четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.07.2017. у 22:25 Ана Тасић
44. ИНФАНТ

Брејкденс, хеви метал и Орфеј и Еуридика

Единбуршка представа „Последњи човек” садржи борилачке вештине и капуеру, која има посебан смисао, симболичку тежину, имајући у виду теме, борбу за живот и одржавање егзистенцијалног смисла
Из представе „Последњи човек” енглеског кореографа Џејмса Вилтона (Фото Инфант)

Нови Сад – Интернационални фестивал алтернативног и новог театра – Инфант отворен је недавно у Српском народном позоришту, представом „Последњи човек” енглеског кореографа Џејмса Вилтона, која је са успехом играна и на единбуршком Фринџу пре две године.

Новосадска публика је изразила јасно одушевљење након њеног извођења, због изванредне вештине извођача, као и због нарочите емотивности, продорне искрености игре.

Пет плесача – Сара Џејн Тејлор, Џејмс Вилтон, Харлан Раст, Мајкл Келанд и Семјуел Бекстер, еруптивно су отелотворили умрежене слојеве борбе за опстанак. Отплесали су значења љубави као спаса у тескобним осећањима немоћи, кроз разарајућу борбу снаге и рањивости, суптилну игру грубости и нежности.

На разговору са ауторима после представе, у Културном центру Новог Сада, Вилтон је говорио о утицајима током настајања овог дела. Било је речи о инспирацији књигом „Последњи херој” Терија Прачета, у погледу истраживања теме краја, као покретачке снаге. Изазивала га је идеја близине краја, као spiritus movens борбе против пада, губљења снаге и наде, проналажења светла у мраку. Но, како испред инспирације уметношћу скоро увек стоје изазови стварног живота, они су овде били основни покретач представе. О томе су такође говорили Џејмс и Сара, откривајући искушења борбе са раком, од чега се она разболела 2013. године. Тај јако личан разлог грађења овог плесног дела га чини посебно емотивно упечатљивим. Преплављујућа искреност се осећа у сваком покрету играча, утврђујући њихову игру као непосустајући плес за живот.

У Вилтоновој кореографији се препознају елементи борилачких вештина, капуере, брејкденса. Капуера има посебан смисао, симболичку тежину у представи, имајући у виду њене теме, борбу за живот и одржавање егзистенцијалног смисла. Капуера је афро-бразилска борилачка вештина састављена од плеса, акробатике и састојака магијских ритуала, а настала је пре четири века међу афричким робовима, у околностима њихове борбе за слободу.

Поред ове стилске специфичности плеса, такође важна карактеристика представе су звучни пејзажи америчке групе „Tool”, психоделичне, рок-хеви метал оријентације. Нећемо употребити реч пратња, јер музика овде не прати игру, већ је води. Доминантни, рески звуци електричне гитаре, и текстови песама који вербално допуњују игру, битно одређују значењски контекст игре, али и атмосферу. На пример, готичка, тамно поетска нумера „Х” носи мисли о љубави која гази све страхове од смрти, уливајући ирационалну храброст. Таква љубав вуче Џејмса, савременог, метафоричког Орфеја, да извуче своју Сару, Еуридику, из загрљаја смрти. У првом делу представе преовлађује музика „Toola”, док други обавија звучна завеса катаклизмичног пиштања, фијукања, лупања. Овај мрачнији део представе схватамо као огледало ништавила, отелотворење Хада у који је Орфеј сишао по своју љубав.

Звучни пејзажи „Toola” су важни и зато што представу смештају на поље андерграунда, контракултуре која се опире конвенционалном елитизму плесне уметности. Елитизам је овде изазван, напуштен, кроз продор популарне културне, не само музике, већ и брејкденса.

Мајкл Келанд представља персонификацију времена, обликује га особеним покретима тела, означавајући пролазност, али и цикличност природе времена, његову бесконачност. Игру Семјуела Бекстера и Харлана Раста разумемо као контратежу плесу Џејмса и Саре. Они су такође борци, међусобно комплементарни, али бивају саплетени, поражени, насупрот Џејмсу и Сари који на крају остају заједно, са пронађеним светлом на крају тамног тунела.

Овогодишњи Инфант траје до 1. јула, програм чини десет представа, из Канаде, САД-а, Индије, Енглеске, Румуније, Македоније, Србије. Инфант се тако може похвалити да је задржао стварни интернационални карактер. Зато је у овом тренутку у Србији врло драгоцен, као прозор у свет театра који брише географске, жанровске, тематске, али и друштвено-политичке границе.

Коментари1
bfcf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Joksimovic
Novi Sad ima fantstican pozorisni zivot. Hvala na ovom tekstu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља