четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:07

​ „Агент Гестапоа” који је цртао стрипове

Прича о Вељку Коцкару је прича о златном добу српског стрипа 30-их и 40-их година, каже Александар Ракезић Зограф који је управо завршио снимање филма о српском стрип-цртачу који је стрељан 1944. године
Аутор: Ана Оташевићнедеља, 25.06.2017. у 22:02
Сцена из документарног филма о Вељку Коцкару

На листи стрељаних коју је Политика објавила 28. новембра 1944. године, 37. по реду је Вељко Коцкар. „Студент технике, агент Гестапоа, истакао се у ширењу лажи и клевета против Народноослободилачког покрета”, писало је поред његовог имена.

Двадесет четворогодишњи студент је био један од многих Београђана које су партизанске јединице у данима након ослобођења покупиле са улице и стрељале без суђења, исписујући једну од најмрачнијих страница у историји града и послератне Југославије.

Вељко Коцкар је био стрип-цртач, један од најталентованијих представника прве генерације аутора која се појавила крајем тридесетих година прошлог века.

Његова судбина би остала заборављена да се за њега није заинтересовао Здравко Зупан, историчар стрипа, који је удружио снаге са Сашом Ракезићем, алијас Александром Зографом, стрип-цртачем из Панчева, и своје вишегодишње истраживање уобличио у књигу коју је објавио Културни центар Панчева. Прича је инспирисала редитеља Ђорђа Марковића да сними документарни филм. Снимање које је трајало седам година завршено је прошле недеље и филм би ускоро требало да се нађе пред публиком.

– Прича о Вељку Коцкару је прича о српском стрипу 30-их и 40-их година који је био много снажнији и богатији него што се претпоставља. У време када је стрип био новост у већем делу Европе, овде је постојало неколико десетина стрип цртача, каже Зограф, који поред тога што се бави цртањем, објављује графичке албуме и сарађује са недељником „Време”, изучава прошлост стрипа.

„Кажу да сам опседнут прошлошћу”, отвара филм који је за њега својеврсна посвета пионирима српског стрипа.

– Савремени стрип се у Србији појавио средином 30-их. То је било златно доба српског стрипа. „Политика” је у то време имала важну улогу у његовој промоцији као дневни лист који је ‘34. године почео да објављује преводе познатих америчких стрипова, а исто тако и „Политикин забавник” који је покренут ‘39. године. Ово ће бити наше поклањање пред том историјом.

Млади цртачи, инспирисани новим медијем, брзо су прихватили изазов. Вељко Коцкар је у Београд стигао из родног Осијека крајем 30-их и почео да објављује своје стрипове у локалним стрип-часописима. Пажњу је привукао са стрипом „Кактус бата”, чији су јунаци кактуси у саксијама који ходају.

„Иако су цртани у дизнијевском стилу, тако да су врло симпатични, та заробљеност у саксији биљке која ипак може да хода је нека врста метафоре”, примећује Ракезић.

Александар Ракезић Зограф
(Фото: А. Оташевић)

Коцкар је наставио да објављује цртеже у листовима који су излазили за време окупације.

– На основу наших истраживања никада није објавио ниједан цртеж који би могао да се окарактерише као пропаганда, па чак ни као политички коментар. Знамо за неке друге цртаче који су били врло ангажовани у нацистичком пропагандном одељењу у Београду. Најистакнутији је био Константин Кузњецов, шеф пропагандног одељења. Он је 1944. побегао заједно са Немцима јер је знао да је имао разлога да бежи. Вељко је остао у граду и страдао је, каже Зограф, који се донекле поистовећује са судбином овог стрип-цртача.

– Нисам доживео репресију као он, али знам шта значи стварати унутрашње светове и оживљавати их кроз цртеж на папиру. Ти светови који су постојали у њему прекинути су на тако страшан начин, додаје док се спрема за последњу сцену коју четворочлана екипа снима у забавном парку иза хотела Југославија.

Стрип је поново обновљен након рата. После свађе Тита и Стаљина државна политика се окренула према Западу, а стрип је био један од носилаца западне културе која је брзо била прихваћена. „Политикин забавник” је обновљен 50-их, а стрип је нашао пут до великог броја публикација и наставио да се развија. Упркос неповољним околностима крајем прошлог века, када су нови ратови десетковали југословенску стрип-сцену, опстао је до данас.

– Иако нису добра времена за било шта што излази на папиру, има много младих који се баве стрипом. То говори да је овде стрип дубоко укорењен и баш због тога је важно говорити о традицији. Постоје они који су се тиме бавили на истом простору, у истом граду, који су пре нас ходали истим улицама, каже овај добар познавалац.

Домаћи стрип је пре рата био превођен у читавом низу земаља, од Француске преко Бугарске, Пољске, Шведске и Данске, до Аргентине и Бразила.

– У овим земљама су излазиле стрип-ревије, у којима су се појављивали и стрипови наших аутора. У то време стрипови нису били потписивани, тако да нико није знао да су то аутори из Србије.

Њихови цртежи нашли су се у светским стрип-ревијама захваљујући дистрибутерској кући „Универзум прес” чије је средиште било у Паризу и Београду. „Тек сада, захваљујући интернету, откривамо цртеже српских аутора објављених у свету чији рад познајемо”, каже Зограф.

„Наш стрип је до многих земаља долазио пре него наша књижевност”, истиче са извесним поносом аутор који и сам спада у оне чије су дело препознали у свету. Његово истраживање по архивама и интересовање за прошлост се наставља, о чему сведочи и најновија збирка стрипова „Мала открића”.


Коментари8
94f39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Ne odobravam, ali sada, pre svega zbog SNS botova, sve vise razumem. Steta svih koji su nevini stradali, a jos veca steta zbog onih koji su se krivi izvukli. Trag takvih se nastavlja i daje nadu sledecim generacijama slicnih da ce proci bez pravde. Englezi su, za veleizdaju, prvo vesali, kastrirali, prosuli creva, odsecali glavu i na kraju cerecili. Takve stvari se ne zaboravljaju i motivisu na odanost prema zemlji, ma kakva bila moguca dobit od izdaje.
Obrad Lipovac
@Dusan, bas tako kako ste napisali, a kukavica Josip Broz, valjda poštujući srpsku uniformu iz prethodnih ratova, čak nije smeo da ispoštuje dogovor sa Jalte, kad je u pitanju egzekucija zločinaca i izdajnika. Draži je, iz meni potpuno nepoznatih razloga, progledao kroz prste i streljao ga je umesto, kako je bilo predviđeno dogovorom saveznika, da ga je obesio. Ljubo Miloš i društvo su 1946. visili, i to javno na banderama.
Препоручујем 1
dr Slobodan Devic
Sve je to lepo. Ali, eto, oko nas pojedini koji drzavne nikada nisu imali pocinju da ih prave. A mi? Mi se jos uvek svadjamo da li su komunisti-partizani imali pravo da ubijaju radikale-cetnike, a sto je najgore, bilo koga ko im nije bio po volji. Kadkada i svoje koji kada videse kuda kola idu, pocese da se bune, pa bejahu skraceni za po glavu; ono po principu - svaka revolucija jede i svoju decu. Na teritoriji Jugoslavije se tokom drugog svestkog rata nije vodila borba protiv Nemaca (osim sporadicnih akcija) vec pre svega gradjanski rat (na ideoloskoj osnovi) i bratoubilacki rat (na verskoj osnovi); o genocidu na teritoriji NDH da i ne govorim. A za preduslove da do ovoga svega dodje kriv je Aleksandar prvi. Rusima su "izvezli" revoluciju pred kraj prvog svetskog rata, videli da radi, pa nama "servirali" tokom drugog ...
Marko
Ne znam detalje, ali argument u naslovu nije prihvatljiv. U to vreme upravo su stripovi i karikature bili veoma moćno propagandno odružje.
Obrad Lipovac
Evo vam i tehnologije rehabilitacija: "Vojni arhiv, Arhiv Srbije i Bezbedonosno informativna agencija su obavestile Okružni sud da ne poseduju podatke o licu čija se rehabilitacija traži, niti presudu kojom je osudjen na smrt streljanjem". Npr, Dušan Glišić, otac Gordane Pekić koji je na zahtev ćerke rehabilitovan, a državni organi su dostavili gornje obaveštenje. E ja sad pitam, da li postoji i minimalna verovatnoća da Voni arhiv ne raspolaže presudama vojnih sudova iz 1944. godine a da Arhiv Srbije nema dokumenta da je Dušan Glišić bio tehnički urednik "Novog vremena" i predsednik Udruženja arhitekata Nedićeve Srbije (rang zamenika ministra u vladi). NAGRADE: ko uhvati ili ubije komunistu člana naoružane bande-Svaki bio zvaničan organ ili ne, ko posle gornjega roka ubije ili uhvati komunistu, člana naoružane bande, biće nagradjen sa tri hiljade dinara – a ako ubije vodju bande biće nagradjen sa 25.000 dinara. (Novo vreme, 19.avgust 1941.godina). Tehnički urednik je rehabilitovan.
Obrad Lipovac
Pa dobro, da li je čovek bio agent gestapoa? Ko svedoči da nije? Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević?
goran
A ko svedoči da jeste? Evo ni ja nema svedoka da sam agent CIA ili bilo koje obaveštajne službe na svetu, znači li to da trebam biti streljan?
Препоручујем 23

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља