понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Светске ракије из српских шљивика

Станимир Минић из Доње Трепче такмичио се са препеченицом из 1945. године, једно лето старијом од њега
Аутор: Г. Оташевићсубота, 01.07.2017. у 22:00
Избор најбоље српске шљивовице 2016, секретаријат смотре (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Најбоља српска шљивовица 2016. произведена је у лесковачкој дестилерији „Тривулеск” и вреди 19,27 бодова. Тако је одлучила изборна комисија на годишњој смотри наших најбољих препеченица, коју од 2012. приређује чачански Институт за воћарство.

– Оцењивали смо укупно 39 узорака и чак 24 заслужила су велику златну медаљу, добивши 18,5 и више бодова. Следећих 14 узорака имају златну медаљу, са распоном оцена од 18 до 18,49, а само један заслужио је тек велику сребрну, са оценом 17,9. Ово је најбоље од најбољег што српски произвођачи имају, и са оваквим избором националног пића можемо да изађемо на црту свима у свету. Чак четири ракије из групе најбољих, оцењених великом златном медаљом, можете да купите у нашим продавницама, као серијски производ, што је доказ праве вредности – каже за „Политику” др Бранко Поповић из чачанског Института, један од водећих српских зналаца у области шљивовица.

Комисија је заседала прекјуче, читаво поподне, у највећој сали Института, састављена од најпозванијих стручњака које држава данас има. Председник је професор Пољопривредног факултета у Земуну др Нинослав Никићевић, заменик и оснивач смотре је Милољуб Гојковић Маре, некад директор подрума у ПИК-у „Таково”, а чланови проф. др Веле Тешовић, проф. др Светомир Милојевић, др Иван Урошевић, др Бранко Поповић, хемичар Милош Петрић и технолог Велимир Митровић. У збир улазе оцене за боју (од 0 до 1 бод), бистрину (0–1), типичност (0–2), мирис (0–6) и укус (0–10), укупно највише 20.

Свака боца била је под тајним, шифрованим троцифреним бројем и после провере јавно се чита свих осам оцена, које дају просек. Оцењивачима надохват руке били су кисела вода, млеко, сир и коцкице хлеба, и празна боца од два литра у коју, ради личне употребе, сипају остатке узорака и тако праве такозвани „купаж”, тврдећи да је то, у ствари, најбоља ракија која постоји, састављена од 39 изабраних препеченица.

Оне и јесу најбоље са такмичења одржаних широм Србије током 2016, у Горњој Трепчи (где је пријављен и оцењиван чак 71 узорак), Осечини, Ужицу, Сочаници, Баљевцу, Београду, Блацу, Тополи, Гледићу и Аранђеловцу. На тих десет смотри надметало се укупно 500 српских произвођача, док је ова, у Институту, по обичају, круна такмичарске године.

Туце најбољих шљивовица за 2016, по оценама комисије, иде следећим редоследом. Други је Илија Родић из Борче (19,04 бода), треће место деле проф. др Милан Плазинић из Премеће и још две ракије „Тривулеска” са по 19,02, шести је Драги Ивановић из Блаца (18,95), седми Станимир Минић из Доње Трепче (18,89), осми и десети Душан Милетић из Годачице са ракијама од 18,88 и 18,85, девети Илија Рудић (18,86), једанаести Драгомир Недељковић из Јеловика код Аранђеловца (18,77), а дванаести Дејан Виријевић из Рудара код Звечана (18,73).

Др Бранко Поповић напомиње да је јачина свих узорака била примерена шљивовици, јер су садржали од 40 до 46 волуменских процената алкохола (број литара чистог алкохола на 100 литара пића). Од свих учесника завршне смотре најстарију ракију пријавио је Станимир Минић из Доње Трепче код Чачка, наводећи да је произведена 1945, годину пре него што се он родио, док је најмлађа из 2013.

Свечана додела награда уследиће 12. јула у Институту.

Досадашњи победници ове свесрпске смотре, од 2011. до 2015, били су: Јовица Малиновић из Градишке у Републици Српској (19,08), Стојан Тасић из Аранђеловца (19,14), Мирко Добросављевић из Доње Трепче (19,06), дестилерија „Ток” са Гоча (19,23) и „Примаг” из Земуна (19,41).


Коментари0
5257f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља