Иако се хрватски политичари праве да се не дешава ништа, ипак је дошао тренутак да се већ једном стави тачка на територијални спор између Словеније и Хрватске – овако би могао да се сумира доминантан тон извештавања већине загребачких редакција.
И заиста, иако званични Загреб упорно поручује да га се пресуда не тиче, Стални арбитражни суд у Хагу је пресекао спор који годинама оптерећује односе две земље: три четвртине Пиранског залива припале су Словенији, а посредно јој је обезбеђен и излазак на отворено море коридором широким 2,5 наутичких миља.
Председник Сталног арбитражног суда у Хагу Жилбер Гијом прочитао је део пресуде, у којој се наводи да линија разграничења у заливу мора да споји копнене границе на ушћу реке Драгоње до тачке на крају залива у Словенији.
Одлуком суда Словенија нема директан излаз на отворено море, пошто се њено море у Пиранском заливу граничи са хрватским и италијанским водама. Међутим, Словенци су добили право да слободно користе за транспорт део хрватског мора које се граничи са италијанским како би дошли до међународних вода у Јадранском мору, где је дозвољен риболов. Успостављање овог коридора кроз хрватске воде подразумева и слободу навигације, надлетање и полагање подземних цеви и каблова, као и друга права одређена међународним правом. Те се слободе односе на све цивилне и војне бродове и авионе под сви заставама, без икакве дискриминација на основу националности, пренела је телевизија Н1.
Арбитражни суд у Хагу је, међутим, саопштио да нема јурисдикцију да одлучи о хрватском захтеву да словеначки војни комплекси не смеју да остану на хрватској територији.
Власт и опозиција у Загребу су уочи објављивања одлуке били јединствени у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру” и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин решавања територијалног спора везаног за морску границу. Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати.
За разлику од копнених, границе на мору између некадашњих југословенских република нису биле одређене, па је то после осамостаљења био главни проблем у односима Словеније и Хрватске. За Љубљану је у том спору кључно питање граница у Пиранском заливу и могућност директног контакта Словеније с отвореним морем.
Како подсећа хрватски портал „Дневник”, арбитражу о разграничењу Хрватске и Словеније начелно су договорили Иво Санадер и Јанез Јанша, споразум су потписали Јадранка Косор и Борут Пахор, а одлуку о изласку Хрватске из поступка једногласно је донео Сабор за време владе Зорана Милановића.
Да ће се питање разграничења Хрватске и Словеније, па тако и о Пиранском заливу, одлучивати међународном арбитражом, начелно је договорено пре готово десет година. Хрватски медији напомињу да је то било „време словеначких уцена на хрватском путу према Европској унији и најава каснијих блокада појединих поглавља”.
Начелан договор су, подсећа „Дневник”, 2007. постигли тадашњи премијери Хрватске и Словеније, Иво Санадер и Јанез Јанша који су се 26. августа сусрели на Стратешком форуму на Бледу.
Накнадно је постигнут договор да ће о спору Хрватске и Словеније одлучивати међународна арбитража, но Споразум о арбитражи потписан је тек две године касније, када ни Санадер ни Јанша више нису били на власти.
Санадер је „захвалио на сарадњи” (касније се испоставило да је био притиснут озбиљним оптужбама које се и данас решавају на суду), уз објашњење да је између осталог отишао и због словенске блокаде приступних преговора с ЕУ након што није хтео трговати хрватским територијама, а Јанша је изгубио на изборима, такође оптерећен оптужбама да је примио мито у случају набавке борбених оклопних возила. Споразум су тако потписали премијери Јадранка Косор и Борут Пахор.
„Дневник” подсећа да је процес требало да почне кад Хрватска потпише уговор о приступању Европској унији, а обе су земље морале су ратификовати споразум и унапред се обавезати да ће прихватити пресуду каква год она била.
У Загребу подсећају и на улогу српских медија у овом случају, па се тако преноси да је управо београдски таблоид „Курир” први, 2015. године, објавио да одлука о додели најмање две трећине Пиранског залива – иде у корист Словеније. Потом је загребачки „Вечерњи лист” објавио аудио-снимак неколико разговора словеначког члана суда Јернеја Секолеца са словеначком заступницом на суду Симоном Дреник. У тим се разговорима чула изјава да су „Словенци добили што су хтели на мору” и да ће Словенија добити две трећине, ако не и више, спорног залива. Територијални спор је преко ноћи постао афера, а медији су је крстили „Пиран гејт”.
Хрватска власт, којој је тада на челу била Кукурику коалиција, жестоко је реаговала, а тадашњи премијер Зоран Милановић је најавио да Хрватска излази из арбитраже.
