недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.06.2017. у 00:01 Б. Митриновић

Босански сценарио за Кипар

Уочи данашњег самита о федерализацији острва, представници кипарских Грка и Турака су опрезни, укопани на својим позицијама и јавно не износе било какве оптимистичне прогнозе
Кипарски Грци и Турци плешу у знак подршке мировним преговорима (Фото Ројтерс)

На данашње разговоре у Кран Монтани изасланик Уједињених нација Еспен Барт Ејде гледа као на најбољу али не и последњу прилику за договор.

То је у доброј мери ублажена изјава његовог портпарола, који је после припремних сусрета у Никозији пре десетак дана рекао да посредници очекују да у Женеву дођу представници свих страна и једном засвагда реше питање подељеног острва.

„Неће бити лако и нема гаранција за успех”, рекао је Ејде јуче у Женеви, назвавши данашњу конференцију најкомплекснијом рундом разговора до сада. Оптимизма нема ни у медијима, успех ће бити тешко достижан, барем се не очекује да ће коначан договор бити постигнут данас у одмаралишту у швајцарским Алпима. Представници кипарских Грка и Турака веома су опрезни и укопани на својим позицијама, поготово јавно не износе било какве оптимистичне прогнозе.

Да су шансе за успех на преговорима мале, постало је још очигледније када је пре два дана председник Кипра Никос Анастасијадис одбацио документ УН о утврђивању смерница за данашњу конференцију на којој би требало да се утврди да ли уопште може да дође до договора о федералном уједињењу грчке и турске заједнице. Разговоре такође компликују председнички избори кипарских Грка у фебруару и експлоатација гаса, чији је почетак планиран за средину јула, што Турци не дозвољавају све док се не постигне споразум.

Неки извори тврде да ће конференција трајати најмање 10 дана, разговорима ће присуствовати и представник ЕУ, а под притиском да постигну решење наћи ће се председници кипарских Грка и Турака, али и Грчка, Турска и Велика Британија, државе гаранти независности Кипра од Велике Британије, коју је стекао 1960. године. Кипар је подељен 1974. године, када је Турска извршила инвазију на северну трећину острва, после пуча у Никозији којим се тражило уједињење са Грчком. Севернокипарски Турци су тада прогласили Турску републику северни Кипар, коју је за 43 године признала једино Турска. Подељени Кипар је постао чланица ЕУ 2014. године и до данас се наводи као преседан који је унији донео нерешен територијални проблем.

Од последњег мировног сусрета у Женеви у јануару, који је одржан у присуству генералног секретара УН Антонија Гутереса, радило се на припреми решавања безбедносних питања после будуће федерализације острва, који би решио вишедеценијски проблем.

Преговори су фокусирани на стварање нове федерације на Кипру, али неслагања око враћања имовине, територијалних прилагођавања и дељења власти тек треба да буду потпуно решена.

Процењује се да ће од поглавља о безбедности зависити и целокупни преговори. Уколико се сложе о безбедносним питањима – има наде за цео споразум, уколико не – пропадају преговори. Министар одбране кипарских Грка Христофорос Фокаидес поновио је у недељу тврду позицију своје стране, док је званичник кипарских Турака укључен у разговоре рекао Ројтерсу да је ротирајуће председништво „услов свих услова” за њихову страну.  

Лидери подељеног острва су се сложили, под покровитељством генералног секретара УН, у документу потписаном 11. фебруара 2014. године да ће се о свим питањима преговарати одвојено, али да ништа неће бити договорено док све не буде договорено. Ова формула даје одређену сигурност преговарачима, а примењивана је и у случају преговора о статусу Косова и Метохије.

Председник кипарских Турака Мустафа Акинчи тражи разговоре о подели надлежности, која би, између осталог, подразумевала ротирајуће председништво, затим договоре о подели имовине и територије. Кипарски Грци захтевају да Турска повуче све своје трупе са острва и одустане од својих интервенционистичких права.

Позивајући се на добро обавештене изворе, Агенција франс прес тврди да је турска страна спремна да број војника смањи за 80 одсто и да ће ту понуду ставити на сто. На острву се налази око 950 припадника мировних снага, који су имали улогу у раздвајању двеју страна, а у будућем плану федерализације требало би да добију мандат безбедносног надгледања новог споразума.

Коментари5
d5a63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Samo ne dejton način, mržnja još uvek traje, kao da je juče potpisan. Biti dobar komšija je optimalno rešenje. Ovako svak svakoga krivi, preglasava, svak ima svoje prijatelje što su drugima neprijatelji. Političari vrlo često pričaju jedno a drugo rade, npr građanska država. Narod posle rata prvi prihvati činjenice, da je najbolje biti samo komšija.
Mujo
E blago jnima ako im zapad namesti "Bosnu", ima da se usrece:)...Ali dobro, zapadau je potreban "kontrolisani haos"....
Саша
Босна мора бити подељена по националној линији јер је то најстабилније решење на дуге стазе. Немачка и Француска су то радиле после 2СР као и Италија, Турска, Русија, Пољска итд. Ово сада је политичка наказа у којој се и једни и други користе да би ослабили оног другог. Свако иоле паметан то зна али се прави луд и тера инат говорећи како не може. Боње да будемо добре комшије него лоши укућани. Па нека једни лепо славе дан Турске а други не. Зар не?
zoran
Страшно, решење за које сви тврде да је лоше и да не функционоше покушавају да наметну Кипру.
Коста
И врапци знају Дејтонска БиХ није никакво "за свагда" решење.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља