уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:03

Како су Тита дочекивали у Африци

На изложби која се у уторак у 19 сати отвара у Музеју Југославије биће приказано преко 130 фотографија које прате путовања Јосипа Броза по „црном континенту”
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 26.06.2017. у 22:00
У Титову част, област Кинђа, Гвинеја 1961. (Фото Архив Музеја Југославије)
Тито и Бургиба, Тунис 1961. (Фото Архив Музеја Југославије)

Сам наслов „Тито у Африци – слике солидарности” већ многе на први поглед асоцира на церемонијалне дочеке које су Јосипу Брозу приређивали домаћини у бројним земљама тог континента.

Сва та путовања забележена су оком фотоапарата и камера, али је важно и оно што се дешавало иза њих, а то је политика коју је наша земља водила тада као и антиколонијализам који је Африци био важан.

О свему томе говори изложба која се у уторак отвара у Музеју Југославије у 19 сати, на којој ће бити приказано преко 130 фотографија из фонда ове институције, уз експонате из приватних колекција породица Душана Лалевића и Мирка Ловрића, као и из Музеја афричке уметности – збирке Веде и др Здравка Печара, Архива Југославије и Филмских новости.

Забележени су сусрети са значајним историјским личностима, међу којима су етиопски цар Хајле Селасије, египатски председник Абдел Гамал Насер, и први премијер и председник Гане Кваме Нкрумах. Поред фотографија, ту су и филмски записи, поклони које су Тито и Јованка Броз примили и који се данас чувају у музејском фонду, изводи из писања афричке штампе о овим посетама, као и документа и белешке које објашњавају околности у којима се све дешавало. Биће изложен и фотоапарат који је користио Тито у улози фотографа. Поставка је део пројекта „Socialism Goes Global” Универзитета у Ексетеру и Музеја Југославије, у којем су учествовали Радина Вучетић, историчарка (Универзитет у Београду), Пол Бетс, историчар (Универзитет у Оксфорду), Ана Сладојевић, независна кустоскиња и теоретичарка уметности, Мирјана Славковић, кустоскиња Музеја Југославије, и Радован Цукић, кустос Музеја Југославије.

– У овом пројекту бавили смо се односима земаља другог и трећег света, то је један комплетно нови поглед на Хладни рат, где се одједном као важни актери помињу мале земље. Једна од тих земаља била је и наша. Била сам фасцинирана архивом фотографија у Музеју Југославије, посебно када сам схватила колико озбиљних прича има та колекција, од међународних односа, до модернизацијске улоге коју је Југославија имала, уз солидарност према другим земљама, антиколонијализам и антирасизам – каже Радина Вучетић, једна од аутора текстова у књизи која на два језика (српском и енглеском) прати изложбу и све што је изложено ставља у посебан контекст.

Поставка која траје до 3. септембра потом одлази у Оксфорд, па у Лос Анђелес. Додатне детаље откривају Ана Сладојевић и Мирјана Славковић.

– Када су у питању фотографије, које су настале радом кабинета председника републике од 1947. до 1980, битно је рећи да оне имају двоструко читање: на први поглед, део су протокола који подсећа својом иконографијом на колонијално доба, али, када се знају додатни детаљи, оне добијају сасвим друго значење. Фотографија на којој је Тито са Хајле Селасијем, и на којој носи оглавље са лављом гривом, добија свој прави смисао тек ако знамо да је снимљена на месту битке код Адуе, где је етиопска војска победила Италијане и на том месту му је тај поклон и дарован – кажу кустоскиње изложбе.


Коментари10
e5c2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lenka
Interesantno je kako su uvijek najveci kriticari Titovog lika i djela upravo oni (ili djeca onih), kojima je upravo Tito omogucio da se skoluju i danas postanu ugledni gradnjani i akademici, a to bez njegovog sistema nikada ne bi bili jer nisu imali nista. Nece bas biti braco da je ''sepo ledeni'' bio bas tako los!!!
Bato
Svim sumnjivcima i onim koji zele oblatiti bezrazlozno politiku koju je Jugoslavija vodila pod Titom istina je da su porobljene africke naciju dozivljavale prijateljstvo i zestoko politicko zastupanje u UN za dekolonizaciju Afrike kao dar boziji te da su u to prijateljstvo iskreno vjerovali.Jugoslavija je mnogo ulozila u to i politickih napora kroz UN i Nesvrstane zemlje koje su postale omalo odlucujuci faktor u UN izuzimajuci interese suprostavljenih sila NATO i Varsavskog pakta.Nista nije bilo namjesteno niti rezirano,vidjelo se iskreno povjerenje i prijateljstvo.Putevi mira su potvrdili svu tu politiku a ovjekovjecilo je sticanje nezavisnosti kolonizovanih zemalja Afrike od Alzira,Egipta Libije do Etiopije,Konga i niza srednjo - africkih zemalja.Ko se nije slagao s tim,samo oni koji su bili vjekovni porobljivaci,robovlasnici i oni koji su vijekovima koristili tudje resurse.
Vladislav Marjanovic
U Jevandjelju se kaze: "Blago onom ko vide i poverova, a jos vise onome ko ne vide pa poverova". Ovome bi se moglo dodati: blago onom ko proveri kako funkcionisu propagandni mehanizmi pre nego sto se priklanja politickim, istorijskim i drugim mitovima.
Препоручујем 1
Vladislav Marjanovic
Svim sabesednicima: kako god da se okrene, doceci su ipak bili vise organizovani nego spontani. Sigurno da je i propaganda radila, ali je tu bila i ljudska radoznalost, jer se u Jugoslaviji televizija omasovila tek krajem sezdesetih. Prema tome, videti neku slavnu licnost, jos ako je strana, svojim ocima, bila je za obicne ljude (ukljucujuci ucenike i djake) senzacija. Ipak dovoljno je pogledati gornju sliku na kojoj se vide devojke iz Gvineje koje nose Titovu fotografiju, pa se upitati da li su ih one umnozile same ili su vlasti zemlje-domacina malo pripomogle. Da ne zaboravimo da je rezim u Gvineji bio autokratski, a da se Seku Ture izmetnuo u jednog od najmracnijih africkih tirana. Ali, inscenacije (masovnjaci) su odlika totalitarnih rezima. A da je Tito bio popularan medju nesvrstanima, to je van spora. Jugoslavija nije bila kolonijalna sila, kao revolucionarni vodja pomagao je antikolonijalne pokrete i bio pritom od koristi i za SAD i za SSSR.
Ilic Momcilo
Za Vladislava Marjanovica.Postovani gospodine.Ne znam gde ste isli u skolu,ali ja sam kao Beogradski ucenik,od '60god.bio na organizovanom doceku Tita cak preteranih 2 puta.Kasnije kao radnik u fabrici nisam cuo da su firme obustavljale rad.Mozda sam rano ogluveo,pa zato nisam cuo.Jedini moj organizovan,ali popodnevni docek je bio docek Tita,negde '70-tih kada je obilazio Novi beograd kada su firme ,ne sve, obustavljale popodnevnu smenu.Izgleda da sam puno toga propustio,pa ga manje cenim nego vi.Ja ovako blentav,najvise pamtim taj docek po devojci koju sam na doceku "zbario".Ja radnik a ona zamislite radila u banci.Hvala Titu na tome.Bese stvarno lep docek.Mozda vi i ja imamo slican problem u glavi.Kod mene se broj dogadjaja smanjuje,dok se kod vas taj broj previse umnozava.Sta god da je,ne dajmo da mrznja prevlada nad nama.U zdravlje.!
Jovan Petrovic
Citam ova dva prethodna komentara Neki mnogo dobro informisani ljudi no ja imam 72 god pa ponesto znam kako je bilo E moji ljudi cudni ste Nista drugo necu da kazem jer nema svrhe
Zoran
Lepo reče "PONEŠTO ZNAM", i najbolje ti je da uživaš u svojim godinama, koje mnogi, zbog nasleđa največeg hedoniste na svetu, neće doživeti. Nemoj ništa drugo da kažeš, jer ima svrhe, izazivaš bes!
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља