Од нашег специјалног извештача
Даблин – Двоспратни туристички аутобус небројано пута дневно прође крај родне куће чувеног ирског писца Осклара Вајлда на Мерион скверу у Даблину. Прошле среде, кад се у њему обрело неколико српских новинара, водич са разгласа је ко зна који пут тог дана понављао исти текст који се завршавао констатацијом да је „Оскар Вајлд 1895. године осуђен на две године принудног рада због хомосексуализма, који се у то време сматрао наказним понашањем”.
Четрдесетогодишњи Вајлд живео је тада у Лондону, али су и у његовом родном Даблину били подједнако шокирани чињеницом да је „срећно ожењен писац и отац два сина” спознао своју хомосексуалност захваљујући декадентном лорду анђеоског лица Алфреду Дагласу, с којим је 1891. године започео љубавну аферу.
Много тога се у Даблину променило од времена када је Вајлд написао чувени роман „Слика Доријана Греја”. Ових дана дуж целог Мерион сквера окачене су заставе дугиних боја, а протекле суботе без инцидената је одржана „Парада поноса”. Ирска је 15. јуна добила новог премијера – тридесетосмогодишег Леа Варадкара, који се отворено декларише као хомосексулац. Већ сутрадан даблински дневник „Ајриш тајмс” је уз вест да је Ирска добила новог председника владе објавио и текст „Српска геј премијерка продрмаће мачо балканску политику”. „Ајриш тајмс” пренео је изјаву мандатарке Ане Брнабић која очекује да ће се прашина око њене сексуалне оријентације слегнути за неколико дана и да се нада да неће бити запамћена само као геј министарка.
У Даблину, са друге стране, сексуална оријентација Леа Варадкара скоро да уопште није тема.
– Кога брига шта ко ради у своја четири зида – каже седамдесетогодишња Нела, док у ресторану брзе хране у Улици Оконел маже путер на хлеб и испија поподневну шољу чаја.
– Важно је да ли је неко добар човек. Ако ја за вама уђем у ресторан, а ви гурнете врата тако јако да ме распале по лицу, шта ме брига да ли сте геј или стрејт. У свакој породици постоји по један хомосексуалац. Да, да, и у вашој – поентира Нела и прстом показује на репортера „Политике”.
Ајрел Офарел, конобар у пивници „Свитмен”, каже да за Ирце сексуална оријентација Леа Вардакара није вест.
– Припадницима ЛГБТ популације је данас много лакше него што је било у време када су моји родитељи били млади. Ипак, и данас има оних који о томе не желе да говоре јавно. Имам пријатеља за кога сви знамо да је геј, али он о томе не говори – каже Ајрел.
У Ирској су геј бракови легализовани пре две године. На референдуму одржаном крајем маја 2015. године око 60 одсто Ираца је потврдно одговорило на питање да ли сте за легализацију геј бракова.
Неколико месеци пре тога Лео Варадкар, који је у то време био министар здравља, јавно је признао да је хомосексуалац. Гостујући у једној радијској емисији у недељу ујутру 18. јануара 2015. Варадкар је рекао: „Ја сам геј мушкарац. То није тајна.” Истовремено, тог дана му је био и рођендан, а касније је присећајући се свог јавног признања, говорио како је желео да буде крајње искрен пред ирским народом. „Не желим ништа да кријем у својој политичкој агенди”, рекао је тада Варадкар. Данас, као први ирски геј премијер, не мисли да је то био храбар чин.
„Постоје много храбрији људи од мене. Осећао сам да је то нешто што треба да поделим са јавношћу. Надам се да следећа генерација неће морати да ради такав интервју”, рекао је Варадкар недавно.
Међутим, за Кјарена Хенкока, уредника у „Ајриш тајмсу”, то није прва асоцијација на новог премијера.
– Народ није гласао за Леа Варадкара, он није постао премијер на изборима. Председник владе постао је у Парламенту гласовима владајуће партије Фине гаел, након што га је номиновао његов претходник Енда Кени – каже Хенкок и уочава да је то, осим сексуалне оријентације, друга сличност са српском мандатарком Аном Брнабић.
За Варадкара ће прави тест бити парламентарни избори, додаје Хенкок. Тада ће се видети колику подршку има међу бирачима.
– Избор Леа Варадкара, по много основа јесте велика велика вест у Ирској. Он је најмлађи премијер у Ирској историји, има само 38 година – каже Хенкок.
Ирска штампа је минуле недеље о Варадкару писала и као о „сину индијског имигранта”. Његов отац Ашок рођен је у Бомбају, а у Даблин се са породицом преселио 1973. године, где је шест година касније са својом супругом медицинском сестром из Ирске добио сина Леа.
Порекло ирског премијера је још једна тачка спајања са српском мандатарком Аном Брнабић. Регионална штампа писала је протекле недеље о њеном хрватском пореклу. Тако је и јавност сазнала да је њен деда пореклом Хрват са острва Крк, а бака Српкиња из села Горобиља код Пожеге.
