недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:55
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ: ЂЕРДАП (1)

Митови и легенде иза гвоздених врата

У римско време овуда је пролазио Трајанов мост, који је сматран светским чудом. Данас, ова ризница представља заштићено чудо природе којем се диве посетиоци из читавог света
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 02.07.2017. у 22:00
(Фотографије Драган Боснић)
Голубачка тврђава
Бледерија - крашки извор на падинама Мироча
Трајанова табла / Гуштер на стени

Заштићена природна богатства наше земље недавно су добила својеврсну „личну карту”. Њена израда трајала је годинама, а садржи 1.800 страница. Реч је о петотомној едицији „Лексикони националних паркова Србије” – капиталном издавачком подухвату у издању „Службеног гласника”. На овом пројекту окупило се 120 аутора који су написали 4.000 лексикографских одредница, представљајући не само биљни и животињски свет, већ и културне знаменитости, обичаје, предања, демографске податке, историју, археолошке локалитете и многе друге особености природних богатстава Србије. Осим издавача, у изради едиције учествовале су и управе свих пет националних паркова, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ и Завод за заштиту природе, а све уз подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Текстови из „Политикиног” серијала, који ће понедељком, у пет наставака, приказати природне, али и културне знаменитости Ђердапа, Копаоника, Таре, Фрушке горе и Шар-планине, настали су на основу одредница из ових лексикона.

***

Легенда каже да су га створили џинови и богови, кад су пре 800 миленијума разгрнули стене и пустили да Панонско море истече кроз клисуру. Тако је настао Ђердап, односно вртлог или ковитлац, како гласи превод тог турцизма. Није то пуки топоним, већ реч која савршено описује моћни Дунав – централну артерију овог подручја – али и бурну прошлост овог подунавског „џепа”.

Ђердапска клисура некада је била део утврђене границе Римског царства, а данас је један од пет националних паркова у Србији. У римско време овуда је пролазио Трајанов мост, који је сматран светским чудом. Данас, ова ризница представља заштићено чудо природе којем се диве посетиоци из целе Европе и шире.

И баш као што су је некада насељавали разни народи, сада је настањује шаролика флора и фауна.

Ова најдужа клисура-пробојница у Европи, дужа од сто километара, чија јужна страна – десна обала Дунава – припада Србији, а северна, уз леву обалу, Румунији, представља уточиште за бројне ретке биљне и животињске врсте. Национални парк „Ђердап” једно је од 59 међународно значајних подручја за биљке у Европи и једно од 42 за птице. Међу строго заштићеним врстама фауне највише је птица, риба и сисара. Од флоре, издваја се 15 биљних врста које постоје само на Балканском полуострву, као што су панчићев маклен, дан и ноћ, мајчина душица, власуља... Постоји и неколико карпатских ендемита, за које се сумња да постоје ван Карпата и околине, а то су слатка шаргарепа, звончић одсвудглед, девесиље и друге. Међународним конвенцијама заштићени су и водена папрат, дегенова кошутица, водени орашак, смичак, оштрица... Све те биљке, али и животиње, нашли су уточиште у живописном крајолику којег красе многе пећине, планине попут Мироча, сијасет понора и извора, клисуре и котлине, као и језера, међу којима се издваја Ђердапско – највеће у нашој земљи, чије се две трећине налазе у Србији, а једна у Румунији.

Свега, дакле, има иза Демир-капије, односно „гвоздених врата”, како гласи још један турски назив за Ђердап. Али, супротно народној изреци, њих у прошлости најчешће није отварала лепа реч. Многи народи су кроз историју ратовали за ово подручје од капиталног стратешког значаја. О траговима њиховог боравка и данас сведоче споменици културе и археолошка налазишта, али и артефакти у Музеју Лепенског Вира и Археолошком музеју Ђердапа, који се надовезују на природна чудеса овог дела Србије.

Први трагови насеља су из времена мезолита (7.000–6.000 година пре нове ере). У нешто „ближој” историји – од 800. године пре нове ере – овуда пролазе Трибали, Дачани, Аутаријати и други старобалкански народи. Век пред нову еру обележио је долазак Римљана, који на Ђердапу постављају пограничну зону свог царства и граде војни пут (via militaris) дуж десне обале Дунава за пролазак трупа и пловила. Поједини његови делови сачувани су и данас. Мост који је император Трајан подигао почетком 2. века повезивао је Горњу Мезију и Дакију. Четири преживела стуба ове својеврсне дунавске тријумфалне капије сачувана су и конзервирана код Кладова, док је у клисури Казан сачувана Трајанова табла – натпис у част цара-градитеља, уклесан у стени.

У трећем веку после Христа појављују се и Словени, а наредних столећа ова област припадаће Византији, Бугарима, српској средњовековној држави Немањића, па и Турцима, који ће се за њу у новом веку отимати с Аустријанцима. Од српских устанака, десна обала остаје део Србије, с изузетком окупаторске власти у оба светска рата.

Лепоте овог предела данас се могу сагледати и са неколико видиковаца, од којих су најатрактивнији Велики и Мали штрбац на Мирочу, изнад клисуре Казан – најужег дела Дунава. Одавде поглед пуца од Карпата све до Дели Јована и Великог крша. Међу познатијим природним осматрачницама је и Гребен, којег је на међународном Геолошком конгресу у Будимпешти 1900. године Јован Жујовић назвао најлепшим брегом на Балкану, и Капетан Мишин брег, назван, разуме се, по Миши Анастасијевићу. Да ли је овај чувени дунавски капетан имао сусрете с митским бићима о којима се приповедало у овим крајевима, није познато. Али, овдашње становништво их се, богме, плашило.

На листи најомраженијих створења из тих предања свакако је кепец ђаволиког изгледа, с козјим ушима и ногама, дугом белом брадом и купастом капом на глави. Настањен у вировима Дунава, излазио је само ноћу да дави жртве које би се купале на забаченим местима или испадале из чамаца и бродова. У Лепенском Виру су, пак, имали предање о белуги – митском чудовишту, џиновској дунавској моруни која је израњала из дубина реке и нападала човека.

Остаци насеља Лепенаца данас су светски познато археолошко налазиште ове јединствене мезолитске културе коју је 1967. открио Драгослав Срејовић. Али, од 1965. до 1971, у периоду изградње бране и акумулације за ХЕ „Ђердап 1”, откривено је још 30 локалитета од доба мезолита и раног неолита, до позног средњег века. Кад је реч о средњовековним тврђавама, у овом делу српског Подунавља најважнија је свакако она у Голупцу. Археолози су тамо нашли стотинак предмета од керамике, гвоздених алатки, секира, будака, копаља, реза за затварање врата и других предмета. У близи утврђења налазе се остаци турског купатила и Спомен-чесма Завиши Црном, подигнута 1964. у част тог пољског витеза, који је погинуо у 15. веку бранећи утврђење од Турака.

Не чуди онда да се Ђердап, осим што је од 1974. године национални парк, налази и на листи кандидата за Унескову листу светског културног наслеђа. Остаје нада да његов упис у памћење света неће бити само мит.

Лична карта Ђердапа

637,99 километара квадратних је површина националног парка

4 споменика културе

19 археолошких налазишта

27 насеља

35.000 становника

Водени вртлог

Владимир Рогановић, уредник едиције, подсећа да Дунав повезује 10 европских држава и да је његово древно име Истар (грч. Истрос, Океанов и Тетијин син, краљ река) забележено још у Хесиодовој Теогонији (VIII–VII в. пре н. е.).

– Подручје Ђердапске клисуре – Гвоздених врата, границе горњег и доњег тока Дунава, простор је где је култура (Лепенски Вир) била развијена 9.500–5.500 година пре н. е., много пре него што су Јасон и аргонаути у потрази за златним руном крочили на ово тле. Из времена кад је Дунав био граница Римског царства потиче латински назив Danubius (од келтског danu, велика вода, река), први пут забележен код Јулија Цезара и Салустија Криспа (I в. пре н. е.), из којег су у европским језицима изведена данашња имена реке. Гвоздена врата (фр. Portes de fer, рум. Portile de fier), један од назива Ђердапа, директан је превод његовог турског имена Демир-капија. Топоним Ђердап балкански је турцизам (тур. gerdap, водени вртлог, ковитлац) – наводи Рогановић.


Коментари2
e44a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Стручњаци Службеног гласника тврде да све у парковиама Србије потиче од окупатора - Римљана и Турака. Аман заман (турцизам - значење не знам али се при изговору ваља крстити) људи изађите на Дунав и видећете да се "мост" древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, још увек очувао (а римски срушио) јер су се и у древна времена наши преци као и арх. Пеђа Ристић шездесетих превозили преко малог, средњег и великог вира па се појам ВИРА (накнада за превоз) очувала и у "Руској правди" ("Покој ВИРНИ" и "Урок мостникам" - накнада а касније - кривична новчана казна) а могуће и у српском народу у изразу "вира-бира" у значењу сакупљач прилога. Тако је gerdap превод од "вир" а не обрнуто. Види се! DanuBius потиче од ДанВенијам - накнада Вен(д)има/КолоВенима. Сликајте како Сунце образује Аз над брдом Трескавац. Отуда цикличност НУЛЕ о чему је Политика објавила мој чланак, ако допустите да споменем.
Goran
Doktore.... mašta ume svašta.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља