понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.06.2017. у 21:15 Марија Бракочевић
ИНТЕРВЈУ: Ратко Божовић, културолог

Старост није силазна линија живота

(Фото Латиф Адровић)

Културолог Ратко Божовић, дугогодишњи професор на Факултету политичких наука у Београду, већ деценијама опажа и коментарише наше друштво, не само као културолог и мислилац, већ и као аутор бројних књига и професор.

Тренутно држи предавања на Факултету уметности у Подгорици, а од београдског Факултета политичких наука растао се силом прилика 1999. године.

Откако се пензионисао, живот му се, како каже, променио – и то набоље.

– Постао сам господар свога времена, најважније човекове имовине. У њему је присутна слобода избора, хтење шта и како да радим, чиме да се бавим – подсећа професор Божовић.

Како изгледа ваш дан?

Обично завршавам актуелне обавезе, своје планове. После доручка и читања новина следи рад на компјутеру са кратким паузама. После ручка, прошетам до Калемегдана јер станујем у центру Београда, а онда се одмарам, не превише, тек толико да се мало опустим како бих могао што дуже да читам или пишем. Ако нисам на некој градској трибини, претежно учесник, онда сам поново на Калемегдану, сада мало дуже него у послеподневној шетњи.  Вече је предвиђено за одлазак у позориште или на концерт, често и за сусрет са пријатељима. Тек у касним сатима сам спреман за ноћни одмор, али и за устајање у раним часовима.

Шта за вас значи рад у трећем добу и на каквим сте пословима све ангажовани?

После одласка са београдског Факултета политичких наука 1999. годинама сам држао предавања на Филозофском факултету у Никшићу, донедавно на Факултету политичких наука у Подгорици, а сада држим предавања на Факултету уметности у Подгорици. Није ми сметало што су та предавања била везана за стална путовања. Сусрет са студентима за мене је био и остао инспиративан подстицај, извор енергије.

Уживате ли у пензионерским данима и да ли вам рад каткад тешко пада?

Професионална активност и стваралачка активност причињавају ми необичну радост.

Да ли је старост терет или нова етапа у животу?

Кад се каже треће доба избегава се, у ствари, реч старост. У томе је садржан  страх од старења и нелагода суочавања са том фазом човековог постојања.   За све старије то јесте нова етапа постојања, а за многе велики терет. У нас  иначе постоје укорењене предрасуде о старости као силазној линији живота. И што је најгоре, не постоји култура старења. А то би требало видети као филозофију живљења, део целовите човекове егзистенције. Ако се пристане на пасивну стратегију старења, на то да тело као сложена машинерија зарђа, ако се остане без мотива живљења, не ради ништа што се воли и доноси радост, пристане на монотоно и досадно протицање времена, онда старење означава дисконтинуитет у односу на радно-професионални део живота. То је зато што стари немају стратегију за настављање осмишљеног стила живљења. Што је то тако? Криваца има много, а један од њих је образовни систем који припрема појединца за професију и друштвене улоге, не и за целину човековог постојања.

На који начин се опуштате?

Опуштам се стваралачком и психофизичком активношћу. За мене су лењост и пасивност неприхватљива стања.

Како оцењујете положај старих у земљи?

У многим друштвима не успоставља се рационалан и хуман однос према популацији старих. То у великој мери важи и за нашу средину, која заборавља да је Србија на четвртом месту у свету по присуству старих. У време зараћености, економске кризе и санкција, мноштво старих је због невоља у којима су се нашли докрајчивало свој живот. Нису могли да подносе понижавајуће услове егзистенције.

Како се то решава у развијеном свету?

У цивилизованим земљама развијен је антиејџинг који се бави успоравањем старења и осмишљавањем живота. Контрола над процесом старења научно је утемељена. Тамо је до детаља разрађена здравствена превентива, која се сматра кључем дуговечности. Поред редовних систематских прегледа, ту су физичке и менталне вежбе као део динамизма људског трајања, адекватна исхрана, седмочасовни сан и посебно избегавање штетних навика које постају тирани човекове воље. То је начин да преузму контролу над сопственим животом. Тада стари неће бити ни гунђала ни плачљивци. Штавише, и у позним годинама деловаће природније од младића-стараца. Од таквих младића нема ништа неприродније.

Можете ли безбрижно да живите од своје пензије?

Само зато што имам и националну пензију, не могу се пожалити.

Коментари2
ebf61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
I nije, sudeci po Topalovicima iz Maratonaca.
Jovan Milanovic
Mozda nije trebao ni da se zaposljava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља