze da radi u struci ili je ne.Tako bi dobio invalidsku penziju.Ako je taj procenat ispod crte za penziju,treba ga doskolovati da promeni zanimanje,nadje odgovarajuci posao koji nece remetiti njegovu invalidnost.Cak i onima koji su u invalidnoj penziji treba omoguciti da mogu dobrovoljno raditi kao volonteri.Da bi bili od koristi drustvu.Jer je rad je bozja kategorija!Mogli bi se zaposliti volonterski u humanitarnim organizacijama.crvenom krstu i slicnim.Drzava bi se mogla osloniti na njih jer su u biti najbolji za te poslove.Takodje bi invalidi bili najbolji direktori drustvenih firmi kao sto je "Telekom".Uz malu nadohnadu(dopunu penzije)oni bi radili kao da su u svojoj firmi!Jer imaju ekstra stimulaciju da dokazu okolini da i pored invaliditeta poseduju kvalitete.Samo se setite rada Vuka Karadzica koji je imao drvenu nogu!!!
Aleksandra
Bravo! Koliko bih samo volela da se dokazem negde, ali sve je samo pusti san....
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља