уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:03

Налазимо се у Четвртом светском рату

Трећи светски рат се завршио победом Запада и падом комунизма. Сада се боре сви против свих, не зна се тачно ко против кога, рекао је Клаудио Магрис на представљању своје нове књиге
Аутор: Ана Оташевићсреда, 28.06.2017. у 20:00
(Фото Архипелаг)

Тршчанин Клаудио Магрис, један од најзначајнијих италијанских савремених писаца, представио је јуче у Београду своју нову књигу, „Обустављени поступак”, коју је за издавачку кућу „Архипелаг” превела Снежана Милинковић.

Магрис је гост 6. Београдског фестивала европске књижевности у организацији ове издавачке куће која је објавила низ књига италијанског писца, од романа „Ви ћете, дакле, разумети”, „Нагађања о једној сабљи”, „Другог мора” и „Дунава” до књиге новела „Микрокосмоси”.

За своју последњу књигу инспирацију је пронашао у утопистичкој замисли тршћанског професора Дијега де Хенрикеза који је живот посветио сакупљању оружја за свој особени музеј рата.

Магрис је из ове истините приче узео састојке за роман у коме је подигао сопствени музеј од предмета из којих, попут Аладинове лампе када се протрља, излази дух који о њима говори, било да је реч о секири Индијанаца Чамакока, „ратном оружју за мир које се није спустило ни на чију главу” или о пушци аустријског војника кога је стрељао Вермахт пошто је одбио да пуца на цивилно становништво.

Приче о љубави и отпору, о рату и забораву, о онима који су умрли зато што нису хтели да убију и онима које је заобишла казна, лавиринт у чијем средишту је фабрика у Трсту у којој је последње две године Другог светског рата био логор са јединим крематоријумом у то време у Италији, чији је управник потом држао пивницу у Берлину.

„У Трсту се о томе дуго није говорило, чак ни у антифашистичким породицама попут моје. Као да су желели да се то избрише”, рекао је Магрис у обраћању новинарима.

Италијански писац, међутим, нема илузије када је у питању улога писца и утицај књижевности на читаоца.

„Књижевност индиректно може да учини да нешто сазнамо и осетимо и да нам помогне да се променимо. Много дугујем књигама и ауторима који су ме учинили отворенијим. Али није довољно написати књигу и мислити да је проблем решен.

С друге стране, не треба заборавити да су неки од највећих писаца 20. века били нацисти, фашисти, стаљинисти. Када Пирандело пише телеграм солидарности Мусолинију поводом убиства Матеотија, иако га разумемо и поштујемо као писца, схватамо да се његова кућепазитељка боље разумела у политику од њега. И у југословенским ратовима постоје такви случајеви”.

У време када ратне трубе оглашавају данашње сукобе и најављују неке нове, писца покреће потреба али и немогућност приповедања.

„Верујем да се налазимо у Четвртом светском рату. Трећи светски рат се завршио победом Запада и падом комунизма. Сада се боре сви против свих, не зна се тачно ко против кога. Када Америка даје новац за борбу против Исламске државе, не зна се из којих побуда то ради. Слично је у било у Првом светском рату, с том разликом што је тада постојала илузија да ће то бити последњи рат, да ће наступити мир и да ће се решити питање граница. После тога се десио још већи масакр”, каже Магрис.

Као пример ратнохушкачке политике која води у још већа разарања наводи речи Мадлен Олбрајт, америчког државног секретара у време преговора у Рамбујеу, да су услови понуђени Србима били тако састављени да нису могли да их прихвате.

„То јесте једна врста ратног злочина. Сви су били умешани у овај бесмисао југословенског рата. Постојао је и српски национализам, Срби су такође писали ужасне странице о другима, али је Запад једносмерно приписивао кривицу, почевши од Италије. Сећам се да смо, подигнутих застава, учествовали у једном од најнеправеднијих ратова”, сматра италијански писац.

Европа се игра ватром

Јунакиња Магрисовог романа је ћерка Афроамериканца и тршћанске Јеврејке, народа који су искусили бреме изопштености и платили трагичну цену ксенофобије и расизма. Упркос лекцијама из прошлости ови пориви никада нису искорењени и данас поново васкрсавају у контексту кризе са мигрантима из Африке и са Блиског и далеког Истока.

„Ово је можда и главни проблем данашњице. Поред проблема и отпора који су етничке природе – у Ломбардији неће никог осим Ломбардијаца, а замислите тек да приме црнце – ови прогнаници ризикују толико тога да би на крају били одбијени, јер је њихов број превелик. То је велики проблем који некада има и расистички одговор. Европа се игра ватром и то може да буде погубно за све”, упозорава писац који често реагује на актуелне политичке феномене у својим колумнама у листу „Коријере дела сера”.


Коментари0
0b124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља