понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Словенији скоро цео Пирански залив

Док Загреб поручује да је одлука арбитражног суда само мртво слово на папиру, у Љубљани су задовољни пресудом која јој је доделила три четвртине залива, али и индиректни излаз на отворено море
Аутор: Д. Вукотићчетвртак, 29.06.2017. у 15:48
(Д. Козомара)

Иако се хрватски политичари праве да се не дешава ништа, ипак је дошао тренутак да се већ једном стави тачка на територијални спор између Словеније и Хрватске – овако би могао да се сумира доминантан тон извештавања већине загребачких редакција.

И заиста, иако званични Загреб упорно поручује да га се пресуда не тиче, Стални арбитражни суд у Хагу је пресекао спор који годинама оптерећује односе две земље: три четвртине Пиранског залива припале су Словенији, а посредно јој је обезбеђен и излазак на отворено море коридором широким 2,5 наутичких миља.

Председник Сталног арбитражног суда у Хагу Жилбер Гијом прочитао је део пресуде, у којој се наводи да линија разграничења у заливу мора да споји копнене границе на ушћу реке Драгоње до тачке на крају залива у Словенији.

Одлуком суда Словенија нема директан излаз на отворено море, пошто се њено море у Пиранском заливу граничи са хрватским и италијанским водама. Међутим, Словенци су добили право да слободно користе за транспорт део хрватског мора које се граничи са италијанским како би дошли до међународних вода у Јадранском мору, где је дозвољен риболов. Успостављање овог коридора кроз хрватске воде подразумева и слободу навигације, надлетање и полагање подземних цеви и каблова, као и друга права одређена међународним правом. Те се слободе односе на све цивилне и војне бродове и авионе под сви заставама, без икакве дискриминација на основу националности, пренела је телевизија Н1.

Арбитражни суд у Хагу је, међутим, саопштио да нема јурисдикцију да одлучи о хрватском захтеву да словеначки војни комплекси не смеју да остану на хрватској територији.

Власт и опозиција у Загребу су уочи објављивања одлуке били јединствени у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру” и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин решавања територијалног спора везаног за морску границу. Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати.

За разлику од копнених, границе на мору између некадашњих југословенских република нису биле одређене, па је то после осамостаљења био главни проблем у односима Словеније и Хрватске. За Љубљану је у том спору кључно питање граница у Пиранском заливу и могућност директног контакта Словеније с отвореним морем.

Како подсећа хрватски портал „Дневник”, арбитражу о разграничењу Хрватске и Словеније начелно су договорили Иво Санадер и Јанез Јанша, споразум су потписали Јадранка Косор и Борут Пахор, а одлуку о изласку Хрватске из поступка једногласно је донео Сабор за време владе Зорана Милановића.

Да ће се питање разграничења Хрватске и Словеније, па тако и о Пиранском заливу, одлучивати међународном арбитражом, начелно је договорено пре готово десет година. Хрватски медији напомињу да је то било „време словеначких уцена на хрватском путу према Европској унији и најава каснијих блокада појединих поглавља”.

Начелан договор су, подсећа „Дневник”, 2007. постигли тадашњи премијери Хрватске и Словеније, Иво Санадер и Јанез Јанша који су се 26. августа сусрели на Стратешком форуму на Бледу.

Накнадно је постигнут договор да ће о спору Хрватске и Словеније одлучивати међународна арбитража, но Споразум о арбитражи потписан је тек две године касније, када ни Санадер ни Јанша више нису били на власти.

Санадер је „захвалио на сарадњи” (касније се испоставило да је био притиснут озбиљним оптужбама које се и данас решавају на суду), уз објашњење да је између осталог отишао и због словенске блокаде приступних преговора с ЕУ након што није хтео трговати хрватским територијама, а Јанша је изгубио на изборима, такође оптерећен оптужбама да је примио мито у случају набавке борбених оклопних возила. Споразум су тако потписали премијери Јадранка Косор и Борут Пахор.

„Дневник” подсећа да је процес требало да почне кад Хрватска потпише уговор о приступању Европској унији, а обе су земље морале су ратификовати споразум и унапред се обавезати да ће прихватити пресуду каква год она била.

У Загребу подсећају и на улогу српских медија у овом случају, па се тако преноси да је управо београдски таблоид „Курир” први, 2015. године, објавио да одлука о додели најмање две трећине Пиранског залива – иде у корист Словеније. Потом је загребачки „Вечерњи лист” објавио аудио-снимак неколико разговора словеначког члана суда Јернеја Секолеца са словеначком заступницом на суду Симоном Дреник. У тим се разговорима чула изјава да су „Словенци добили што су хтели на мору” и да ће Словенија добити две трећине, ако не и више, спорног залива. Територијални спор је преко ноћи постао афера, а медији су је крстили „Пиран гејт”.

Хрватска власт, којој је тада на челу била Кукурику коалиција, жестоко је реаговала, а тадашњи премијер Зоран Милановић је најавио да Хрватска излази из арбитраже.


Коментари35
1c89e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran bodrozic
Mi vecito brinemo tudje brige. Bilo bi bolje upitati se kako to ( i zasto ) da se svako mesto u Vojvodini na Guglovim mapama nalazi u Vojvodini a ne u SRBIJI te da je, recimo, granica na Dunavu na tom istom Guglu iscrtana po "Hrvatskom modelu", od Madjarske granice pa dole do Iloka...
vojislav
Kako su zemlje koje su usle u Evropsku uniju mogle da pristupe a da nisu definisali i medjusobno definisali granice , pa to je protivno povelji unije? Da unija je po sistemu ajd Alija da je vise vojske!!!
MARKO MARKOVIĆ
Slovenija je dobila pravo neškodljivog prolaza hrvatskim teritorijalnim morem (i vrlo je nezadovoljna zbog toga) što je i do sada neometano koristila u službi koparske luke. Nije dobila slovensko teritorijalno more (more i podmorje u vlasništvu je i Hrvatske) u doticaju sa međunarodnim vodama (jer kao što je bila namjera, tada bi koristila plinska nalazišta u Jadranu koja Sloveniji nikako ne mogu pripadati i dr.). Trošak arbitražnog suda (sudaca) iznosi 8 miljuna eura. Za pametnog dosta, ali pamet je oduvijek deficitarna na našim područjima).
Tomislav K
Prilično bizaran tekst. Dakle, da napišem nešto što ljudi izgleda ne znaju. 1) ostaje status quo, tj. granica po polovici zaljeva. Kao i do sada, Slovenci su to poštovali, a ako koji njihov ribar prijeđe granicu, plati kaznu. To rješava pomorska policija. 2) ovaj sud je kompromitiran ne samo zbog uplitanja slovenskih diplomata, nego i zato što su njegovi sudci - ne svi- bili upleteni u korupcionaške skandale i nad njima se vrši istraga. Pravi arbitražni sud bi bio sud za međunarodno pomorsko pravo, koji ima autoritet i postupa po ozbiljno razrađenim principima pomorskoga prava- i zato Slovenije ne želi ni pod koju cijeni ići na presudu toga suda, jer zna da bi izgubila. Sve u svemu ostaje po starom, i ne vjerujem da će sa Slovenijom biti ikakvoga sporazuma jer bi bilo koji slovenski političar koji bi pristao na međunarodno priznate principe pomorskoga prava, izgubio izbore. A slovenskih prijetnji se nitko ne boji, kao ni uplovljavanja slovenskih nosača aviona Kekec i Ciciban.
Milosav
Sude se Hrvati i Slovenci oko vekovne italijanske teritorije koja je prvi put u istoriji zahvaljujuci snazi jugoslovenskog (vecinom srpskog) oruzja oteta Italiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља