петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

У Винчи ни дима ни ватре

Проблем на највећој депонији на Балкану решен је после тридесетак дана тако што је отпад затрпан са 65.000 кубика земље
Аутор: Б. Васиљевићпонедељак, 26.06.2017. у 22:07
(Фото Раде Крстинић)

Пожар на депонији „Винча”, због којег је данима више од пола Београда било под димом непријатног мириса, угашен је после тридесетак дана. У његовом гашењу утрошено је око 65.000 кубика земље, али и алтернативна средства попут раствора смеђих алги.

Ватра је настала у дубини депоније од двадесетак метара када су се запалили метански чепови. Како се метан не може гасити водом, примењивана је једина могућа метода – затрпавање земљом.

– Морали смо да спречимо доток кисеоника до метана, због чега смо сву земљу која се у граду ископавала преусмерили на Винчу. Радили смо у три смене са Ватрогасно-спасилачком бригадом, како бисмо угасили ватру. Посао је додатно отежавало то што се депонија налази на клизишту, због чега смо морали да будемо изузетно опрезни како не бисмо угрозили животе људи – објашњава Мирослав Богдановић, директор ЈКП „Градска чистоћа”. Сметња је била и то што су се метански чепови палили на огромној површини – у једном тренутку она је захватала чак 20 хектара.

Дим са „Винче”, који је од 18. маја када се појавио гушио пола града, изазвао је страх код многих Београђана. Према мишљењу стручњака са Хемијског факултета, права слика загађења са депоније није се могла сагледати јер наша земља нема лабораторију за истраживање и бележење честица прашине и чађи с тешким металима и једињењима која имају канцерогена и мутагена својства. Са друге стране, у Градском заводу за јавно здравље напомињу да је њихова лабораторија добро опремљена и акредитована за све методе испитивања.

– Знамо да постоји одређена сумња код грађана да је дим са депоније „Винча” утицао на квалитет ваздуха и животне средине, али на основу мерења и увида у стање на терену није било одступања у погледу утврђених концентрација загађујућих материја које би утицале на здравље. Мерења смо радили на 24 мерне станице, али и четири допунске, на местима у близини Винче, где се дешавало да ветар нанесе дим, али прекорачења граничних вредности на дневном нивоу, осим у два случаја, није било. Регистрована одступања на два мерна места била су мало изнад граничних вредности, али знатно нижа него што је то случај у зимским месецима – кажу у Градском заводу за јавно здравље. Његови стручњаци истичу да се, имајући у виду резултате свих испитивања, не може рећи да би забележене појединачне концентрације одређених материја могле утицати на здравље становништва.

– Иако у конкретном случају нисмо мерили диоксине и фуране, који се према претпоставци појединих стручњака могу формирати у оваквим ситуацијама, испитивали смо друге специфичне материје, које могу бити канцерогене, а које настају у процесима неконтролисаног сагоревања отпада. Концентрације које смо забележили изузетно су ниске, тако да ни оне збрајањем не могу имати ефекат по људско здравље – објашњавају у Заводу.

Винчански дим постао је и камен спотицања између Градске управе и заштитника грађана, a њихов рат саопштењима додатно је збунио многе Београђане. Док су градски званичници тврдили да загађења нема и да су све информације о квалитету ваздуха доступне свима, заштитник грађана је инсистирао да мерења морају бити објављена тако да их лако могу сви видети.

Проблем највеће депоније на Балкану овог типа, старе четири деценије, и најцрње еколошке тачке у Европи могао би ускоро да буде решен. За двадесетак дана биће отворене понуде пет компанија које желе да учествују у јавно-приватном партнерству за санацију овог сметлишта. Према првим проценама, за тај посао биће потребно око 300 милиона евра.


Коментари8
ddf34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар
Да би било мање отпада мора да постоји добра политика рециклаже. У већини таквих земаља држава је распоредила контејнере за папир, стакло и пластику на местима где их редовно празни. Да ли знате зашто држава сакупља папир, стакло, пластику? Добробит заједнице? Чист профит! Кубик упресованог папира 40 - 45 евра, итд. Кад имате у граду као Београд 200 контејнера који се празне недељно није мало. Онда се може од тих пара да купи и инценератор у коме се спаљује остатак смећа. Оно што остане се покупи магнетима. Овако ми сви чувамо тегле, флаше, новине по шупама, гаражама за не дај Боже, бацамо у контејнере све. Можда све то и некоме одговара јер кад уђемо једног лепог дана у Европу они ће нам показати како се то ради јер некоме тако и одговара да будемо глупи и неорганизовани.
Boris Airo
@Bozidar Mitrovic: Nalaziste u Vinci nema ama bas nikakve veze sa Slovenima!!! Svi nalazi iz Vince datiraju iz perioda starijeg kamenog doba znaci, mnogo, mnogo pre dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo.
Miki
Borise ne lupetaj 66% stanovnistva Srbije i Bosne ima gene starije od neolita doba kada je Vincanska kultura cvetala znaci jos od pre Lepenskog Vira.
Препоручујем 6
Teodor
Ja samo znam da se, pre neko vece, nije moglo disati u Mirijevu. Izasao sam u prodavnicu oko 22h i osetio smrad, stipanje i pecenje u grlu. Svuda je bila sumaglica. U normalnom svetu, koji nije zaslepljen buljenjem u jeftine prizemne zabave koje nam nude domace TV stanice, ljudi bi izasli na ulice i zestoko protestovali zbog trovanja zivotne sredine i ugrozavanja zdravlja, koje gradske vlasti zataskavaju. NEVEROVATNO koliko su nam ugaseni osnovni ljudski porivi da se borimo za zdravu okolinu nas i nase dece.
Aleksandar Petrovic
U civilizovanim zemljams metan tj. deponijski gas se koristi kao energent u razne svrhe. Šta reći!
Божидар Митровић
Изградња највећег ђубришта на најстаријем словенском светилишту у Винчи (где су храмови од кочја, одакле реч кућа били од дрвета) је бољшевичко-језуитска превара. Објавите Соху/колац (од речи Коло) на улазу Винчанске коче/куће, који се завршавао роговима (рашљама) у које су полагали свето брвно (тако да се на њему у рагатки виде Божански GODови) које носи кров, због чега Срби и данас славе "подизање рогова" када почињу завршетак крова куће - што је један од хиљаде доказа непрекидности наше културе на овом простору. Без тога сваки чланак о највећем ђубришту на Балкану у Винчи представља наставак те бољшевичко-језуитске подвале или система подвала због чега је у Винчи изграђен и атомски центар и највећа школа у Србији да би се ту људи насељавали, градили куће и затрпали древно археолошко налазиште где је зачета култура. Нам остаје 1000 словних знакова или усмено да преносимо знање о томе како је насто обичај ПОДИЗАЊА РОГОВА и предачкој вери коју су звали рАзУм.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља